2.2 C
Pec
21. okt. 2021

Hram u Prištini je vlasništvo SPC, grafiti su otvorena pretnja saopšteno iz Eparhije raško-prizrenske

„Povodom provokativnih izjava političkih predstavnika kosovskih Albanaca i otvorenih pretnji u štampi u vezi jučerašnje svete liturgije u hramu Hrista Spasa u Prištini, koje neskriveno podstiču etničku i versku netrpeljivost, Eparhija raško-prizrenska prinuđena je da još jednom naglasi da je proslavljanje verskih praznika u objektima koji su vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve pitanje fundamentalnih verskih prava koja su zakonski regulisana i mora da budu poštovana bez ikakvog uslovljavanja“, saopštila je Eparhija raško-prizrenska. 

Kako se navodi, jučerašnja proslava praznika Vaznesenja Hristovog u hramu Hrista Spasa u centru Prištine, koji je u vlasništvu SPC stoga ne može i ne sme da se tretira kao političko pitanje, kao što se tako ne mogu posmatrati ni obredi koje vrše predstavnici drugih verskih zajednica u svojim verskim objektima.

„Hram Hrista Spasa je upisan u katastru, nalazi se na zemljištu koje se po katastarskim podacima vodi na SPC, a ne Univerziteta u Prištini, koji godinama uporno i bez ikakve pravne osnove pokušava da ukloni ovaj hram koji odgovorne na Univerzitetu valjda podseća na 40.000 Srba u Prištini koji su proterani nakon završetka oružanog sukoba 1999. god i čija je imovina u više slučajeva i dalje bespravno uzurpirana. Ne postoji bilo koji pravno validan akt koji negira imovinska prava SPC nad ovom crkvom, niti ovaj objekat smatra nelegalnim i stoga Crkva nije dužna po zakonu da traži bilo kakvu dozvolu za vršenje verskih obreda na svojoj imovini. Služenje verskih objekata u još nezavršenim hramovima sasvim je uobičajeno u praksi naše Crkve jer hram na osveštanim temeljima predstavlja sveto mesto“, ističe se u saopštenju.

Eparhija navodi da nametati crkvi obavezu da traži bilo kakvu dozvolu za vršenje verskih obreda unutar svojih hramova ne predstavlja samo kršenje civilizacijskih normi u poretku uspostavljenom nakon Drugog svetskog rata, već i pravnih propisa koje su donele upravo vlasti u Prištini i koji su i dalje važeći.

„Stoga, oni koji bi da se javno pozivaju na propise kako bi njima pokušali da prikriju otvorenu mržnju i diskriminaciju prema jednoj verskoj zajednici, te iste propise prvo treba da pročitaju. Iako traje sudski proces u kome Univerzitet bez ijednog dokaza pokušava da natera crkvu da sruši sopstveni hram, to ne znači da crkva, kao vlasnik koji je upisan u katastru nema prava da koristi svoj legalno sagrađeni verski objekat“.

Sa druge strane, Eparhija ističe da vlasti u Prištini već pet godina ne sprovode sudsku presudu povodom manastira Visoki Dečani, te da javna pozivanja na sudske postupke koji su u toku i nemaju nikakvo dejstvo na vlasništvo crkve mogu samo da poruče da je na Kosovu primena pravde selektivna kada je u pitanju SPC.

„Sve češći i intenzivniji pokušaji negiranja verskih i imovinskih prava, identiteta i ustavom zagarantovanog imena Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji od strane kosovskih institucija tužan su pokazatelj ozbiljnog pogoršanja opšteg stanja verskih sloboda na ovom prostoru, što nimalo ne doprinosi pomirenju i zajedničkom životu, već dodatno podstiče versku i etničku mržnju koja ugrožava bezbednost pravoslavnog srpskog stanovništva i našeg duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Proslavom Hristovog Vaznesenja u našoj crkvi u Prištini Episkop Teodosije nije održao politički skup, već je odslužio Svetu Liturgiju na kojoj je pozvao na mir i toleranciju u našem još nezavršenom hramu koji je godinama na meti albanskih ekstremista koji su ga nekažnjeno palili, skrnavili, napadali, pretvarali u javni toalet i deponiju smeća, što je na sramotu posebno grada Prištine i Univerziteta, čiji zvaničnici redovno traže uklanjanje ovog hrama, dok se političari takmiče u jeziku mržnje i uvredama na račun SPC. Naša Crkva stoji čvrsto na temelju da sve crkve i verske zajednice moraju da imaju zagarantovano pravo da nesmetano vrše svoje verske obrede u objektima koji su u njihovom vlasništvu i spremna je, ukoliko je to potrebno, da svoja prava odlučno brani i na lokalnim sudovima, ali i pred međunarodnim organizacijama za verska prava i slobode, pošto poseduje svu validnu pravnu dokumentaciju“.

Poruke na vratima hrama Hrista Spasa u Prištini, Eparhija raško-prizrenska smatra otvorenom pretnjom.

„Očekujemo od Policije Kosova da počinioce ove otvorene pretnje prema nama, kao jednoj od verskih zajednica, odmah pronađe i preda tužilaštvu na dalje postupanje. Takođe tražimo od Policije Kosova da se ovaj akt proglasi onim što jeste – širenjem verske i nacionalne mržnje i otvorenom pretnjom, umesto da se kao do sada ovakve neskrivene pretnje proglašavaju vandalizmima ili uništenjem imovine kako bi se prikrile razmere mržnje i diskriminacije prema Srpskoj Pravoslavnoj crkvi koje u ovom društvu vladaju. Nije normalna situacija u kojoj, umesto da se neko zapita kakvo je to društvo u kome se u 2021. godini jednoj verskoj zajednici preti zbog održanog verskog obreda unutar sopstvenog verskog objekta, i na tom verskom objektu se iscrtavaju grafiti mržnje i pretnji protiv te verske zajednice samo zbog toga što je vršiila verski obred unutar sopstvenog verskog objekta, pojedinci još najavljuju i proteste protiv održanja verskog obreda unutar verskog objekta, još i zloupotrebljavajući studente u svojoj neshvatljivoj kampanji raspirivanja mržnje“.

Zaključuje se da su „besprimeran jezik i napadi u kosovskoj albanskoj štampi protiv služenja liturgije u srpskom pravoslavnom hramu, veoma snažan pokazatelj bezakonja i neskrivene netolerancije koje šire ne samo pojedinci i određene nevladine organizacije, već i zvanični predstavnici kosovske vlasti“.

4,241FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti