Predsednik Srbije i kosovski premijer razgovarali su danas o priznanju diploma i zanimanja. Prva tema narednog dijaloga Beograda i Prištine je ZSO. Grčka će nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije, grčki premijer će verovatno pre kraja godine posetiti Beograd, moguće je i Makron. Ovo je novinarima nakon samita EU-Zapadni Balkan kazao Aleksandar Vučić.
Predsednik je imao razgovor sa svim državama, kako je kazao, nepriznavačima nezavisnosti Kosova. Zadovoljan je ovim razgovorima, uključujući i „dobar i dug“ razgovor sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom.
„Grčka će nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije. Celovitost Srbije istovremeno sa EU integracijama“, kazao je srpski predsednik, najavljujući pre kraja godine mogućnost da Micotakis dođe u Beograd.
Predsednik je istu mogućnost najavio i za francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i za nekoliko drugih evropskih lidera čija imena danas nije precizirao.
Zahvalio se i španskom premijeru na podršci Srbiji u vezi sa pitanjem Kosova.
Sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem Vučić se sastao danas, uz prisustvo odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika.
Potvrdio je da se razgovaralo o priznanju diploma i zanimanja.
„To bi konačno doprinelo boljoj slobodi kretanja na Zapadnom Balkanu. Davno smo to započeli. Ovo pitanje nije statusnog tipa i trebalo bi da pomogne ljudima, bez ozbzira na njihovu nacionalnost i nadamo se da ćemo uskoro, ta neka tehnička a opet suštinski važna pitanja, uspeti da rešimo u narednom periodu“, kazao je Vučić.
Napomenuvši da postoje razlike između kosovske i srpske strane, Vučić je dodao da će se nastaviti sa procesom usaglašavanja u vezi sa ovim pitanjem, ali i da će se takođe nastaviti sa dijalogom o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
„Nastavljamo dijalog. Prva tema mora da bude ZSO, baš kako je to napisala u saopštenju za medije EU“, naglasio je Vučić.
Na pitanje da li je priznanje Kosova uslov za ulazak Srbije u EU, Vučić je danas kazao:
„Nikada nisam obmanjivao naš narod da će rešavanje između Beograda i Prištine na ovaj ili onaj način biti conditio sine qua non za ulazak Srbije u EU. Ne mogu da kažem da će to biti priznanje, jer mi to niko nije na takav način rekao. Da li to kuloarski neko govori? Neko kaže da, neko kaže nema jedinstvenog stava po tom pitanju, ali svakako da bez rešavanja sa Prištinom, Srbija ne može da bude član EU“.
Vućić je opisao i deo atmosfere tokom rada samita, navodeći da je bilo kritika na račun nedostatka transparentosti u srpskom javnom mnjenju oko veće pomoći koju EU pruža Srbiji.
Slažući se da je deo ove opaske objektivan, predsednik je ipak dodao da je deo srpskog javnog mnjenja prema EU negativan upravo zbog stava Evrope oko Kosova.
Inače, Vučić je današnji samit ocenio kao uspešan jer su evropski lideri četiri sata slušali lidere Zapadnog Balkana, a takođe i sami lideri sa Balkana razgovaraju međusobno. Tme
„Ovakvi dani su dobri jer se razgovara… Danas je napravljen mali pomak i po pitanju odnosa prema Zapadnom Balkanu“, dodao je predsednik.
„Sve što sam čuo u ova dva dana, danas na Samitu i juče na Samitu EPP je da postoji perspektiva proširenja, ali da nemaju sve države članice isti apetit za proširenje Unije. Ali, svi su pažljivo slušali glavne aktere i razumeju da postoje strateški interesi EU na prostoru regiona“.
Posebno je zadovoljan i sa razgovorom sa Makronom, čiju je posetu Beogradu takođe najavio kao mogućnost.
„Čak mislim i da je u mom razgovoru sa Kurtijem na jedno moje pitanje koje sam postavio prištinskom premijeru, mislim da je Makron sve razumeo, mislim da su sve razumeli, tako da želim da verujem da je budućnost Zapadnog Balkana zaista u EU, ali niko nema prava da nam zamera to što želimo da živimo i preživimo, jer imate danas i to pitanje veliko na ovom samitu, da smo pokrenuli pitanje energetike“.
Upravo što se energetike tiče, Vučić je i danas potvrdio da su energetika i gas ključna pitanja trenutno na evropskoj agendi.
„Tako i mi moramo da preživimo. Glava me boli od toga. Ja, ljudi sa mukom sam zaspao noćas razmišljajući o struji i o gasu. Čekajući da se vratim u Srbiju, da milion sastanaka napravim, da pozovem sve da vidimo šta ćemo da radimo, jer ja vidim da niko ništa ne preduzima i ovo postaje ludilo nekontrolisano jer ne znate šta ćete da radite više, a onog sekunda kada vam za pola stepena bude hladnije u stanu, biću ja kriv, iako je ovo globalna stvar, pa tek evropska, pa ponajmanje srpska, a naravno da će da me grize savest ako ne uradimo sve što možemo da uradimo. Tako da u međuvremenu, dok smo na evropskom putu, Srbija mora da vodi računa o sebi, svojim investicijama, odnosom i sa Kinom i sa Rusijom, o svojim odnosima unutar Zapadnog Balkana šta još može da uradi“.
Vučić je takođe potvrdno odgovorio na to da je srpska delegacija nedavno u Briselu imala „veoma pozitivno“ iskustvo sa prisustvom američkog posrednika Gabriela Eskobara, koji je, kako je Vučić ocenio, dao konstruktivan doprinos, ali:
„Dijalog se odvija pod okriljem EU da budem sasvim fer. To su se prethodne vlasti dogovorile da se izmesti dijalog iz okvira UN u EU. Srbija je odgovorna država i poštujemo ono što je bilo koja vlast prihvatila“, naveo je.
„Vašingtonski sporazum su u Prištini proglasili mrtvim. Što se mene tiče, mi smo spremni da sve iz Vašingtonskog sporazuma provedemo u delo, tako da tu ima samo jedna komplikovana stvar i to je jedina različita tačka između onoga što je potpisano u Prištini, to je odnos sa Tel Avivom ili Jerusalimom, ali za sve drugo, mi smo u potpunosti spremni da sprovedemo sve što je u sporazumu potpisano“.
Lideri EU su uz saglasnost lidera Zapadnog Balkana su na samitu EU-Zapadni Balkan u Brdu kod Kranja danas usvojili Deklaraciju kojom se potvrđuje posvećenost Unije procesu proširenja i najavljuje intenziviranje zajedničkog angažovanja u cilju sveukupne transformacije regiona. U deklaraciji se ne pominju rokovi ni datumi u vezi sa nastavkom procesa proširenja.