U BIRN-ovoj debati koja je emitovana sinoć, zdravstveni radnici, javni zvaničnici i članovi civilnog društva razgovarali su o tome kako zdravstveni sistem na Kosovu nastavlja da pruža usluge tokom krize sa koronavirusom.
Prishtina Insight
Pandemija KOVIDA-19 suočila je kosovski sistem javne zdravstvene zaštite sa brojnim izazovima. Pored toga što su, u navratima, bili preopterećeni brojem pacijenata sa KOVIDOM, kosovske bolnice i centri za porodičnu medicinu takođe su morali da nastave da pružaju standardne usluge.
Zdravstvene ustanove često su morale biti dovitljive. BIRN-ova reportaža iz emisije emitovane sinoć, kao deo debate o zdravstvenim uslugama tokom pandemije, otkrila je kako je regionalna bolnica u Gnjilanu ublažila pritisak na svoja preopterećena odeljenja, uvođenjem mobilnih timova zdravstvenih radnika.
Od jula prošle godine, ovi mobilni timovi pružili su medicinsku pomoć́ broju od preko 10,000 pacijenata u regionu Gnjilana u njihovim domovima.
Ukšin Ismajlji, vršilac dužnosti direktora bolnice, rekao je da je uprkos izazovima u organizovanju mobilnih timova, uključujući i razmeštaj nekih članova ionako rastegnute radne snage, bolnica u Gnjilanu bila u stanju da nastavi da pruža usluge hitne zdravstvene zaštite, duž trajanja krize.
Ismajlji je posebno istakao porodilište za koje je rekao da je uvek bilo u stanju da pruži osnovne usluge, uključujući hitne operacije. On je dodao da inicijativa nije zahtevala značajan nivo ulaganja, pošto je trebalo pokriti samo troškove prevoza, a takođe su smanjeni troškovi i samih pacijenata, koji su trebali medicinske usluge.
Gostujući sa Ismajljijem u BIRN-ovoj debati, novinarka Ljeonora Aljiu naglasila je važnost snižavanja troškova zdravstvene zaštite na Kosovu, posebno dok je pandemija još uvek u jeku.
„Oko 30 procenata stanovništva je nezaposleno, građani nemaju uvek pristup javnim zdravstvenim ustanovama a nemaju novca da koriste privatne ustanove“, rekla je Aljiu.
Ona se osvrnula na cenu koštanja D-dimera, ključnog pokazatelja da li pacijent sa KOVIDOM-19 ulazi u opasnu fazu bolesti. Test košta 70 evra, što bi, kako kaže Aljiju „pojelo“ pozamašan deo osnovne mesečne penzije. „Kako onda možete da kupite druge lekove?“ upitala je retorički.
Šef Odeljenja za zdravstvo u Opštini Priština, Bujar Gaši, takođe je pozdravio inicijativu u Gnjilanu. Međutim, rekao je da bi bilo nemoguće primeniti istu uslugu u centrima za porodičnu medicinu u Prištini kojima upravlja Opština, usled velike populacije prestonice i nedostatka kapaciteta.
Gaši je naglasio da su centri za porodičnu medicinu u Prištini nastavili da pružaju zdravstvene usluge tokom krize, ali je otkrio da je potražnja drastično opala, navodeći strah od infekcije. „Sa tipičnog proseka od oko 8,000 različitih usluga dnevno, u 2020. taj prosek je opao na oko 2,000“, izjavio je on.
Mustafa Skenderi, izvršni direktor televizijske mreže na srpskom jeziku, TV Mreža, rekao je da su i građani severnog Kosova takođe retko tražili medicinske usluge.
„Bilo je problema sa nedostatkom osnovnih lekova i nedostatkom bolničkih kapaciteta za lečenje osoba sa KOVIDOM-19“, rekao je on. „Pacijentima bi često bilo rečeno da ostanu kod kuće.“
U međuvremenu, Ferdane Aslani iz kosovske nevladine organizacije Balkanski suncokreti rekla je da su institucije bile odsutne, kada je reč o pružanju medicinske ili druge pomoći zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana.
„NVO-i su išli od vrata do vrata i obaveštavali ljude o tome kako da se zaštite od KOVIDA-19“, rekla je ona. „Mi smo bili ti koji smo delili maske i drugu zaštitnu opremu zajednici.“
Nalaženje vakcine
Učesnici debate takođe su porazgovarali o odvijanju aktuelne vakcinacije protiv KOVIDA-19 na Kosovu.
Već su date sve od približno 24,000 doza vakcine AstraZenece koje je Kosovo dobilo posredstvom programa COVAX meseca marta, dok je 5. maja među zdravstvenim radnicima krenula raspodela kontingenta od samo nešto više od 4,600 doza vakcine Pfizer / BioNTech, dobijenih od EU.
Kosovo se do sada u potpunosti oslanjalo na donacije, imajući u vidu da nije uspelo direktno da obezbedi nijednu dozu bilo koje vakcine protiv KOVIDA-19, dok je broj vakcinisanih građana najniži u regionu.
Međutim, Hana Džemajlji, nezavisna istraživačica zdravstvenih pitanja, veruje da će vakcinacija uzeti maha u drugoj polovini 2021. godine. „Nadam se da će nam saveznici pomoći“, rekla je ona. „Optimista sam da ćemo do kraja godine vakcinisati 60 procenata stanovništva.“
Ostali panelisti, posebno oni sa severa Kosova, otkrili su da su pronašli druge načine da se vakcinišu. Milica Ristović, medicinska sestra-volonterka iz Leposavića rekla je da se vakcinisala u susednoj Srbiji, koja je imala ogroman višak vakcina u prvoj polovini 2021. godine.
„Mnogi od nas vakcinisali su se u Raškoj i drugim opštinama [u Srbiji],” rekla je ona. „Uzela sam rusku vakcinu ‘Sputnjik’.”
Mustafa Skenderi, koji je iz Severne Mitrovice, takođe je prešao granicu kako bi primio vakcinu. „Da, vakcinisao sam se kineskom vakcinom i ceo dan sam govorio kineski“, našalio se on, pre nego što je ohrabrio građane da se vakcinišu na bilo koji način koji im je dostupan.
„Uzmite koju god vakcinu možete!” Rekao je Skenderi. „Od sveg srca vam to preporučujem.“
Ova serija BIRN-ovih debata omogućena je podrškom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).