19.2 C
Pec
17. sep. 2021

Šta Srbi očekuju od otvaranja kosovskih i arhiva bivše OVK?

Izvor: RTV Kim

Najava kosovskog predsednika Komisije za nestala lica o pristupu „državnoj arhivi Kosova“ naišla je na oštre kritike kosovske javnosti, a pre svega bivših pripadnika OVK. Sa druge strane, Srbi, a pre svega oni čiji su članovi porodica ubijeni ili kidnapovani nemaju previše vere da će iz knjiga OVK saznati istinu o svojim najmilijima.

Kosovske vlasti ponudile su specijalnom predstvniku EU Miroslavu Lajčaku, potpun pristup „državnoj arhivi Kosova“, kako bi se otklonile sve sumnje u vezi sa „pronalaženjem arhive OVK“. Tvrde da su arhive bile i da su i danas otvorene.

Šta se može pronaći u tim dokumentima i hoće li se saznati istina o žrtvama srpske nacionalnosti za kojima se još traga?

„Nije prvi put da se nama da neka nada i da se kaže – „Evo krenulo je. Učinjen je prvi korak. Međutim, posle tog prvog koraka mi očekujemo povratak unazad“, kaže Silvana Marinković predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa KiM.

Ni Saša Perenić, brat nestalog novinara Ranka Perenića i potpredsednik ovog udruženja, ne očekuje previše od inicijative pokrenute u Briselu pre dva dana. „Ja ne vidim nikakav korak napred uvidom u te arhive. Sve zavisi od dobre volje. Ako je to u interesu Albanaca oni će to da daju, a ako nije onda neće ni biti arhiva“, kaže Perenić.

I dok Srbi nemaju prevelika očekivanja od najave o uvidu u arhive bivše OVK, nekadašnji lideri ove paravojne formacije Agim Čeku i Enver Hodžaj oštro su kritikovali postupak kosovskog pregovaračkog tima, ističući da OVK nije imala arhivu, već da su „dokumentovani zločini Srbije“.

Međutim, Marinkovićeva je uverena da postoje arhivi bivše Oslobodilačke vojske Kosova.

„Mi svi znamo da je postojala UČK vojska, da su ubijali, kidnapovali, rušili i palili kuće, manastire, čak nisu ni mrtve ostavljali na miru već su im rušili spomenike. Normalno je da postoji arhiva na Kosovu, ali oni neće da priznaju kao što ne priznaju ni da su postojali zločini nad Srbima na Kosovu, kaže Silvana Marinković.

„Oglasili su se sami učesnici. Svi su oni učesnici u tome i iskreno ko će sam protiv sebe da skače, da stavi zdravu ruku u vatru“, kaže Saša Perenić.

„Počinjeni zločini nad Srbima na Kosovu je zabranjena i kontraverzna tema, smatra istoričar i analitičar Aleksandar Gudžić.

„Kosovske političke elite i današnji akteri kosovske političke scene, a pogotovu oni bivši, direktno su učestvovali u drugo razbijanje Jugoslavije 90-ih godina i oni su svoju poziciju gradili na jednom narativu o isklučivoj srpksoj krivici i herojskoj borbi UČK i Albanaca i ta priča o nestalim Srbima se ne uklapa u taj narativ koji je brižno negovan nakon rata 99. godine“, kaže Gudžić.

Međutim podaci govore da je najveći broj zločina nad Srbima na Kosovu zabeležen od dolaska međunarodnih snaga KFOR-a. I sami predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije su tokom godina insistirali na uvidu u njihovu dokumentaciju.

„KFOR ima arhivu. Iz Međunarodnog komiteta crvenog krsta kažu da su dobili te arhive. Da li je neko pogledao te arhive? Da li je neko pogledao te papire? Iskustvo nam govori da svi žele da se ovo zaboravi pogotovo zato što su se glavni osumničeni našli pred Specijalnim sudom. Normalno je da oni neće da otvaraju arhive jer bi imali direktne dokaze protiv ljudi koji su osumnjičeni za zločine“.

Marinkovićeva podseća i da već dugo postoje zahtevi za iskopavanjem lokacija za koje se sumnja da su potencijalne grobnice ali da još uvek nema volje da se to učini.

„Strah od svedočenja“

Porodice kidnapovanih i nestalih lica i njihova udruženja se nisu sastajali sa predsednicom Specijalizovanih veća Ekatarinom Trandafilovom tokom njenog nedavnog boravka na Kosovu, ali su pratili njene izjave, posebno onih koje se tiču zaštite svedoka pred Specijalnim sudom.

„Mnogi su svedoci uplašeni i to je normalno zato što su se dešavala da neki svedoci izgube živote, da su ubijani, tako da su mnogi svedoci uplašeni da svedoče“, kaže Marinkovićeva.

Razočarani u političke predstavnike

Predstavnici Udruženja porodica kindapovanih i nestalih razočarani su u sve strukture vlasti i domaće i međunarodne.

„Videli ste i sami kako je bilo na Međunarodni dan nestalih 30. avgusta. Ostali smo sami sa svojim bolom. Sve je manje ljudi zainteresovanih za ovaj naš problem, što relevantnih struktura, što običnog naroda. Porodice su same i nažalost sve se svodi na ličnu tragediju“.

Za razliku od obeležavanja ovog datuma u Gračanici, u Prištini su podršku porodicama žrtava podršku dali kosovski premijer i predsednica, ali i drugi vladini zvaničnici.

„Za njih je to nacionalna tragedija i nacionalni problem, dok za nas, iako smo sve naše visoke predstavnike uredno pozvali nažalost nijedan se nije udostojio da prisustvuje skupu a ne da se obrati ovim tužnim porodicama koje se same bore već dvadeset i treću godinu“, kazao je Saša Perenić.

4,074FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti