Praznik Cveti, kojim se obeležava spomen na svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, obeležen je danas u Velikoj Hoči.
U crkvi Sv. arhiđakona i prvomučenika Stefana u Velikoj Hoči je paroh velikohočanski otac Milan Stojković služio svetu liturgiju, a po starom običaju devojke i devojčice su došle u crkvu obučene u narodnu nošnju.
Otac Milan je obavio i osvećenje vrbovih grančica koje su okupljeni poneli po završetku liturgije svojim kućama, a deca su dobila i zvončiće kao i knjigu „Pesma na dar„ koju je za ovaj praznik poslala pesnikinja iz Prizrena Nada Hadži Perić.
U besedi je otac Milan govorio o prazniku naglasivši da su običaji važni pogotovo kad su u saglasju sa Božjim zakonima.
„U crkvi sa velikom radošću slavimo svečani ulazak Gospodnji u Jerusalim. Zaista, ovo je veliki i čudesan praznik: Hristos dolazi da položi život svoj radi nas ljudi i radi našeg spasenja! Neizmerna ljubav prema čoveku, jer Bog hoće da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine. Zato, pred nedelju stradanja, pred strasnu sedmicu, imamo ova dva radosna događaja: Vaskrsenje Lazarevo i Cveti – ulazak Gospoda našega Isusa Hrista u Jerusalim. Ova dva velika praznika nas podsećaju da Gospod može i nas vaskrsnuti ako verujemo u njega i da ima moć da nas izbavi od svakoga greha, smrti i truleži“.
Otac Milan je rekao da Bog neizmerno voli čoveka i zato je došao i postao čovek da bi nas izbavio od tri najveća ljudska neprijatelja, a to su greh koji nas udaljuje od Boga, koji nas umrtvljuje, smrt i lukavi nečastivi, koji je najveći čovekomrzac.
„I zaista, ovaj današnji čudesni praznik neka nas podseća da je Gospod Bog naš pobeditelj smrti greha i lukavoga. Neka nas to stalno hrabri i teši i neka nam daje nadu da ne treba nikad da očajavamo, jer On je taj koji je životodavac i davalac svih dobara. Zato i mi kao deca Božja sa radošću da uskliknemo Osana Sinu božjem! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje. Svagda sada i uvek i u vekove vekova amin“.
Iako zbog kiše devojke nisu mogle da povedu kolo oko crkve i prošetaju selom, radost na licima nije izostala.
Nevena i njena drugarica Anđela kažu da je ovaj praznik za njih značajan jer mogu da nose nošnju koju su i njihove bake i majke nosile i tako čuvaju tradiciju.
„Volim običaje koji se čuvaju u selu, i oblačila sam se u narodnu nošnju za Cveti i ranijih godina. Lepo je kad možemo da nosimo nošnju koju su nosile naše bake i majke“, rekla je Anđela Đuričić iz Velike Hoče za Radio Goraževac.
„Ovo je radostan praznik, i vidite kako je ova nošnja lepa, svečana- dodala je Nevena Dolašević, pokazujući nam izvezenu bošču preko svilenih dimija, i ukrase oko rukava na košulji.Samo mi je žao što pada kiša pa ne možemo da kao ranijih godina prošetamo kroz selo i zaigramo kolo oko crkve“ kaže za Radio Goraždevac Nevena Dolašević.
I jednom od starijih stanovnika Velike Hoče Ljubomiru Brkiću je žao što se nije igralo kolo kao nekada, ali i što nema naroda u selu kao pre rata da ispuni portu.
„Ja pamtim kad je bilo mnogo masovnije, mnogo lepše. Bilo je u selu više naroda, više devojaka, bila je i muzika. Sad se narod razišao odmah posle liturgije, a ranije se narod tu okupljao ceo dan“, rekao je Brkić.
Ljubomir je naglasio da su običaji veoma važni, pogotovo u ovo vreme.
„Ljudi dođu za običaje čak iz Beograda i iz drugih mesta u Srbiji. To je za nas veoma važno, vidimo te ljude, prijatelje koje ne viđamo svaki dan i svakako je svečanije sa gostima“.
On je za kraj poručio svima koji su se iselili iz Velike Hoče da dolaze u sve većem broju, i ne samo za praznik već da se vraćaju.
„Poručio bi svima koji su se iselili iz Velike Hoče da dolaze u sve većem broju, i ne samo za praznik već da se vraćaju. Ovde je život bolji nego u velikim gradovima. Živeo sam ja ranije u velikom gradu, ali verujte mi, Velika Hoča je nezamenljiva“.
