18.7 C
Pec
7. okt 2022

Na Međunarodni dan mira UNMIK podsetio na serijal „Kako si, komšija?“

Izvor:KoSSev

Širom sveta obeležava se Međunarodni dan mira. Generalna skupšina UN rezolucijom iz 2001. godine obavezala je svet da tog dana u godini misli o miru u svom okruženju. Na današnji dan UNMIK je podsetio na serijal koji je producirao naš portal pod nazivom „Kako si, komšija?“, koji u osam epizoda svedoči o životu manjinskih zajednica na Kosovu, a koji je odrađen uz podršku ove međunarodne organizacije.

Svaka video priča serijala „Kako si, komšija?“ prikazuje život grupe u datoj oblasti – zajednicu Goranaca u Gori, Roma u južnom delu Mitrovice, Albanaca u Zvečanu, Bošnjaka u Leposaviću i Srba u nekoliko oblasti južno od reke Ibar – Orahovac, Cernica, Babin Most i sela Banje i Suvo Grlo.

Priče u ovom serijalu pokazuju koliko zajednice imaju sličnih problema, bez obzira na njihovu nacionalnost i geografsku lokaciju.

Iako još treba da se uradi, na lokalnom i centralnom nivou, stanovnici preko ovog projekta prenose poruku nade i da mora prevladati potreba da svi ljudi harmonično koegzistiraju.

„Priče o običnim ljudima progutala je visoka politika. Zahvaljujući ovom medijskom projektu, ovo je bila jedna od retkih prilika da smo, kao mala redakcija, mogli da izveštavamo o našim komšijama. To su sjajni ljudi, koji žive jedni pored drugih, ponekad jedni sa drugima, i žele pristojan i sretan život“, kazala je Tatjana Lazarević, glavna urednica portala KoSSev.

„Ono što me najviše obradovalo, osim što smo napravili ovakve priče, jeste odličan domet i uglavnom pozitivne reakcije. Čitaoci se identifikuju sa junacima naših priča, a pogledi nastavljaju da rastu“, dodala je ona.

Iz UNMIKA-a poručuju da je Lazarević u pravu, precizirajući da su video snimci i priče pisane na osnovu njih dostigli 210.211 čitalaca i gledalaca.

Tako značajan domet je pomogao da se poruka proširi i izazove značajna rešenja za ljude na Kosovu i učini ih vidljivijima.

Kao prvu priču izdvojili su priču o Romima u mahali u južnom delu Mitrovice.

„Pošteno Bogu, niko nam ne pomaže. Ako radiš – snaći ćeš se, ako ne radiš nećeš“, rekao je stanovnik Romske Mahale. „Oni nas Rome cene samo na Dan Roma ili kada su izbori – na dva-tri dana. Posle ova dva ili tri dana više nismo bitni“, dodao je on u priči koja dokumentuje živote njegove zajednice – gde drugi poput njega govore o strašnim životnim uslovima, siromaštvu, nedostatku zaposlenja što dovodi do migracije mladih i svakodnevnim izazovima sa kojima se suočavaju.

„Ovo je deo serije priča koje osvetljavaju nadu i rešenja među izazovima sa kojima se suočavaju različite etničke grupe na Kosovu, a ta rešenja su uglavnom zasnovana na zajednici. U ovoj priči o romskoj zajednici, na primer, nada leži u promeni odnosa njihovih komšija prema njima. Mnogi iz zajednice sada traže obrazovanje, a dečji brakovi su u opadanju, otkriva priča“, naveli su iz UNMIK-a.

Priča posvećena zajednici Bošnjaka u Leposaviću prikladna je počast naslovu serije – koja prikazuje izuzetne susedske odnose između Bošnjaka i Srba koji žive zajedno, bez do sada zabeleženih međuetničkih incidenata.

„…Možemo biti primer drugima kako multietnička zajednica sa mešovitim stanovništvom može da funkcioniše“, rekao je Bošnjak iz Leposavića. „Bilo je ratova, svašta se dešavalo, ali imali smo dobru saradnju, komunikaciju i to traje i danas“, dodao je on. Pripadnik srpske zajednice se slaže: „Oni nas posećuju, a mi njih u vreme radosti i u vreme tuge. Kad je radost, mora biti i tuga” – deo je epizode o ovoj manjini.

Još južnije u selu Cernica, priča je o nadi, koja postoji uprkos onome kako nešto izgleda. Srpski stanovnici ovog mešovitog naselja u opštini Gnjilane, u priči o svom domu, govorili su o poteškoćama sa kojima se suočavaju.

Osim rata i migracija, problemi zajednica nakon sukoba 1998-99, uključuju nedostatak mogućnosti zapošljavanja, nedostatak tržišta za distribuciju poljoprivrednih proizvoda, niske prihode i loš društveni život. Ipak, kažu ljudi, bili su neophodni dobri odnosi sa komšijama Albancima – odnosno bilo je bitno da svi žive u miru.

Još jedan tračak nade u suočavanju sa postkonfliktnim izazovima dolazi iz škole u ​​ovom selu. Uprkos teškim infrastrukturnim uslovima, direktor škole ističe da učenici dobro napreduju i postižu značajan napredak.

Probleme Albanaca u opštini Zvečan, na primer, dele mnoga druga sela širom Kosova. Iako infrastruktura nije problem i bezbednosni rizici su zanemarljivi, kako je stanovnik ovog mesta istakao, migracija mladih i nedostatak mogućnosti za zapošljavanje negativno utiču na njihov svakodnevni život i budućnost na duži rok.

Stanovnici su napomenuli da se deca iz zajednice suočavaju sa nekoliko poteškoća prilikom pohađanja škole: iz sela i u selo ne saobraćaju ni javni ni privatni autobusi. „Vrlo je teško“, rekao je jedan stanovnik, „posebno tokom zime“.

Požalio se i na nedostatak kanalizacije i povremene nestašice vode, kao i na nedostatak adekvatnog društvenog života zbog nedostatka prostora poput kulturnog centra gde bi se mladi mogli okupljati i provoditi slobodno vreme.

NAJNOVIJE

Više