Glavna tema ovogodišnje konferencije je urednička nezavisnost, za koju je fon Bekerat istakao da prožima sve ključne izazove u medijskom sektoru.
„Urednička nezavisnost je i početna i završna tačka, od bezbednosti novinara do medijskog pluralizma, od medijske pismenosti i borbe protiv dezinformacija do izazova koje donosi ubrzani razvoj veštačke inteligencije. Ona je i temelj poverenja, a to poverenje se zasniva na činjenicama. U mnoštvu zbunjujućih i lažnih vesti, potrebni su nam čvrsti i pouzdani izvori koji će nas voditi, a to je upravo ono što je našim polarizovanim društvima u ovom trenutku najpotrebnije“, naglasio je ambasador.
EU standardi i predstojeći Izveštaj o napretku
Šef Delegacije EU podsetio je da je Evropska unija usvojila važne zakonske okvire – Akt o veštačkoj inteligenciji (AI Act), Akt o digitalnim uslugama (DSA) i Akt o slobodi medija (Media Freedom Act) – koji šalju poruku da se sa činjenicama i javnim interesom ne može trgovati. Ti standardi, kako je naveo, služe kao putokaz i zemljama kandidatima.
Fon Bekerat se u svom govoru osvrnuo i na stanje slobode medija u Srbiji, podsećajući na ocene iz prethodnog godišnjeg izveštaja Evropske komisije, uoči objavljivanja novog paketa o proširenju.
„Kao ambasador u Srbiji, mogu samo da podsetim da je prošlogodišnji izveštaj za Srbiju zabeležio nazadovanje u oblasti slobode medija. Ukazano je na mnoge zabrinutosti, uključujući bezbednost novinara, rad i nezavisnost REM-a, javne servise, medijski pluralizam, ali i uredničku nezavisnost i ekonomske i političke pritiske na urednike“, rekao je fon Bekerat.
Uloga medija tokom izborne kampanje i odgovornost javnih servisa
S obzirom na to da se Srbija nalazi u žaru izborne kampanje, fon Bekerat je podvukao da mediji imaju ključnu ulogu kao čuvari demokratije, pri čemu posebna odgovornost leži na javnim servisima.
„Javni servisi imaju odgovornost da ponude pošteno, izbalansirano i nepristrasno izveštavanje o svim političkim akterima, kako bi građani mogli da donose informisane odluke kada glasaju. Javne servise finansira javnost da bi služili javnosti, a samo stvarna urednička nezavisnost može ispuniti to obećanje. Bez tog poverenja, javni servis gubi svoju osnovnu svrhu.“
Govoreći o uslovima za rada novinara, naglasio je da odgovornost ne snose samo redakcije, već država, nadležne institucije i regulatorna tela.
„Da bi izveštavali profesionalno, novinarima je potrebno da se osećaju sigurno. Zbog toga institucije moraju obezbediti okruženje u kom mediji mogu raditi slobodno, bez straha od napada ili pritisaka bilo koje vrste – političkih ili ekonomskih, spolja ili iz samih kompanija. U slučaju Srbije, ključna je odzivnost i temeljnost kompetentnih institucija, pre svega Saveta REM-a. Takođe, izdavači i vlasnici medija nose važnu odgovornost u zaštiti svojih zaposlenih od bilo kakvog uticaja, revanšizma ili ekonomskog pritiska.“
Na kraju obraćanja, ambasador je ponovio da će EU nastavitii da pruža najjaču podršku slobodnim i nezavisnim medijima u regionu.
„Javni interes nije opcija, on je obaveza. Nema pregovaranja, nema selektivnosti i nema zatvaranja očiju. Oduzeti služenje interesu javnosti znači oduzeti glas samoj javnosti“, zaključio je fon Bekerat.
Konferencija pod nazivom „Under Pressure: What It Takes to Keep Reporting the Truth“ održava se u Beogradu i okuplja novinare, urednike i medijske stručnjake iz zemalja Zapadnog Balkana, Turske, Moldavije i država članica Evropske unije.
Tokom jednodnevne konferencije u beogradskoj „Evropskoj kući“, novinari, urednici i medijski stručnjaci iz regiona Zapadnog Balkana, Turske i Moldavije diskutuju kroz nekoliko ključnih tematskih panela:
• Urednička nezavisnost u doba pritisaka: Fokus na političke i ekonomske uticaje na redakcije, ulogu javnih servisa i jačanje otpornosti novinara u polarizovanim društvima.
• Veštačka inteligencija i medijska pismenost: Kako nove tehnologije, algoritmizacija vesti i generativna AI utiču na kreiranje sadržaja, borbu protiv dezinformacija i očuvanje novinarskih standarda.
• Bezbednost novinara i pravni okviri EU: Diskusija o primeni novih EU regulativa (Akt o slobodi medija, Akt o digitalnim uslugama) u zemljama kandidatima, sa akcentom na institucionalnu zaštitu novinara i rad regulatornih tela.