Slobodno kretanje, suštinski, ima tri aspekta i odnosi se na slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. Bez obzira na to što je ostvaren izvestan napredak u odnosu na posleratne godine u vezi sa kretanjem ljudi, taj aspekt slobode se i dalje nalazi na niskom, nezadovoljavajućem nivou, piše u autorskom tekstu direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.
Kretanje ljudi
Neposredno posle rata nije bilo zamislivo kretanje pripadnika manjinskih zajednica u sredinama gusto naseljenim većinskim albanskim stanovništvom. Dolaskom UNMIK policije i kasnijim njihovim patroliranjem širom Kosova, uz prisustvo lokalne policije, situacija je sa godinama bivala sve više relaksirana, za razliku od 1999. godine, kada se moglo putovati samo u blindiranim vozilima i uz pratnju policije. Napadi na manjinsko stanovništvo od strane agresivnih pojedinaca i danas postoje, ali u znatno manjoj meri.
Dodatni problem je svojevremeno predstavljao ulazak na Kosovo vozilima sa registarskim oznakama gradova iz uže Srbije, ali je on relativno brzo rešen, jer je u toku pet do šest narednih godina postalo sasvim uobičajeno da se po Kosovu kreću vozila sa BG, KG, NS i drugim tablicama iz Srbije.
U tom smislu, ostala su tri nerešena problema. Građani čija su vozila registrovana prema imenima srpskih gradova na Kosovu u policijskim ispostavama u Raški ili drugim policijskim upravama van Kosova, nemaju pravo da se kreću bilo gde, osim u četiri srpske opštine na severu Kosova. Drugi problem je što nosioci kosovskih RKS tablica nisu mogli da se kreću preko administrativne linije u Srbiji, već su morali da uzimaju probne tablice. Ovi problemi su delimično rešeni poslednjim dogovorima u Briselu o tome da se obema stranama u sporu nalepnicama (stikerima) prekrivaju obeležja SRB i RKS, kao i grbovi na tablicama, što je napravilo novi, treći problem, a to je da svi koji ulaze na Kosovo sa srpskim tablicama, kao i oni koji odlaze u Srbiju sa kosovskim, moraju svaki put da postavljaju nalepnice pri ulasku i skidaju ih pri izlasku sa Kosova ili iz Srbije. Dogovor oko toga treba da se postigne u okviru radne grupe čije zasedanje još nije održano, a planirano je da se rešenje postigne u roku od šest meseci. Najbolje i jedino pravo rešenje je da se vozilima dozvoli slobodno kretanje bez stikera u obe sredine.
Ostaće problem registarskih oznaka Srbije iz gradova koji se nalaze na Kosovu. To je složeniji politički problem, ali ga je neophodno rešiti i uz dobru volju obe strane to nije nemoguće.
Kretanje robe
Drugi aspekt slobodnog kretanja odnosi se na robu. S obzirom da do priznanja nezavisnosti nije došlo, carinske deklaracije sa zemljom porekla Kosovo se ne prihvataju, kao ni, u nekim slučajevima i određenim situacijama, sa zemljom porekla Srbija. Ovaj problem bi mogao biti rešen ako se shvati da proizvodne deklaracije nisu suština dokazivanja ni suvereniteta, ni nezavisnosti, i da je razmena roba obostrani interes građana.
Kretanje kapitala
U vezi sa trećim aspektom, u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu dva monetarna sistema i to bez ikakvih kolizija i problema. Srpske banke i poštanske štedionice funkcionišu u monetarnom sistemu Republike Srbije sa dinarima (RSD), a u kosovskom sa valutom evro (€). Njima se regularnim putem doprema novac iz Srbije i na taj način se podmiruju penzije penzionerima Srbije i plate zaposlenima u srpskim institucijama iz oblasti prosvete, zdravstva i drugih. Pošto oba monetarna sistema funkcionišu kako treba, nije neophodno menjati postojeći system, već ga valja samo dodatno unaprediti.
Prostor za napredak
Bez obzira što se napredak u direktnoj vezi sa slobodom kretanja sporo odvijao poslednjih 20 godina, najnoviji dogovori su prilično uprostili proceduru ulaska vozila sa RKS tablicama u Srbiju i olakšali kretanje građanima Kosova u Srbiji, pa je izvesno očekivati dodatni napredak u narednim mesecima, a na korist građana sa obe strane administrativne linije.
Jedino se sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine kao mogućnost nalazi između odbijanja Srbije da prizna nezavisnost Kosova i njenog priznavanja od strane Kosova. Oko te dve mogućnosti se nalaze nerazumevanje, pokušaji zloupotrebe obe vlasti u predizbornim periodima zarad što boljeg pozicioniranja u biračkom telu, provociranje incidentnih situacija i destabilizacija prilika do nasilja. U tom smislu, neophodno je da trenutne vlasti, stimulisane od strane EU i SAD, na obe strane prihvate normalizaciju odnosa, ne vezujući je za statusno definisanje, ni u pogledu nesmetanog održavanja sportskih manifestacija, slobodnog organizovanja ligaških takmičenja u obliku teritorijalnog organizovanja onako kako sportistima odgovara, slobodnog kretanja poslenika kulture, slobodnih poseta političkih predstavnika, priznavanja diploma univerziteta druge strane, neuslovljavanja teksta carinskih deklaracija, itd.
Svi ti procesi bi, zato što je početni korak već napravljen, mogli biti pokrenuti puštanjem RKS tablica u Srbiju bez stikera, kao i registarskih tablica gradova iz Srbije na Kosovo po istom principu. To je početni korak koji je neophodan, kako bi se sa normalizacijom odnosa nastavilo.
Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je NVO Aktiv. Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.