Učiti da se otkrije i deaktivira eksploziv je nešto što Anastasija Minčukova nikada nije mislila da će morati da radi kao nastavnica engleskog u Ukrajini. Ipak, tamo je nosila štit za lice, naoružana detektorom za nagazne mine i upustila se u polje istačkasto upozorenjima za opasnost.
Rat protiv Rusije u Ukrajini odveo je Minčukovu (20) i još pet žena na Kosovo, gde pohađaju praktični kurs čišćenja mina i drugih opasnosti koje bi širom njihove zemlje mogle da zaostanu skrivene jednom kada se borbe budu završile.
„Postoji ogromna potražnja za ljudima koji znaju kako da razminiraju jer će se rat uskoro završiti“, rekla je Minčukova. „Verujemo da ima toliko posla da se uradi“.
Osamnaestodnevni dnevni kamp za obuku održava se na poligonu u zapadnom gradu Peći, gde kompanija sa sedištem na Malti redovno nudi kurseve osobama koje traže posao, firmama koje rade u bivšim ratnim zonama, humanitarnim organizacijama i vladinim agencijama.
Kosovo je bilo mesto razornog oružanog sukoba 1998-99. između albanskih separatista i srpskih snaga u kojima je ubijeno oko 13.000 ljudi i ostavljeno na hiljade neeksplodiranih mina koje je potrebno očistiti.
Instruktor Artur Tigani, koji je prilagodio nastavni plan i program tako da odražava okruženje Ukrajine, rekao je da mu je drago što može da podeli iskustvo svoje male balkanske nacije sa Ukrajinkama. Iako su prošle 23 godine, „još su sveže u našim sećanjima, teškoće sa kojima smo se susreli kada smo počeli sa čišćenjem na Kosovu“, rekao je Tigani.
Tigani je visoko obučen i iskusan oficir za miniranje koji je služio kao inženjer u bivšoj jugoslovenskoj vojsci tokom 1980-ih. Bio je raspoređen na svom rodnom Kosovu, u Šri Lanki, Ugandi, Kongu, Ruandi i Keniji, a vodio je i misije obuke u Siriji i Iraku.
Tokom časa prošle nedelje, on je svoje polaznice proveo kroz improvizovano minsko polje pre nego što se preselio u improvizovanu učionicu na otvorenom sa ogromnom tablom sa raznim uzorcima eksploziva i mina. Iako je nemoguće proceniti koliko je Ukrajina zatrpana minama i neeksplodiranim ubojitim sredstvima u ovom trenutku, posledice drugih sukoba sugerišu da će problem biti ogroman.
Pošto je Ukrajincima od 18 do 60 godina zabranjeno da napuštaju svoju zemlju i koji su najviše angažovani u odbrani, žene su želele da pomognu na bilo koji način, i to uprkos rizicima koji nosi račišćenje mina.
„Opasno je širom Ukrajine, čak i ako ste u relativno bezbednom regionu“, rekla je Minčukova, koja je iz centralne Ukrajine.
Druga ukrajinska učenica, Julija Katelik, 38, odvela je svoje troje dece na sigurno u Poljsku početkom rata. Vratila se u Ukrajinu, a zatim se pridružila obuci deminiranja kako bi osigurala da bude bezbedno za svoju decu kada se vrate kući u istočni grad Kramatorsk, gde je u raketnom napadu na prepunu železničku stanicu ovog meseca poginulo više od 50 ljudi.
Katelik je rekla da je njena jedina želja da se ponovo ujedini sa porodicom i vidi „kraj ove noćne more“. Neophodna je veština, rekla je ona, kako da uoče zamke koje bi im mogle ponovo uništiti živote.
„Akutno, verovatno kao majka, razumem da postoji problem i da je prilično ozbiljan, posebno za decu“, rekla je Katelik.
Minčukova, sa garderobom u vojničkom stilu, rekla je da sumnja da će se normalan život, kakav su svi poznavali pre rata, ikada u potpunosti vratiti.
„Šta mi nedostaje? Mir,“ rekla je. „Ja sanjam o miru, o tome da spavam u svom krevetu i ne brinem da ću stalno ići u skloništa. Nedostaju mi ljudi koje sam izgubila.“
Kosovski centar za obuku planira da radi sa više grupa ukrajinskih žena, kako u Peći, tako i u Ukrajini.
„Planiramo i da vrlo brzo odemo u Ukrajinu i počnemo sa izvođenjem kurseva tamo, na pozornici rata“, rekao je Tigani.