Dolazak Miroslava Lajčaka i Gabriela Eskobara na Kosovo se u srpskoj zajednici tumači kao potreba da se srede konfuzni odnosi Kosova i međunarodne zajednice, a pre svega SAD-a, koji su nastali nakon dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Postoje i mišljenja da će ova poseta biti prilika da se „nagaze“ kosovski lideri po mnogim pitanjima, pa i ZSO. Građani nisu baš ubeđeni u to.
Zajednica srpskih opština je tema o kojoj su i Lajčak i Eskobar govorili i pre dolaska na Kosovo. Specijalni predstavnik EU je u jednom od poslednjih intervjua naglasio da „niko ne bi želeo da to bude nova Republika Srpska“, dok je Eskobar naveo da bi ovo telo trebalo da se formira, ne precizirajući kako bi ono izgledalo. Pred sami dolazak visokih stranih zvaničnika u javnosti se pojavio novi model za ZSO – „istočno-belgijski“.
Novinar Živojin Rakočević smatra da ova poseta ima zadatak da Gabriel Eskobar uspostavi poljuljane kanale komunikacije između američke administracije i kosovskih Albanaca, pre svega, zbog „ekstremnog nacionalizma i socajalnog populizma“ Aljbina Kurtija, a da su teme Zajednica srpskih opština i normalizacija „neka vrsta dimne zavese“.
„Normalizacija odnosa je prazna fraza koja ništa ne znači. Zajednica srpskih opština je najprazniji termin u proteklih desetak godina. ZSO je sve ono što je pisalo u Rezoluciji 1244, sve ono što je pisalo u svim papirima do ovog „belgijskog modela“ o kom se govori. Sve je to već potpisivano, sve je to već desetinama puta izigrano i sve je to u suštini odbacila albanska vlast u Prištini desetinama puta“, kaže predsednik Udruženja novinara Srbije.
Sa druge strane, direktor Televizije Mir Nenad Radosavljević, veruje da su EU i SAD krenuli u odlučniju akciju ka postizanju pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. S toga se nada će se i pitanje ZSO pomeriti sa mrtve tačke.
“Ja mislim da će oni u načelu predložiti nekakav model. Taj “istočno belgijski” model uopšte nije sporan model, to bi stvarno obezbedilo nešto slično onome što mi želimo kao Srbi, pre svega, na ovom prostoru, da bi mogli da opstanemo, da se organizujemo u ovoj fazi normalizacije odnosa koja nije dostigla baš neki nivo. Svaki model pa i “istočno belgijski” je dobar. On obuhvata sve one nadležnosti za ovu ZSO koje su kako treba, ali ključno jeste zaista da se ostane na tome. Prosvetni i zdravstveni sistem moraju ostati”, kaže Radosavljević za RTV Kim i Radio Goraždevac.
Nenad Rašić iz PDS-a veruje da nova američka administracija ima za cilj da pruži podršku EU u procesu dijaloga Beograda i Prištine koji do sada nije dao dovoljno rezultata.
„Ovom posetom mislim da će oni pokušati da malo „nagaze“ premijera, koji je u ovom zadnjem periodu pokazao da je njegovo ponašanje za brigu. Pre svega za brigu kosovskih Srba, a pored toga taj kontinuirani način na koji se on ponaša prema Srbima je više nego zabrinjavajući u smislu šta to nama može doneti u budućnosti. Zbog svega toga, nadam se da će Eskobar i Lajčak imati nešto konkretnije od čisto diplomatskog šablona –„Mi se zalažemo da obe strane nađu dogovor“, kazao je Rašić za RTV Kim i Radio Goraždevac.
Rašić kaže da kosovski premijer nema takta ni za kakve druge predloge ili ideje koje bi mogle da budu svrhoshodne.
„To treba da imate na umu, a sa druge strane verujem da bi Eskobar došao sa više ličnom porukom da ZSO neće imati izvršna ovlašćenja a to je baš ono što bi premijer voleo da čuje. U sastancima koji će biti između dve ili četiri osobe, verovatno će biti to naglašeno, s tim što bi pod pretpostavkom to može da odobrovolji premijera da razmisli o omogućavanju izbora ili o nekim drugim koracima koja bi se ticala ZSO“, kazao je Rašić.
Da li Srbi veruju u ZSO i njeno formiranje?
Predsednik Udruženja novinara Srbije kaže da je ZSO termin u koji su se slile sve promašene nade građana od Rezolucije 1244 do „belgijskog modela“.
„Mi pričamo najstrastvenije, najjače, najbolje, najsadržajnije o stvarima koje ne postoje a ta stvar, taj termin, ta magla se zove ZSO. U tu maglu, u taj termin stalo je sve ono što je propalo na Kosovu i što je najgore u nju su uključene sve naše nade koje se utapaju u Zajednicu srpskih opština a to zapravo ne postoji i što je najgore ne postoji volja ili, na prvom mestu, ne postoji demokratski kapacietet da neko realizuje ZSO“, istakao je Rakočević.
Po mišljenju Nenada Radosavljevića ZSO mora postojati, te da remetiti bilo šta na Kosovu.
“Ono što se tiče kulture, urbanog planiranja a pre svega prosvete i zdravstva mora ostati pod upravom ZSO, odnosno nas samih. Pošto mi nismo još dostigli nivo nekakve stabilizacije toliko da bi moglo da se uklopi ono što su Srbi kao konstitutivni element ovog prostora, da se uklopi u ono što već postoji”, kazao je Radosavljević.
Po pitanju Zajednice srpskih opština građani, čini se, ponavljaju ono što čuju od političkih predstavnika, a na pitanje da li očekuju njeno formiranje – kažu:
„Nadamo se, bez toga nema drugog rešenja garantovano. Zajednica bi trebala da ima neka ovlašćenja. Mislim da bi Zajednica srpskih opština sačuvala Srbe na Kosovu, nadamo se, živimo u toj nadi“, kaže Strahinja Kostić.
Na pitanje šta znači ZSO Miloš Stojković odgovara: „Pa ove srpske opštine četri sa severa i ove južno od Ibra, da to bude nešto kao Republika Srpska“.
„Teško da će biti to usvojeno“, kaže nam Dragana Jovanović.
„Predsednik Vlade Kosova uvek izbegava dijalolg sa Beogradom, dok ovi naši insistiraju na tome, ali oni uvek nađu neki razlog. Ne verujem u dogovor, zato što Ljačak uvek podržava njih (Albance)“, mišljenja je Veljko Nastić.
„Trebalo bi da bude i verujem da će da bude. To bi mnogo značilo za opstanak Srba na ovim prostorima i treba da se formira Zajednica srpskih opština“, kaže Jovica Vasić.
Kako su mediji prethodno preneli Lajčak i Eskobar imaju potpuno novu ideju za status srpskih opština na severu Kosova. Prema tom planu, Zajednica srpskih opština (ZSO) bila bi ustrojena po ugledu na delove istočne Belgije, koji imaju posebnu vrstu autonomije u odnosu na centralnu vlast u Briselu.
Pročitajte još: