Zoran i Vesna Đorđević iz Gračanice, uprkos brojnim obećanjima nadležnih da će im pomoći u izgradnji kuće, još uvek žive u trošnoj letnjoj kuhinji bez kupatila. Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju u najnovijem odgovoru za RTV Kim su ponovili da će Đorđevićima biti dodeljen građevinski materijal, a da će datum početka gradnje nove kuće biti poznat naredne nedelje.
Zorana i Vesnu Đorđević je ekipa RTV Kim prvi put posetila prošlog leta. Od tada se, osim godišnjih doba, u njihovim životima gotovo ništa nije promenilo. Oni još uvek borave u jednoj oronuloj prostoriji ispucalih zidova punih vlage koja je istovremeno kuhinja, dnevna i spavaća soba. Kupatilo nemaju. Zoran i dalje spava na drvenoj klupi, a ni Vesnino zdravstveno stanje se nije popravilo. Međutim, još uvek tinja njihova nada da će im Kancelarija za Kosovo i Metohiju i PO Priština pomoći u izgradnji kuće.
“Ja bi voleo da, kada odem u penziju za dva meseca, da mi bude sagrađena kuća. To mi je najveća želja, da napravim banket. Ne mogu da gledam ovo, ćerka mi svaki dan dolazi, maltretiram je, i nju i unuke. Ali, mora neko da gleda bolesnika. I ja sam ostareo i bolestan sam. Radim i pomažem koliko mogu”, kaže Zoran.
Zoranova ćerka Maja sa dvoje maloletne dece svakodnevno putuje iz Lepine u Gračanicu kako bi negovala majku i pomogla ocu.
“Niko ne živi kao moji roditelji. Nemaju, takoreći, hleb da jedu. Majka mi svakog dana prima jake injekcije. Leti su grejali vodu napolju u balonima, sada nemaju gde. Kupam je u koritu i spremam joj da jede. Ona ni pishički više nije dobro. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba ovo da vidi”, rekla je Maja.
Njena majka Vesna je dugogodišnji dijabetičar, sa otvorenim ranama na nogama. Slepa je i nepokretna.
“Ćerka mi dnevno pređe 50 kilometara. I ona ima troškove, maltretira decu. Ovde bi prespavali, ali nemaju gde. Krov prokišnjava, stavljao sam lavore i šerpe kako bih sakupljao vodu”, dodao je Zoran.
Dok u preduzeću, koje manje-više postoji samo na papiru, ne stekne za dva meseca penziju, Zoran i Vesna žive od njegove plate koja trenutno iznosi 37.000 dinara. “A troškovi za lekove”, kaže on, “nisu mali”.
“Trenutno za lekove izdvajamo 186 evra (oko 22.000 dinara) mesečno. Kada odem u penziju, smanjiće mi se i prihodi”, kazao je Zoran.
Кancelarija za Кosovo i Metohiju u saradnji sa Privremenim organom opštine Priština-Gračanica je obezbedila Đorđevićima smeštaj u kojem su mogli da provedu zimu i period do izgradnje nove kuće. Međutim, nisu želeli da napuste svoj dom.
“Nisam hteo da se selim, žena mi je mnogo bolesna. Svako veče zovem Hitnu pomoć, ne želim da mi žena umre u tuđoj kući. I neka nam se sruši kuća, nisam ja više mlad da se selim“, jasan je Zoran.
Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju su u pisanom odogovoru RTV Kim potvrdili Zoranove navode.
“Kancelarija za Kosovo i Metohiju u saradnji sa Privremenim organom opštine Priština-Gračanica je kao prioritet postavila i obezbedila adekvatan, komforan privremeni smeštaj u kome bi Đorđevići mogli da provedu zimu i mesece do izgradnje nove kuće, ali su oni to decidno odbili 22. decembra, pod objašnjenjem da ne žele da se sele”.
Iz ove institucije Republike Srbije su saopštili i da su “zakonske procedure za dodelu građevinskog materijala na koji, između ostalih, pravo ostvaruje i porodica Zorana Đorđevića” nedavno završene.
“Kako su zakonske procedure za dodelu materijala završene, obavestićeno vas sledeće nedelje o tačnom datumu početka gradnje njihove nove kuće“, naveli su iz Kancelarije za Kim.
Đorđevići se nadaju da će ovoga puta obećanje Kancelarije za Kosovo i Metohiju biti ispunjeno, te da narednu zimu dočekati u kući sa kupatilom i dovoljno kreveta za sve.