Za vreme letnjeg školskog raspusta roditelji se nalaze u nezgodnoj situaciji jer su njihova školska deca prepuštena sama sebi. Deca bez osmišljenog slobodnog vremena znaju da provode sate na ulici ili na dečijem igralištu. Deca iz Goraždevca imaju na raspolaganju bazen, školsko igralište ali kako kažu imaju jedni druge.

“Preko leta se ovde napuni bazen pa tu dolazimo, igramo se pored crkve, na igralištu se ljuljamo, vozimo bicikla…”, kažu mališani iz Goraždevca.

Srednjoškolci koji su svoje formalno obrazovanje nastavili negde u centralnoj Srbiji letnji raspust provode u svom zavičaju.

“Tokom školske godine sam u Kragujevcu i preko leta dođem ovde budem sa mojima. Sa drugaricama idem na bazen, uveče idemo u šetnju. Jednostavno trudimo se da ovaj život u getu sebi olakšamo kako umemo. Druženjem hoćemo da pobedimo uskraćenu slobodu i jednostavno ne dozvoljavamo da nam to stane na put”, kaže Tea Todorović iz Goraždevca.

Deca u povratničkim sredinama imaju još manje mogućnosti da svoje slobodno vreme provedu sadržajno kao na primer u povratničkom selu Brestovik.

“Ovde nema dovoljno dece, dovoljno ljudi. Voleo bih da u selu postoji škola naša, posebna. Voleo bih da imamo bazen, da se družimo svaki dan, da ima prodavnice i da imamo društvo”, kaže Miljan Dašić iz povratničkog sela Brestovik.

Za razliku od Brestovika u Osojanu najvećem povratničkom selu na Kosovu, sadržaji su poput onih u Goraždevcu.

“Svi volimo da se družimo, nemamo toliko svađa ili problema, uglavnom se družimo u parku”, kažu najmlađi stanovnici Osojana, koje je ujedno najveća povratnička sredina na Kosovu.

Deca koja žive u ovim krajevima imaju jednu zajedničku želju a to je da ima više kulturnih, sportskih i zabavnih sadržaja.

“Voleli bi smo  da ovde postoji igraonica, bioskop, pozorište, fudnbalski klub u kome bi mogli da treniramo…”, kažu mališani iz Goraždevca i Osojana.

Jako je teško pronaći pravi odgovor na pitanje da li je odgovornost roditelja veća ako se deca odgajaju u povratničkoj sredini. Slađana Miletić iz povratničkog sela Brestovik kaže da to ima svoje prednosti i mane.

“Odgajati decu u ovakvoj sredini je velika odgovornost, nije lako ali je velika privilegija. Tako da, srećna sam što imam četvoro dece i srećna sam što sam ih baš na ovakvom mestu odgajala”, Kaže Slađana Miletić.

Miletić kaže da će budućnost svoje dece ću prepustiti upravo njima, da sami odaberu životni put . Ona kaže da deca žele da ostanu ovde ali da za to postoji jedan veliki rizik.

“Taj rizik je ovde već godinama prisutan, gde znamo da su generacije mladih već otišle. To je nezaposlenost, nemogućnost bavljenja nečim, čime bi oni hteli da se bave i plašim se da će ta budiućnost stići i moju decu”, zaključije Slađana Miletić iz povratničkog sela Brestovik.

Milen Anđelković direktor O.Š. Janko Jovićević u Goraždevcu mišljenja je da pored svih problema sa kojima se suoči srpska zajednica na ovim prostorima deca koja ovde žive imaju neke prednosti u odnosu na velike gradove.

“Mislim da imaju jedno kvalitetnije detinjstvo. Mislim da deca ovde mogu više da uživaju u prirodi. Jači kontakt i bolji kontakt, pogotovo naša deca ovde u Metohiji imaju sa verom i sa crkvom”, kaže Anđelković.

Stručnjaci kažu da decu tokom raspusta, ne treba opterećivati dnevnim obvezama, uslovljavati ih ranim buđenjem i slično, ali je dobro dati im neke male zadatke: spremanje ormara, radnog stola, čitanje dečijih knjiga, kako bi se dan upotpunio korisnim sadržajem. Boravak na bazenima i kupalištima je odlična zabava za čitavu porodicu. Ujedno, to je prilika za boravak na suncu i plivanje. Vožnja bicikla ili rolera može biti pravo uživanje za celu porodicu.

Video prilog: