Prazni, beli, komadić papira s brojem u dnu. Njega lepite preko grba i imena zemlje dok ste na Kosovu, potom ga odlepljujete i bacate čim kročite u užu Srbiju, a ako, recimo, nekoliko puta pređete čuke na Jarinju, Brnjaku ili Merdaru, isto toliko puta morate uzimati, odlepljivati i lepiti beli stiker, piše za Politiku Živojin Rakočević.
„Evo ti ništa, i čvrsto ga drži!” Ovom rečenicom naš narod označava propala obećanja, dogovore, lažne ponude, neispunjene nade i prevaru u kojoj je važno zadovoljiti forme i zaobići istinu. Dvadeset godina na Kosovu i Metohiji građani postavljaju i skidaju parče lima, komad papira, lepljive trake i krpice na registarskim tablicama svojih automobila. Sve se to nagomilalo i eskaliralo u proteklih mesec dana, pa su oklopljeni albanski specijalci krenuli da sprovedu novu odluku o izgledu registarskih tablica s prstom na obaraču svojih ’kalašnjikova’. Onda su Srbi doveli teške kamione i mehanizaciju i počela je kriza u kojoj je srpska strana dizala ratne avione i helikoptere. Svetski mediji, većinom u odsustvu razumevanja povoda za najnoviju krizu, vratili su se izveštavanju o Kosovu kao da je 1999. godina i kao da rat može početi svakog trenutka. Jarinje i Brnjak, dve puste čuke, postali su gvozdena zavesa koja razdvaja Srbe sa severa KiM od centralne Srbije.
Da li je sukob mogao početi zbog parčeta lima i oznaka na njemu? Jeste, jer je međunarodno i lokalno pravo pogaženo prvom bombom koja je pala na ovu zemlju. Od tada je sve moguće, pa i rat zbog registarskih oznaka. Da bi se nepravda održala, potrebna je sila, za održavanje čak i oznaka na automobilima potrebno je uzeti puške u ruke i podići avione. Nerazumevanje i sakrivanje su osnova naše posleratne komunikacije.
„Sećaš se kako smo na početku na stare SRJ tablice nabacivali blato da bi bile manje uočljive”, kaže jedna današnja službenica OEBS-a. Oni koji su imali BG tablice ostrugali bi nožem donju polovinu slova B i dobili oznaku PG. Milo Đukanović i njegov režim u Podgorici bili su saveznici s Prištinom i ta ogrebana polovina slova mogla je da vam sačuva život ili zaštiti od kamenica. Bernar Kušner, prvi šef Unmika, uveo je nelegalno KS tablice i proglasio ih statusno neutralnim. Opštine sa severa Kosova i Metohije nisu ih priznale i tamo se nisu mogle videti. Kako su počeli pregovori Beograda i Prištine, krenula je potera za različitim komadima lima koje su koristili Srbi južno od Ibra. Policija je pisala kazne i tako se stiglo do današnjeg stikera. Čitava jedna besmislena i iscrpljujuća istorija u kojoj je sve što je bilo neutralno postalo većinski albansko.
Šta je stiker? Prazni, beli, komadić papira s brojem u dnu i štampan u stotinama hiljada primeraka. Njega lepite preko grba i imena zemlje dok ste na Kosovu, potom ga odlepljujete i bacate čim kročite u užu Srbiju, a ako, recimo, nekoliko puta pređete pomenute čuke na Jarinju, Brnjaku ili Merdaru, isto toliko puta morate uzimati, odlepljivati i lepiti beli stiker. Ceo postupak važi i za simbole na automobilima koji su registrovani na Kosovu.
„Zadnji put vidite vaš grb”, kaže Nebojša Jevtić na uskim stepenicama registracionog centra u Lapljem Selu dok čeka da, na vetrometini, preuzme stiker i preda papirne kosovske tablice sa RKS oznakama. Njih je uredno platio pet evra, važe još 45 dana, a zbog njihove upotrebe od petka može biti kažnjen ako se pojavi u saobraćaju. Jedno je sigurno, ovaj tekst mogu razumeti samo kosovski Srbi, i to oni južno od Ibra. Međutim, da bi ceo proces bio skoro savršeno nerazumljiv, čak i njima, korisnik stikera na srpskom jeziku, na latinici, dobija sledeće „obaveštenje”:
„Upustvo za održavanje i upotrebu lepljivog papira
Nakon očišćavanja tablica sa potrebnim sredstvima za očišćavanje, onda možete postavljati lepljivi papir po tablicama.
Lepljivi papir treba postavljati samo po tablicama i to samo na predviđenom mestu.
U nikom slučaju ne može se upotrebljavati druga hemiska sredstva, naoštrena sredstva, zmerilni material (valoviti) i prskanje sa visokim pritiskom na razmaku manje od 50 cm od tablice.
Ako se ne pridržavate upustva, za učinjene štete, proizvođać ne snosi odgovornost.”
Ovaj tekst sa sobom nosi samo jednu poruku svojim korisnicima: vi ne postojite! Da, makar, samo jedan govornik srpskoga jezika živi na celom Kosovu, trebalo bi ga pronaći i pitati: Da li vi ovo razumete? Upotreba albanizovanog srpskog jezika postala je standard.
„Pokušaćemo da u najkraćem roku utičemo na nadležno ministarstvo da se ove greške isprave”, oglasio se poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović nakon pitanja koje mu je uputio Medija centar iz Čaglavice. Institucija poverenika uspostavljena je u okviru kosovskog sistema da zaštiti srpski jezik koji je, po svim međunarodnim i lokalnim propisima, službeni i u ravnopravnoj upotrebi na Kosovu.
„Kada vas neko kontinuirano, već 21. godinu, sistematski i ciljano uništava i ’očišćava’ s mesta na kome je početak vaše jezičke i kulturne slike sveta, onda ne čudi što se ovakav ’srpski’ jezik provlači kroz službenu upotrebu. Maskiranje poštovanja forme – ’Eto, poštujemo vaša prava’, postalo je program kosovske administracije, kojim se u praksi nastavlja ’očišćavanje’ srpskog jezika i Srba, na koje niko adekvatno ne reaguje. Onda kada oni koji su dužni da štite vaša prava i brinu o njihovom sprovođenju pošalju ovakvo uputstvo o korišćenju lepljive trake za prikrivanje oznaka na tablicama, shvatite haos u kome živite, potpuno poniženje, kao i da je problem mnogo dublji nego što vam se učinilo”, izjavio je za „Politiku” književni kritičar i pesnik Žarko Milenković.
Izgleda da ono „ništa” s početka ove apsurdne priče liči na današnje Kosovo, na ljušturu bez sadržaja, na prazni stiker prelepljen preko smisla, jezika i života.
Tekst je prvi put objavljen u Politici.