Danas je na Kosovu obeležen „Dan sećanja na policajce poginule na dužnosti“. Obeležava se na godišnjicu pogibije albanskog pripadnika tadašnjih specijalnih jedinica ROSU Envera Zumberija u Zubinom Potoku 2011. godine, kada su ove jedinice po prvi put izašle na Jarinje i Brnjak.
Kosovske vlasti 26.jula polažu vence ispred spomenika u glavnoj direkciji u Prištini. Neposredno pre toga, kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja (Xhelal Sveçla) položio je venac upravo na putu Mitrovica – Zubin Potok, kod sela Zupče, tačno na mestu gde je pre 11 godina poginuo policajac Enver Zumberi.
Ceremonija polaganja venaca kod spomenika ispred zgrade glavne direkcije Kosovske policije u Prištini otpočela je minutom ćutanja, a prisutnima su se obratili i direktor policije Samedin Mehmeti, kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja i predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca.
Zajednička poruka bila je – „21 policajac je pao na dužnosti, oni su heroji vladavine prava, demokratije i mira na Kosovu“.
Neposredno pre ceremonije u Prištini, Svećlja je položio venac kod sela Zupče, na mestu gde je pre 11 godina život izgubio Enver Zumberi, za kog kaže da su ga „ubile kriminalne strukture koje vodi Srbija“.
„Svi mi, Kosovska policija i njegove kolege nosimo uspomene i ponos na Envera, podsećajući i na poziv na pravdu za njegovo ubistvo. Policijske generacije imaju najbolji primer policajca koji do poslednjih trenutaka života nije odustao od zakletve policajca“, poručio je u objavi na Fejsbuku.
Kurti: Zumberi svedok suvereniteta i zakonitosti
Povodom godišnjice smrti Envera Zumberija oglasio se i kosovski premijer Aljbin Kurti, koji se nalazi u SAD-u.
„Svaka godišnjica pada Envera Zumberija vraća vapaje našeg institucionalnog sećanja, da privedemo pravdi one koji su ga ubili i da preispitamo lekcije izvučene iz akcije koja je počela 25. jula 2011. godine, tako neophodne na našem putu za jačanje zakona i reda i za očuvanje potpunog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosovo“, poručio je Kurti na Fejsbuku.
Trgovinski rat 2011.
Beograd i Priština su vodili trgovinski rat 2011., nakon sporazuma o integrisanim prelazima. Nezadovoljni tempom i pravcem pregovora o integrisanim prelazima i carinskim pečatima, kosovska vlada je, u nameri da uvede recipročne mere trgovinskom embargu (koji je prethodno izrekla Srbija zbog reči „republika“ na kosovskom carinskom pečatu), na dva prelaza na Severu Kosova, Jarinje i Brnjak, poslala Specijalne jedinice Kosovske policije. Deklarativno, akcija je bila usmerena protiv ilegalne trgovine, osmišljena da obezbedi vladavinu prava na ovom delu teritorije i nije bila usmerena protiv građana ovog dela Kosova.
Tada je, u prvom pokušaju kosovske vlade da uspostavi kontrolu na Severu Kosova, u manjem oružanom sukobu, 25. jula 2011. godine u Zubinom Potoku smrtno stradao pripadnik ove Specijalne jedinice, Enver Zumberi, nakon čega su se ove jedinice povukle iz četiri severne opštine sa većinski srpskim stanovništvom.
Godinu dana nakon ovog incidenta, tadašnji kosovski premijer, Hašim Tači, izjavio je: „Odluka o slanju bezbednosnih snaga Republike Kosovo na prelazima 1 i 31, bila je odlučujuća za pokretanje svetske diplomatije u cilju normalizacije stanje na severu Mitrovice”.
U danima nakon nemira koji su nastali tokom akcije širom opština na Severu postavljene su barikade i prolaz nije bio dozvoljavan službenicima kosovskih institucija i EULEX-a. Usled toga, carinici su jedno vreme na prelaze Brnjak i Jarinje prevoženi helikopterima.
Većina barikada uklonjena je bila do februara 2012. godine, a poslednja barikada iz ovog vremena, u ulici Knjaza Miloša prema Bošnjačkoj uklonjena je oktobra 2016.
Proces barikada i otpora Srba sa Severa uskoro je zamenio nastavak političkog procesa u Briselu u kojem je između zvanične beogradske i prištinske delegacije, uz „fasilitaciju“ Evropske unije, postignut tzv. briselski dogovor, čiji je glavni rezultat bilo zvanično raspuštanje srpskih institucija i integracija u kosovski sistem, sa izuzetkom školstva, zdravstva i dela opštinske uprave.
Iako politički dijalog na visokom nivou izostaje već godinama, tzv. tehnički se i dalje odvija. Od uspostavljanja druge vlade Aljbina Kurtija na terenu se primenjuju, kako to Priština naziva, recipročne mere prema Srbiji, odnosno kako to Kurti i ostali zvaničnici u Prištini ističu, zaokruživanje teritorijalnog suvereniteta na severu zemlje. U pitanju je primena briselskih sporazuma, koji se odnose na preregistraciju vozila sa oznakama „PR“, „KM“, „PZ“, „GL“, „UR“, „PE “, „DA“ ili „ĐA“ na „RKS“ tablice, izdavanje deklaracionog lista za sve one koji poseduju lične karte izdate od strane Republike Srbije, a koji ulaze na Kosovo i „energetskog sporazuma„. Osim političkih osuda, iz Beograda za sada (u javnosti) izostaju konkretne instrukcije prema srpskim državljanima a koje oni očekuju.