Novinar Slaviša Lekić preminuo je posle duge i teške bolesti.
Slaviša Lekić je rođen 1959. u Kosovskoj Mitrovici, studirao je turizam. Bio je novinar i urednik Omladinskih novina, NON-a, Borbe, Naše Borbe, Reportera, Vremena, te prvog jugoslovenskog magazina za (ne)sportske navijače „Ćao tifo“.
Objavljivao je kolumne u mnogim listovima, između ostalog i u Danasu, gde je u svakoj odbrojavao kada će Toma Nikolić ispuniti obećanje i iseliti se iz stana u Đinđićevom bulevaru.
Bio je kolumnista nedeljnika Njusvik, vlasnik i glavni i odgovorni urednik magazina Status, novinar i glavni i odgovorni urednik nedeljnika Reporter.
Autor je nekoliko knjiga, među kojima su „Zamlaćivanje – politička „autobiografija“ Tomislava Nikolića“ i „Svaka čast Vučiću“.
Objavljivao je kolumne u mnogim listovima, između ostalog i u Danasu, gde je u svakoj odbrojavao kada će Toma Nikolić ispuniti obećanje i iseliti se iz stana u Đinđićevom bulevaru.
Autor je nekoliko dokumentarnih filmova: „Mediji u Srbiji: hronika propadanja“, „Pad haških begunaca“, „Zoran Đinđić: HIPOTEKA“, „Kako se dogodio narod“, „Junaci doba zlog“, „Vladala“…
Bio je član prvog saziva Saveta za štampu i medijski savetnik u organizaciji UNDP.
Lekićevi tvitovi, oštri prema vlasti, izazivali su brojne reakcije.
Od 2017. do 2019. godine bio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Sebe je opisivao kao „lajavca koji smatra da je prirodno i logično biti protiv režima Aleksandra Vučića i kamarile koja ga okružuje“.
Verovao je, kako je isticao, naivno, da je bunt protiv vlasti „civilizacijska dužnost i moralni, a ne ideološki čin“.