29.2 C
Pec
četvrtak, 24 juna, 2021

Kako se Zoran iz Mitrovice pretvorio u Milenu iz Gračanice?

„U Udruženje novinara Srbije i na brojne e-mail adrese (posebno je zabrinjavajuće je što se ne može ni pretpostaviti koliko ih je zapravo, a ako je stigao do potpisnice ovih redova, broj može biti zaista veliki), stići će kao reakcija navodno na taj Kovićev tekst (istoričara Miloša Kovića u nedeljniku „Pečat“ prim. redakcije), jedan izrazito čudni uradak u Word dokumentu nazvan a1, potpisan sa Milena Sekulić, Gračanica, udruženje Gračanički prag. U tom tekstu, maštoviti autor će otići baš daleko. Optužiće Živojina Rakočevića, da je kriv za iseljavanje Srba sa Kosova, izvređaće Budimira Ničića , izvređaće Kovića, napisaće niz opasnih optužbi  i kvalifikacija, stavljajući Rakočevića, Ničića, Darka Dimitrijevića  iz Radio Goraždevca, u istu ravan sa Tačijem, Veseljijem i Haradinajem. Neće poštedeti ni suprugu Ničićevu, Danijelu, optužujući je da je organizovala albanske izbore“, piše u kolumni objavljenoj na portalu „Siti radija“.  

Ovaj deo kolumne se osvrće na pismo koje je kao deo dokumentacije dostavljeno Radnoj grupi za bezbednost i zaštitinu novinara sa prijavom za ugrožavanje bezbednosti novinara Živojina Rakočevića, Budimira Ničića i Nina Brajovića. Podnosioci prijave su od Radne grupe „zatražili su hitnu reakciju na kampanju zastrašivanja i stvaranje ambijenta u kome je dopušteno razračunavanje sa novinarima kao 90-ih godina 20. veka“, ističući da se ovim pismom „crta meta Živojinu Rakočeviću, ali i drugim novinarima sa Kosova i Metohije“. 

U kolumni na portalu „Siti radija“ se dalje navodi: 

„Glupost, do gluposti, reći će upućeni. Tačno, ako se smetne s uma koliko takve gluposti, kada dopru do određenog broja ljudi, mogu da budu opasne po ljude o kojima se radi, i ovde, a pogotovo na senzitivnom prostoru Kosova i Metohije. Ne zaboravimo nikada kako se mantra “nepošten čovek”, te insinuacije da je “izdajnik” – kada je doprla do velikog broja ljudi  okončala po tragično velikog, tragično lepog Olivera Ivanovića. 

Odakle uopšte ideja da je manje opasno da se takve kvalifikacije šalju unaokolo mejlom, opet jer se ne zna kolikom broju ljudi, a pogotovo  je opasno ako ih upućuje – novinar!

Da, dobro ste razumeli, Milena Sekulić iz Gračanice je fina žena, koja sa čitavom ovom ujudurmom nema nikakve veze, i čije je ime zloupotrebljeno da bi se stekao utisak da ga piše neko neutralan, a ne neko blizak Radomiroviću, pogotovo ne novinar.  Zoran Vlašković je autor, čudno istog imena kao novinar “Jedinstva,” sa kojim se nedavno Radomirović sastajao, i koga je u reakciji u “Pečatu” na Kovićev tekst i citirao.

Kako znamo ko je autor?  Prostim poznavanjem osnova informatike. Kada se iz mejla skine pismo tobožnje Milene, pa se desnim klikom dođe do Properties,  pa se klikne dalje na Details, na mestu autora ružnog,  i po kolege potencijalno opasnog,  pisma piše – Zoran Vlašković. Toliko je jednostavno. Skrivajući se iza imena gračaničke domaćice, prema svemu sudeći, Vlašković je izvređao kolege Rakočevića, Ničića, Dimitrijevića, nije ga očito mrzelo ni da za tu rabotu otvori i lažnu e-mail adresu. Jedino izgleda da nije znao da ono što uđe na Internet, ostaje na Internetu, te da svaki klinac iz starijih razreda osnovne škole može jednim klikom mišem da otkrije ko je autor određenog teksta pisanog u Word-u, odnosno na čijem je računaru napisan. Pitanja smo putem SMS poruka uputili Vlaškoviću. Umesto da odgovori prostim da ili ne, da li je on, zapravo, autor teksta koji je u Word formatu pod nazivom a1, poslat brojnim članovima UNS-a pod imenom Milena Sekulić, kolega Vlašković me je nazvao ludom, nenormalnom i na kraju mi je zapretio pozivanjem policije u Nišu zbog navodnog uznemiravanja. Uz to je negirao i da uopšte zna za postojanje takvog pisma. Pitanja smo poslali i na e-mail sa kog je taj dokument izvorno poslat, ali odgovor nije stigao. 

Kakva autogolčina!

I za Vlaškovića  ali i za Radomirovića, koji se u “Pečatu”, posebno, baš na njega poziva.  U tekstu, reakciji na Kovićev tekst, pod nazivom “Udario istoričar na činjenice”, Radomirović posvećuje pozamašni pasus upravo kolegi Vlaškoviću:

“Prema tome, ne pretvarajte se da branite Kosovo dok samo branite svog prijatelja. O njemu izgleda mnogo više znaju oni koji mu nisu bili prijatelji, a koji su čitav svoj život radili na Kosmetu, kao što je to Zoran Vlašković, novinar „Jedinstva“ iz Kosovske Mitrovice koji mi je pre nekoliko meseci, kada su stvari počele da se razotkrivaju, poslao pismo u kome kaže: „Društvo novinara Kosova i Metohije, s Budimirom Ničićem i Živojinom Rakočevićem na čelu, deluje suprotno od interesa brojnih novinara na Kosovu i Metohiji… Mi sa Kosova i Metohije možemo opstati i kao narod i kao novinari čvrsto vezani za svoju maticu i svoje matično udruženje. Predsedniče, izabrali smo vas da čuvate jedinstvo UNS-a. Ne dozvolite nikome da cepa i uništava Udruženje koje su stvarale generacije časnih novinara mnogo pre svih nas. Kolega Vlašković kaže da je krajem osamdesetih godina „rado glasao da se ukine separatno udruženje novinara na Kosovu“ i da zato zahteva da se održi jedinstvo Udruženja novinara Srbije, koje napadaju Ničić i Rakočević.”- istakao je tada Radomirović, citirajući Vlaškovića.

Sada, kada je jasno da se “Milena iz Gračanice”, zove zapravo Zoran, bilo bi zanimljivo istražiti i da li se na takav besprizoran čin blaćenja kolega iz ogranka UNS-a na KiM, pod pseudonimom gračaničke domaćice, neko odlučio sam, ili je i to možda deo nekakvog trapavog specijalnog rata koji prati ovu izbornu novinarsku kampanju.

U normalnim okolnostima, ovakav incident bi morao da završi na Sudu časti, a novinar,  ukoliko se utvrdi da  se na ovakav način izbrukao, bi morao da snosi sankcije od Udruženja. Zanimljivo je čuti i šta na sve ovo ima da kaže Ljiljana Smajlović, predsedavajuća Sudu časti UNS-a?“

Posle svega ovoga, Smajlovićkino kilometarsko prepucavanje sa bivšim drugarom Brajovićem, deluje neubedljivo, naročito “šokiranost” što se neko, i to iz Uprave UNS-a, usudio da se obrati Radnoj grupi za bezbednost novinara i da dostavi na proveru i Radomirovićeve mejlove ali i pismo uznemiravajuće sadržine, “Milene iz Gračanice”. Umesto šokiranosti, i nazivanja čitave stvari “odvratnim optužbama”, dovoljno je bilo samo da urade prosto proširenu radnju – da kliknu desnim klikom na dokument a1 i da shvate ko ga je pisao. Činjenica da se Radomirović upravo na najverovatnijeg autora zabrinjavajućeg pisma, poziva kao argument za dalje optužbe kolega južno od Ibra, složićete se, previše je zanimljiva da bi bila slučajna.

Pobedonosno ustvrđuje Smajlovićka u tekstu na sajtu UNS, da su iz Tužilaštva pred Radnom grupom slučaj proglasili neosnovanim.  Ne iznosi, međutim, da  neki članovi Radne grupe smatraju da je zapravo reč o targetiranju unutar organizacije, za šta Radna grupa nema mandat da o tome zvanično odlučuje. Posebno je, međutim, sporno i samo to što se prijava grupe novinara Radnoj grupi za bezbednost novinara, upravo zahvaljujući Smajlovićki i Radomiroviću uopšte i našla pred javnošću. Takvo javno razračunavanje sa kolegama, pri čemu se iznosi sadržina njihove pritužbe, može da deluje samo demotivišuće na druge novinare, koji bi se Radnoj grupi obratili za pomoć kada se osete nebezbedno. A slučajeva, gde se novinari targetiraju i ugrožavaju od strane kolega iz nekih medija (uglavnom tabloidnih), nažalost, u našoj zemlji postaju manir. Setimo se samo svežeg slučaja portala Krik.

I kako sada, kada se izanalizira čitava zaista filmska, doduše loše režirana i realizovana, situacija sa “Milenom iz Gračanice” verovati i bilo čemu ostalom što se kao argument protiv Rakočevića  i ostalih kolega iznosi?  Jer je sada sve jasnije – u zapravo smešnoj trci za prvog čoveka UNS-a služi se, pa najblaže rečeno –  podmetanjima, neistinama pa i ovakvim bizarnim, možda individualnim, ali možda i naručenim blaćenjem i targetiranjem kolega.

Ostatak teksta pročitajte na ovom linku:

4,069FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti