Ograničenja slobode izražavanja i izveštavanja medija, korupcija u vladi i nekažnjivost, krivična dela koja koja uključuju diskriminaciju, nasilje ili pretnje nasiljem nad pripadnicima manjina, povratak raseljenih praćen bezbednosnim incidentima – neki su od problema na koje je ukazao Stejt department u novom izveštaju o ljudskim pravima na Kosovu za 2021. godinu.
Suđenje za ratne zločine – uglavnom Srbima
U izveštaju se navodi da je Specijalno tužilaštvo na Kosovu sprovodilo formalnu istragu povodom 12 predmeta ratnih zločina u 2021. godini i da je izdalo jednu odluku za pokretanje istrage.
Stejt department podseća da je „predmet visokog profila“ za ratne zločine poznat kao „Drenica I“ poslat na ponovno suđenje 2017. godine, te da je u više navrata proces odlagan, a da do decembra 2021. nije održano novo ročište.
Ukazuje se i na to da je Osnovni sud u Prištini u julu 2021. godine osudio bivšeg srpskog policajca, Zorana Vukotića na još tri i po godine zatvora zbog optužbi da je silovao trudnu Albanku tokom rata i učestvovao u proterivanju civila Albanaca iz Vučitrna 1999.
Vukotić je, dodaje se u izveštaju, od 2019. služio kaznu od šest i po godina za ratne zločine protivzakonitog zatvaranja i mučenja kosovskih Albanaca u regionu Mitrovice.
Takođe se podseća i na pravosnažnu presudu izrečenu u martu mesecu 2021. godine, kada su zbog ratnih zločina nad albanskim civilima 1999. godine u Uroševcu osuđeni Zlatan Krstić i Destan Šabani – bivši srpski policajci.
Ukazuje se i na slučaj Zorana Đokića koji je u februaru 2021. godine osuđen na 12 godina zatvora, a kojem je Vrhovni sud ove godine potvrdio presudu za ratne zločine nad Albancima, tj. zbog napada i proterivanja u Peći.
Vlasti i dalje odbijaju da sprovedu presudu o zemljištu manastira, niko nije kažnjen
Stejt department u delu izveštaja koji se bavi onemogućavanjem pravičnog suđenja navodi da su pravosudne vlasti bile predmet političkog uplitanja, spornih imenovanja i nejasnih mandata.
Ipak, konstatuju da je, iako su zaostaci nekada predstavljali značajan problem, efikasnost pravosuđa u rešavanju nerešenih predmeta nastavila da se poboljšava.
Sa druge strane, Stejt department navodi da kosovske vlasti nisu uvek izvršavale sudske naloge i da su predstavnici kosovskih Srba tvrdili da vladine institucije nisu izvršile sudske presude u njihovu korist, a posebno u imovinskim sporovima.
Konstatovali su ujedno da centralne i lokalne vlasti u Dečanima i dalje odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se potvrđuje vlasništvo Srpske pravoslavne crkve nad više od 24 hektara zemljišta pored manastira Visoki Dečani.
„U septembru je Ustavni sud konstatovao kontinuirano odbijanje vlade da sprovede sudsku odluku i to pitanje uputio državnom tužiocu. Do decembra tužilac nije pokrenuo krivični postupak. Niko od službenika koji nije izvršio nalog suda nije kažnjen“, navodi se u izveštaju.
Uzurpacija imovine i dalje problem
Izveštaj govori i o povraćaju imovine nakon rata. Ukazuje se na to da je više od 95 odsto ovakih zahteva podneto od strane Srba.
„Građani i verske zajednice uglavnom su bili neuspešni u podnošenju zahteva za vraćanje imovine oduzete ili konfiskovane za vreme Jugoslavije“, ocenjuju.
Konstatuju i da Agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine nije uspela da ukloni nelegalne objekte izgrađene na imovini, nakon što je podnosiocima zahteva potvrđeno vlasništvo nad njom, te ponovo – da su većina podnosilaca zahteva bili Srbi.
Takođe se u izveštaju ukazuje na to da je ponovna uzurpacija imovine i dalje bila problem, iako je došlo do smanjenja broja slučajeva, kao i da je NVO Aktiv u svom izveštaju ukazao na probleme falsifikovanja dokumenata, nepoštovanja sudskih odluka, oštećenja ili uništavanje imovine i uzurpacije iste.
Povratak raseljenih obeležilili bezbednosni incidenti
Stejt department konstatuje da je povratak pripadnika manjinskih zajednica izbeglih tokom rata ostao izazov.
„UNHCR je izvestio da veliki broj pojedinaca i dalje ima potrebe vezane za raseljavanje koje proizilaze iz sukoba 1998-99 i nasilnih događaja iz 2004. godine, uključujući 15.699 raseljenih lica unutar zemlje“, dodaje se u izvšetaju.
Pozivajući se na kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak, Stejt department lista koje su to sve prepreke za povratak raseljenih:
„Široko rasprostranjena diskriminacija pripadnika manjinskih zajednica, strah od nasilja ili uznemiravanja, nesprovođenje sudskih odluka (posebno onih koje se tiču imovine), uzurpacija imovine, nedostatak pristupa obrazovnim i ekonomskim mogućnostima, ograničena zastupljenost manjinskih zajednica u javnim institucijama i preduzećima i ograničena koordinacija i saradnja između vladinih organa u rešavanju pitanja od značaja“.
Ipak, u izveštaju se dodaje da je kosovska vlada promovisala siguran i dobrovoljan povratak interno raseljenih osoba preko ministarstva za zajednice i povratak i sarađivala kako bi se osiguralo da ove osobe imaju pristup imovini i alatima za održiv povratak.
Sa druge strane, konstatuje se da je proces povratka u pojedinim delovima Kosova bio obeležen bezbednosnim incidentima i nevoljnošću lokalnih zajednica da prihvate povratak ili posete Srba.
Do jula 2021. godine UNHCR je izvestio o ukupno 19 incidenata koji su uključivali povratnike i interno raseljena lica, uglavnom u regionu Peći.
Ukazuje se na slučaj Dragiče Gašić u Đakovici uz naznaku da je njen povratak naišao na snažno protivljenje lokalnih Albanaca, uključujući lokalne političare i udruženje nestalih i ubijenih tokom 1999.
Ujedno, u izveštaju se navodi da su u julu mediji izvestili o tome da su nepoznate osobe nanele teške telesne povrede raseljenom Srbinu koji je došao da poseti svoju imovinu u opštini Klina.
Nasilje nad manjinama, diskriminacija u zapošljavanju, obrazovanju, upotrebi jezika…
Stejt department konstatuje da su prijave o nasilju i diskriminaciji nad manjinama i dalje prisutne.
„Društveno nasilje, kao i socijalna diskriminacija i diskriminacija pri zapošljavanju, i dalje su postojali protiv kosovskih Srba i drugih etničkih manjinskih zajednica, precizira se.
Stejt department navodi da je tokom jula meseca Kosovska policija izvestila o šest incidenata nasilja ili diskriminacije protiv etničkih manjina, među kojima je i slučaj srpske povratnice u Đakovici, kao i vandalizam u pravoslavnoj crkvi u Prištini.
I dok se navodi da su akcije policije dovele do pojedinih hapšenja, poput onog u septembru kada je više Albanaca uhapšeno zbog napada na grupu Srba u Južnoj Mitrovici, ipak se konstatuje da su Srbi na Kosovu izrazili zabrinutost povodom toga da „odgovor vlade nije adekvatan“.
Stejt department takođe prenosi navode NVO Aktiv – da se 48 incidenata usmerenih protiv srpske zajednice i objekata SPC dogodilo u prvih šest meseci 2021. godine, te da su mediji koji izveštavaju na srpskom neretko pisali o ovim slučajevima.
Sa druge strane, u izveštaju se napominje da je uznemiravanje Srba – pripadnika KBS od strane drugih Srba „bilo uobičajeno, iako je incidentima obično bilo teško ući u trag“.
„Žrtve u većini slučajeva nisu prijavile incidente policiji iz straha od eskalacije i odmazde“, poručuje se u izveštaju, te dodaje da je rukovodstvo kosovskog ministarstva odbrane i KBS-a „nastavilo da preduzima korake za zaštitu Srba pripadnika KBS-a“.
Iako se navodi da je pristup pravdi za Srbe nastavio da se poboljšava u 2021. zbog integracije Srba u pravosudni sistem, ipak se konstatuje da su etničke manjine na Kosovu nastavile da se suočavaju sa različinim nivoima institucionalne i društvene diskriminacije:
U zapošljavanju, obrazovanju, uslugama, upotrebi jezika, slobodi kretanja, pravu na povratak svojim domovima…
U izveštaju se ujedno navodi da su manjine na Kosovu imale pristup ličnim dokumentima u matičnim knjigama, a da je broj Srba sa ovim dokumentima nastavio da raste.
Ipak, dodaje se da je bilo izveštaja o tome da su i dalje prisutni pojedini izazovi, kao što je pristup dokumentaciji za Srbe iz centralne Srbije koji su u braku sa građanima koji imaju kosovska dokumenta.
Vlada Srbije koristi paralelne strukture da utiče na Srbe; Pritisak da se podrži SL
U izveštaju se podseća na to da su u februaru 2021. održani vanredni parlamentarni izbori na Kosovu, da je marta izabrana vlada sa Aljbinom Kurtijem na čelu, a mesec dana kasnije i Vjosa Osmani za predsednicu.
U delu izveštaja koji se bavi slobodama učešća u političkim procesima konstatuje se da su nastavile da funkcionišu „nelegalne paralelne strukture“ Vlade Srbije u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom.
„Vlada Srbije je često koristila ove strukture da utiče na zajednice kosovskih Srba i kosovskih Goranaca i njihove političke predstavnike“, ocenjuje Stejt department.
Osvrćući se na parlamentarne izbore održane februara prošle godine, konstatuje se da je uočen pritisak i zastrašivanje unutar zajednica etničkih manjina da „podrže stranke koje su pridružene Srpskoj listi – stranci koja je blisko povezana sa Vladom Srbije“.
„Neki kosovski Srbi su takođe izjavili da su bili pod pritiskom da ne podrže druge stranke osim Srpske liste“, dodaje se u izveštaju, te ukazuje na navode posmatračke misije EU – da je ova stranka u srpskim sredinama „monopolizovala politički život i ograničila političku konkurenciju i izbor birača“.
Korupcija – mali broj osuđujućih presuda, mnogi službenici nastavili da rade
U delu izveštaja koji govori o korupciji, konstatuje se da kosovska vlada nije efikasno primenila zakon, te da je bilo izveštaja o korupciji u vladi.
„Zvaničnici su se ponekad nekažnjeno bavili koruptivnim radnjama. Nedostatak efikasnog sudskog nadzora i opšta slabost u vladavini prava doprineli su problemu. Slučajevi korupcije su rutinski bili predmet ponovljenih žalbi, a pravosudni sistem je često dozvoljavao da rokovi zastarelosti prođu bez suđenja“, navodi se u izveštaju.
Precizira se da je kosovsko specijalno tužilaštvo do decembra 2021. podiglo devet optužnica protiv korupcije u vladi, a da je mali procenat slučajeva koji su istraženi u toj godini doveo do osuđujeće presude.
„Mnogi u vladi, opoziciji, civilnom društvu i medijima prijavili su slučajeve da su visoki zvaničnici umešani u korupciju ili da se ponašaju nekažnjeno. Vlada je ponekad suspendovala, smenjivala počinioce sa dužnosti ili premeštala optužene, a sektor pravosuđa je ponekad preduzimao korake u procesuiranju i kažnjavanju onih zvaničnika koji su počinili zloupotrebe, prekršaje i zločine. Mnogi korumpirani funkcioneri su, međutim, nastavili da vrše funkcije u javnom sektoru“, ocenjuje se u izveštaju.
Izveštaj se bavi i pritužbama na zlostavljanje zatvorenika i nasiljem od strane policije.
Navodi se da je PIK do novembra prošle godine primio 1.862 žalbe na rad policije, a da je na osnovu 617 pokrenuta krivična istraga.
Pritužbe su se uglavnom odnosile na zlostavljanje tokom vršenja dužnosti, zloupotrebu službenog položaja, nanošenje telesnih povrede, zastrašivanje i nasilje u porodici, poručili su.
Pozivajući se na navode Inspektorata, Stejt department ujedno navodi da je 158 policajaca pod istragom, 78 suspendovano, a 31 uhapšen u 2021. godini.
Pritisci, pretnje i napadi na novinare
Stejt department u izveštaju za 2021. navodi da su, iako je kosovska vlada generalno poštovala slobodu izražavanja, uključujući i slobodu medija, postojali verodostojni izveštaji o tome da su neki javni zvaničnici, političari, preduzeća i verske grupe pokušavali da zastraše predstavnike medija.
Tvrde i da su problemi sa finansiranjem takođe ugrozili nezavisnost medija.
„Nezavisni mediji su bili aktivni i izražavali su širok spektar stavova, uglavnom bez ograničenja. Ipak, postojali su izveštaji da su vladini zvaničnici, neke političke partije, preduzeća povezana sa vladom, verske grupe i nezadovoljni pojedinci vršili pritisak na vlasnike medija, pojedinačne urednike i novinare da ne objavljuju određene priče ili materijale. Neki novinari su se uzdržali od kritičkog istraživačkog izveštavanja zbog straha za svoju fizičku bezbednost ili sigurnost posla“, precizira se u izveštaju.
Stejt department precizira da je Kosovsko udruženje novinara do decembra 2021. godine prijavilo 26 slučajeva, te da su vladini zvaničnici, poslovne strukture, društvene i verske grupe kršili slobodu štampe fizičkim napadima ili verbalnim pretnjama.
Stejt department zaključuje da je kosovska vlada preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su krišili ljudska prava, ali i da je ponekad nedostajala doslednost.
Navodi se i to da su novinari nailazili na poteškoće u dobijanju informacija od vlade i javnih institucija i konstatuje da je od avgusta 2021. godine Ombudsman istraživao 26 žalbi medija, organizacija civilnog društva i građana u vezi sa navodima o kršenju prava na pristup javnim dokumentima.
U odeljku o slobodi izražavanja Stejt department podseća na to da je jula meseca prošle godine Osnovni sud u Prištini osudio crnogorskog državljanina, Ristu Jovanovića novčanom kaznom od 6.700 evra i zabranio mu ulazak na Kosovo na pet godina, zbog „izazivanja netolerancije uzvikujući nacionalističke parole“ tokom obeležavanja Vidovdana.