„Ključna poruka našem stanovništvu na KiM je bila – šta god bilo, kako god bilo – izbegličke kolone neće postojati i sačuvaćemo naš narod i od progona i pogroma, ukoliko to ne žele da učine NATO i snage KFOR-a ili ukoliko zajedno sa albanskim jedinicama budu učestvovale u tom pogromu našeg življa, a nadam se da neće“, poručio je danas predsednik Srbije iz srpskog Predsedništva.
Tri dana nakon najnovijih razgovora u Briselu koji nisu doveli do dogovora, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, okupio je u Palati Srbije predstavnike Srba sa Kosova, odnosno čelnike Sprke liste, predsednike opština, privremenih organa, načelnike okruga, direktore zdravstvenih institucija.
Vučić je na ovom sastanku dočekao Srbe sa Kosova zajedno sa Petrom Petkovićem, Anom Brnabić i Sinišom Malim.
Odmah do Petkovića sedeo je potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić, pa potom i drugi čelnici ove stranke, uključujući predsednika, Gorana Rakića.
Nakon ovog sastanka, a kako je bilo i najavljeno Vučić je održao „jedno od najvažnijih“ obraćanja javnosti i prvo iz Beograda nakon sastanka u Briselu.
Poručio je da je danas izašao da bi podneo izveštaj građanima o razgovorima o Briselu, ali ne samo o „tehničkim detaljima“, već i onome što nas „čeka, što možemo, ne možemo i šta ćemo svakako preduzeti“.
Vučić je krenuo od 1999. godine, odnosno Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244. Kaže da se od tada provodi „permanentan teror“ nad Srbima i proterivanje više od 200.000, ubijanje ljudi, rušenje svetinja.
Osvrnuo se i na 18. mart 2004, a potom i na 2008. godinu, odnosno samoproglašene nezavisnosti Kosova.
„Posle toga traje naša teška, mukotrpna i jalova borba za opstanak našeg naroda i za opstanak, koliko je to moguće, srpske države na KiM-u“.
„U skladu sa tim mi smo se trudili da još 2013. kroz Briselski sporazum koji nije bio lagan i jednostavan, dobijemo mir i sigurnost za Srbe na KiM. Međutim iz Briselskog sporazuma je uzimano i neretko pogrešno tumačeno nešto što bi nekom drugom odgovoralo, na silu provođeno udelo, i uvek bi za to dobijali zeleno svetlo Kvinte, ali nikada ne bi ispunili obavezu, zbog čega je Briselski sporazum i napravljen – ZSO“.
Vučić kaže da to govori o ponašanju Prištine prema svojim obavezama. Osvrnuo se i na to što se već godinama ne sprovodi odluka kosovskog ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani i pohvalio igumana ovog manastira.
„I hrabrost oca Save Janjića i naših monaha je nešto što pokazuje koliko su Srbi na KiM, ma gde živeli, progonjeni. Progone Srbe iz Štrpca, progone i isteruju Srbe iz Gračanice, Kosovskog Pomoravlja i svakog mesta“.
Vučić, međutim, kaže „da su sada rešeni“ da „kao poslednju veliku kost u grlu proteraju Srbe sa Severa KiM“.
Četiri zadatka Srbije
Govoreći o razgovorima u Briselu i onome što im je prethodilo, predsednik je kazao da je Srbija imala četiri osnovna zadatka, od kojih je prvi da uradi sve što je u njenoj moći da sačuva mir, stabilnost i sigurnost za građane.
Drugi zadatak je „izbegavanje sveopšte osude zapada koja bi usledla protiv Srbije da nismo bili dovoljno kompromisni, da nismo pokazali koliko želimo mir i da nismo došli sa predlozima i idejama kako da se do kompromisa dođe“, poručio je Vučić.
Moramo da vodimo o sebi računa, ali moramo da vodimo računa i o snazi svih drugih
Treći zadatak je bio da Srbija „brine o tome da li će da bude proglašena za nekog ko sprovodi agresiju i uvodi nesigurnost ili ćemo da damo i više nego što je moguće da bismo pokazali da druga strana u stvari ništa ne želi i da je važno da pobede nestabilnost, nemiri sukobi i rat“, poručio je Vučić.
Pod četiri je naveo obezbeđivanje opstanka naroda na KiM.
„Poslednjih dana zavladao je strah kod našeg življa, naročito na Severu KiM, posle svih pretnji albanskog rukovodstva da će im se ponoviti sudbina našeg naroda iz Krajine i to posebno možete da osetite na svakom mestu kada pitate starije stanovništvo“, poručio je Vučić.
Kaže da je u skladu sa ovim zadacima na njemu da poruči građanima da će ih Srbija zaštititi.