22.7 C
Pec
13. avg 2022

U susret još jednom Đurđevdanu nakon dvogodišnje izolacije

Izvor:Kim

Đurđevdan je posebno bio u fokusu devedesetih godina 20. veka, ulaskom u začarani krug izolacije koja je, nažalost, do današnjih dana, uslovno rečeno, aktuelna. Živimo i preživljavamo treću deceniju, dok Đurđevdan budi veliko interesovanje, osim kod Goranske i ostalih naroda i zajednica, upravo zbog autentičnosti i lepote ove tradicije, piše građanski aktivista i novinar sa Gore Fatir Berzati.

Možete zamisliti šta je ova izolacija značila za Gorance koji su stotinama godina, do ratova u prvoj polovini 20. veka, putovali peške do Soluna, Sofije i Istambula i još dalje, na istok i zapad.

Goranci i stereotip

Kao i u svakoj zajednici, tako i u goranskoj, imamo učitelje, lekare, hirurge, sportiste, inženjere, pisce, pravnike, sudije, ekonomiste, novinare… Ali, sve ovo nije bilo dovoljno da razbije stereotipove da su Goranci samo i isključivo dobri poslastičari, kuvari i ne baš dobri političari po svemu do sada viđenom, zbog činjenice da je za ovo zanimanje potrebno više od čiste volje – makar malo obrazovanja od srednjškolskih diploma do doktora nauka sa diplomama sumnjivog porekla pojedinaca koji se nalaze na tim funkcijama.

Šarplaninci, hrana i klima

Goranci su nekada bili čuveni po šarplanincima, kvalitetnom ovčjem i kravljem mesu, mleku, siru i slatkišima. Imali su i imaju uspešne sportiste i stručnjake u ostalim oblastima. Uprkos teškim životnim uslovima i oštroj klimi, do današnjeg dana su uspeli da ostanu na vekovnim ognjištima. Uprkos raznim nepravednim eksproprijacijama, bilo za turističke centre, hotele, zelenu energiju i slično.

Svakako je enigma broj jedan ili ono što najviše budi maštu pojedinih proslava ili obeležavanje Đurđevdana ili memorijalnog Dana Goranca 6. maja.

Isti se obeležava od 3. do 10. maja na Gori. Nažalost, protekle dve godine nije bilo moguće okupljanje zbog antikovid mera. Niko ne zna tačno koliko unazad seže ova svetkovina koja podrazumeva narodna veselja, okupljanja mladih, i tradicionalne vašare radi upoznavanja mladih zarad mogućih brakova ili susreta sa porodicom i prijateljima. Ovaj datum se obeležava manje-više na čitavom području koje pokriva Gora: ukupno 30 sela i naselja, od toga 19 na Kosovu, devet u Albaniji i dva u Severnoj Makedoniji.

Goranska sela na Kosovu: Restelica, Rapča (Gornja i Dovnja), Dragaš (takođe opštinski centar), Vraništa, Radeša, Ljubošta, Leštane, Brod, Zlipotok, Globočica, Mlike, Kukljane, Kruševo, Bačka, Dikance, Orčuša, Krstec (Gornji i Dovnji). Albanija: Šištec, Borje, Zapod, Pakiša, Orgosta, Crnjeljevo, Košarište, Orešek i Očikalj. Severna Makedonija: Urvič i Jelovjane.

Vreme za svadbe i veselja

Ovo je takođe vreme za održavanje svadbi i veselja koja počinju upravo od Đurđevdana, kada priroda oživi, i traju do sredine avgusta, a završavaju odmah nakon toga. Onda nastupa sneg koji pomoću planinskog vetra obuče Goru u veličanstvenu zimsku venčanicu. Goransku zajednicu, osim jezika, odlikuje posebna tradicija, materijalna i nematerijalna kulturna baština, narodna poezija, proza, pripovetke, ali i ljubavne priče.

Narodna nošnja i mlade

Nošnja koju buduće mlade pripremaju tokom dugih planinskih zima i vredno ukrašavaju simbolima proleća, sunca, neba, cvetnih motiva za sebe, voljenog, najmilije, ali i svatove se razlikuje od sela do sela.

Mlade na dan udaje oblače po prvi i poslednji put ovu nošnju koju nose tokom njihove svadbe, a ceremonija može potrajati i do 30 dana, ali i duže, kao i veselja po goranskim selima.

Nakon udaje, ona će sledeću nošnju pripremati sa svojim kćerkama i dizajn će biti znatno drugačiji, ali u osnovi, osnovne boje su iste.

Praznik pastira

Đurđevdan označava datum za puštanje stoke na ispašu u planinu gde takođe ima raznih zanimljivih običaja.

Sport na Gori

Dok je poslednjih par decenija, nakon otvaranja fabrika i zahvaljući razvoju turizma fudbal mnogo zastupljeniji, ne znači da su rvanje (pelivanstvo), boks ili ostali individualni sportovi zaboravljeni. Goranci su takođe imali one koji su dali zapaženi doprinos u najznačajnijoj sporednoj stvari na svetu. Starije generacije se sećaju da je svojevremeno organizovan specijalni fudbalski turnir povodom nekadašnjeg Titovog rođendana ili Dana mladosti u opštinskom centru i da je to bilo nešto što je okupljalo narod, kao i turnir u rvanju, čuveni pelivani.

Fudbal je upravo bio ono što ujedinjuje, imajući u vidu da je upravo je fudbal nešto čemu multietničnost daje dodatnu vrednost, pa je najbolji fudbaler je uvek naš, bez obzira na poreklo, veru ili boju kože, a igrači jedni druge doživljavaju kao porodicu, iako su svi bez viška kilograma.

Tako na Gori ima navijača Partizana i Crvene zvezde iz Beograda, Dinama iz Zagreba, Hajduka iz Splita, Sarajeva i Željezničara iz Sarajeva itd. Ali i ostalih evropskih i azijskih fudbalskih timova.

Priče i anegdote o fudbalerima bivše Jugoslavije su pravi hitovi: Beara, Sušić, Jusufi, Vokri, Šekularac, Savićević, Džajić, Šuker, Prosinečki, Pančev, Boban, Halilhodžić… i veoma su popularne u kafe čajdžinicama gde se okupljaju svi, bez obzira na uzrast.

Tu se sa ushićenjem, a ponekad i setom prisećaju svojih rođaka ili komšija koji su ostavili traga u svetu sporta, kao što su pokojni fudbaler Fahrudin Jusufi ili mladi Miralem Sulejmani, pa u drugim grupnim sportovima Zufer i Deni Avdija, Daniel Sinani i mnogi drugi. Naravno, plejada onih koji nisu uspeli da zasijaju je svakako mnogo veća, ali je to neka druga, manje zanimljiva priča.

Pred kraj, ali ne i manje važno

Nažalost, već decenijama iz neznanja, zlobe, ili radi materijalne koristi pojedini pokušavaju da broje krvna zrnca i Gorance prikažu kroz razne negativne stereotipe, nameću kolektivnu krivicu za ovo ili ono. Trude se da ih indoktriniraju pod uticajem regionalnih sila, i/ili verskih ili interesnih grupa i nikad u korist naroda ili države. Uprkos svim životnim teškoćama Goranci osporavaju ovu sudbinu svojim optimizmom, običajima, istrajnošću, goranskim načinom života i svojim svetonazorom.

Razlog prisvajanja?

Verovatno je jedan od razloga prisvajanja Goranaca i značajnog interesovanja za njihovo poreklo upravo geografski prostor koji nastanjuju od kad se zna za njih. Poznato je da nisu imali vojsku i da žive na prostoru koji veći deo godine ima surove uslove i ukoliko ga ne volite – nećete moći opstati.

Goranski jezik

Osim jezika/govora (koji je po poreklu očigledno južnoslovenski, uprkos nastojanjima da se prikaže drugačije), neki autori tvrde da se Goranci pominju da u rimskim (vizantijskim) zapisima, ali ne i gde. U raznim niskorazrednim i izuzetno politički obojenim seminarskim (čitaj diplomskim, magistarskim ili doktorskim) radovima na stranim univerzitetima zemalja u regionu ima tvrdnji da su (Goranci) Turci, Bugari, Vlasi… i lista se nastavlja.

Istina je da su Goranci samo Goranci i to im je dovoljno.

Što se tiče pisma, u periodu turske vladavine je zvanično pismo bila arapska verzija modifikovanih arapskih slova za Tursku imperiju, tzv. Arabika, dok je jezik bio goranski. Nakon njihovog povlačenja sa Balkana, na prostoru Gore je u upotrebu ušla azbuka, dok je jezik u školama bio srpski, a negde osamdesetih godina prošlog veka i latinično pismo. Inače, do vremena pre balkanskih ratova postojale su čak i manufakturne radionice za izradu pušaka na Gori.

U svakom slučaju, goranski govor u svakodnevnom životu se razlikuje od sela do sela u odnosu na neke reči, ali u suštini ne otežava komunikaciju. Naravno, kao i u svim manjim etničkim zajednicama, ima mnogo velikih, najlepših, najbogatijih, najjačih, najvećih pisaca.

Međutim, sve ono što identifikuje Gorance je uglavnom rezultat narodnih priča i pesama. U poslednjih 30 i nešto godina pa sve do danas, novoafirmisani političkih pseudo-intelektualaci i kvazi istoričari, koji imaju probleme sa identitetom iz jednog ili drugog razloga, ojačani političkim pozicijama, pokušavaju da erozijom goranskog bića osiguraju sebi mesto u udžbenicima i nešto što će biti njihov epitaf.

Ukupan broj Goranaca je nepoznat, a poznato je i javna je tajna da je tokom zadnjeg popisa na Kosovu 2011, bilo velike zloupotrebe i samovoljnog popisivanja. Očekuje se da će na predstojećem popisu ta biti pojava značajno smanjena. Inače, broj Goranaca u Dragašu, Kosovu, regionu, ali i svetu prelazi preko 40 hiljada. Takođe, ne treba da se zanemari činjenica da Goranci i dalje uglavnom žive u najvećem broju u zemljama bivše Jugoslavije, ali evropskim, američkim i azijskim. Granice su glavni izazov u životu Goranaca.

Tekst je najpre objavljen na portalu NVO Aktiv. Verzija koju ste upravo pročitali uključuje naknadne uredničke korekcije.

O autoru
Fatir Berzati je glavni i odgovorni urednik i novinar u redakciji novinske agencije Kosova.info na južnoslovenskim jezicima od osnivanja redakcije, sa kancelarijama u Prištini i Prizrenu. Dugogodišnji je aktivista civilnog društva, po struci mašinski inženjer i član više međunarodnih i domaćih organizacija, ali i radnih grupa Vlade Kosova, sa fokusom na zaštitu ljudskih prava, ekonomiju i međunarodnu saradnju, uz učešće ili partnerstvo na desetinama projekata Evropske unije više godina unazad.
Fatir Berzati

NAJNOVIJE

Više