Odlazak mladih sa sela je problem koji traje već nekoliko decenija. Gradovi su sve puniji, a razloga zbog kojih omladina odlazi u grad ima mnogo: studiranje, zaposlenje, bogatiji kulturno-umetnički život…
Kada završe srednju skolu mladi iz Goraždevca uglavnom odlaze na strudiје u severnu Mitrovicu ili centralnu Srbiju. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, nisu retki ni oni koji ipak ne žele da nastave školovanje ali se odluče da odu u veći grad gde se lakše dolazi do posla.
Mladi iz Goraždevca se uglavnom žale da u selu nema posla. Nema ni mesta gde bi provodili slobodno vreme i izlazili. Često u šali kažu da dan nekako i prodje, ali kada padne mrak pocinje da vlada dosada koja je postala svakodnevnica života u Goraždevcu, a koja često prelazi i u blagu depresiju.
U Goraždevcu postoji samo jedan kafić koji je glavno mesto okupljanja mladih. Oni na tom mestu provode najviše vremena. Ipak, na svakom koraku vidi se nezadovoljstvo i neispunjenost mladih koji su ostali ovde. Prema njihovim rečima sve je postalo previse monotono i dosadno. Sa druge strane, među mladima ne postoji nikakva inicijativa da se tako nešto promeni. Ohrabruje jedino činjenica da se grupa tinejdžera okupila i počela da trenira fudbal. Oko njih su okupljene sve mlađe generacije. Nije retkost ni izlet do gračanice ili Velike Hoče gde se odigra po neka partija fudbala.
Mladi u Goraždevcu dele sudbinu svojih vršnjaka u drugim manjim sredinama gde živi srpska zajednica. Ograničeno kretanje, nedostatak komunikacije sa drugim zajednicama i gotovo potpuno nepostojanje mogućnosti druženja i izlazaka pored nedostatka posla, znatno utiče na utiče i na njihovu odluku da odu.
Za razliku od, na primer, njihovih vršnjaka u centralnoj Srbiji ili nekoj većoj sredini ovde nema noćnh izlazaka, žurki, redovnog odlaska na sportske događaje, na utakmice, odlazak u pozorište ili bioskop.
Ipak, bez obzira na to što je u ovakvim mestima skoro svaki dan isti, svaki je nalik na prethodni, postoje i mladi koji su odlučni da ostanu da žive na selu, da tu osnuju svoju porodicu, izgrade sebi dom i okruženje u kome će živeti.
Piše: Jovana Zdravković
„Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost BIRN i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije“