NVO AKTIV je u saradnji sa članovima Kosovske koalicije za pomirenje organizovao konferenciju “Prošlost, sadašnjost, forum budućnosti – Stanje pomirenja na Kosovu”, koja je održana 12. i 13. aprila u Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici.
Na četiri panela 15 eksperata iz različitih oblasti razgovaralo je o temi pomirenja iz perspektive medija, civilnog društva, bezbednosti i položaja manje brojnih nevećinskih zajednica, uz prisustvo predstavnika diplomatske zajednice, medija, civilnog društva i mladih iz različitih etničkih zajednica. Predstavnici medija, civilnog društva i eksperti za ljudska prava su poručili da je neophodno da se pomirenje gradi kroz direktan dijalog svih zajednica, uz aktivno učešće institucija.
Konferenciju je otvorio izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević, koji je na početku postavio pitanje da li je celokupno društvo učinilo dovoljno u procesu pomirenja između najpre Srba i Albanaca ali i ostalih zajednica na Kosovu.
“Očekivanja mnogih od nas danas je da smo kao društvo u dovoljnoj meri sposobni da se suočimo sa svim problemima koji opterećuju naše zajednice, i da imamo dovoljno snage i visok stepen posvećenosti u prevazilaženju mnogobrojnih izazova sa kojima se kao društvo već duže od dve decenije suočavamo”, rekao je Milićević.
Kako je ocenio bez podrške nosilaca zvaničnih politika, međunarodne zajednice, civilnog društva i medija, ne može se stići do pune normalizacije odnosa.
Na prvom panelu govorili su Goran Avramović, novinar Radio KiM, Džemailj Redža, predsednik Udruženja novinara Kosova, Tatjana Lazarević, glavna urednica portala KoSSev i Besa Ljuci, glavna urednica portala Kosovo2.0.
Novinari su ocenili da mediji nisu ozbiljna prepreka pomirenju ali i da ne daju veliki doprinos u tom procesu. Ukazali su da se najčešće izveštava o problemima iz ugla nacionalnog narativa, dok su u medijima manje prisutne priče o građanima i njihovim svakodnevnim problemima.
“Uloga medija nije da rade na pomirenju, ali ne bi trebalo da rade na produbljivanju razlika”, ocenjeno je.
Na drugom panelu o ulozi civilnog društva u procesu pomirenja govorili su Nora Ahmetaj, osnivač i direktorka Centra za istraživanje, dokumentaciju i publikacije, Marigona Šabiu, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, Darko Dimitrijević novinar i izvršni direktor Centra za prava manjinskih zajednica i Milica Jakovljević, projektna menadžerka Community Building Mitrovica.
Panelisti su ocenili da je pomak u pomirenju zabeležen na individualnom nivou i da ljudi komuniciraju na različite načine, kao i među određenim grupama, kao što je biznis zajednica koja odavno sarađuje, te nevladin sektor. Ocenjeno je da je najproblematičniji politički nivo.
“To je nivo koji donosi odluke i otvara put ka opštem pomirenju, ali tu za sada nema pomaka”, ocenili su učesnici dodajući da je mali pomak i to što su “dve strane sele da razgovaraju o problemima”.
Panelisti su ukazali da je proces pomirenja počeo, ali da nije uključeno celo društvo. Istakli su da su NVO najviše doprinele pomirenju ali da se ipak nije daleko odmaklo.
Pitanje povezanosti bezbednosne situacije i procesa pomirenja analizirali su učesnici trećeg panela Dušan Radaković, izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, Bekim Bljakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, Aferdita Suljaj Šehu, izvršna direktorka Community Building Mitrovica i Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer NVO AKTIV.
Panelisti su ocenili da bezbednosni incidenti i politička situacija otežavaju život i pomirenje među zajednicama, pre svega između Srba i Albanaca, dok političke elite svojim narativima doprinose tenzijama.
“Treba investirati u izgradnju mira a posebno danas kada smo svedoci velikih nestabilnosti na kontinentu Evrope”, poručili su panelisti.
Učesnici četvrtog panela bili su predstanici civilnog društva turske, romske, aškalijske, egipćanske i goranske zajednice. Fatir Berzati, aktivista i glavni urednik Kosova Info za južnoslovenske jezike, goranska zajednica na Kosovu, Sejfi Kodra, prevodilac, politikolog i aktivista iz turske zajednice na Kosovu i Mimoza Gavrani, stručnjak za praktičnu politiku iz Saveta za regionalnu saradnju u ime zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, govorili su položaju ovih zajednica.
Panelisti su ocenili da je potrebno učiniti više kako bi se i manje zajednice osećale slobodno. Istaknuto je da su ove zajednice posebno osetljive jer se susreću sa raznim stereotipima iako postoje dobra zakonska rešenja koja im garantuju sva prava.
“Veoma je važno uključiti manje zajednice u proces pomirenja i izgradnje budućnosti. Moramo vratiti poverenje u institucije. Manje zajednice žele da budu deo inicijativa koje se odnose na pomirenje, mir i stabilnost”, poručili su iz NVO.
Ovaj događaj su podržali EU na Kosovu i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).