Povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba u Prištini je održan okrugli sto u organizaciji Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNPFA) na kome su razmatrani izazovi sa kojima se susreću pripadnici tog dela populacije. „Na žalost, položaj starih ljudi ne samo na Kosovu, nego i u regionu nije baš najbolji“, ocenila je šefica kancelarije UNPFA za kosovo Visare Mujko Nimani.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku preko 50% žitelja Kosova je mlađe od 25 godina, međutim zbog nagle migracije mladih i smanjenog nataliteta udeo starijih lica u društvu se iz godine u godinu povećava. Na Kosovu trenutno devet odsto stanovništa čine pripadnici treće dobi. Prosečan životni vek prema zvaničnoj statistici je 76,21 godina.

Mala novčana primanja, diskriminacija i preporuke

Šefica kancelarije UNFPA na Kosovu dr Virase Mujko Nimani skrenula je pažnju na globalni trend ubrzanog starenja društva, nezavidnog položaja pripadnika treće dobi i istakla da Vlada Kosova treba da nađe modus kako bi uspešno izašla u susret njihovim potrebama.

„U celom svetu se broj starih ljudi povećava, tako da očekujemo da će globalno do 2050. godine biti do milijardu i po starih ljudi od 65 godina pa nagore. Na Kosovu ima nekoliko domova za stare ljude, ali tu su uslovi da oni nemaju nikog od porodice ko bi se brinuo o njima. Sve se svodi na porodice i na njihovu decu koja moraju da se staraju o njihovim roditeljima“, kazala je Nimani.

Prema njenim rečima svi penzioneri imaju neku vrstu novčane naknade, ali ona je veoma mala i nedovoljna da se pokriju troškovi lečenja i života.

Dodatni problem sa kojim se sreću pripadnici treće dobi na Kosovu su mali smeštajni kapaciteti za negu i smeštaj ove kategorije. Trenutno postoje samo četiri doma za stare jedan u Prištini, Istoku, Srbici i Gračanici. Njiov ukupan kapacitet je 172 stanovnika što pokriva samo 0.14 odsto stanovništva starijeg od 65 godina.

Viši istraživački analitičar Donika Marku je istakla da zdravo starenje na globalnom nivou remeti socijalna izolovanost i usamljenost starijih ljudi zbog bolesti, smrti partnera, fizičke iznemoglosti, finansijskih poteškoća. Kako stari ne bi bili na teretu svojim porodicama, uznela je niz preporuka koje bi Vlada Kosova trebala da koristi u kreiranju politike zbriunjavanja starijih lica.

„Pored toga što je neophodno da se razviju dodatni kapaciteti i objekti za negu i zbrinjavanje starijih osoba, treba uzeti u obzir i kriterijume za dobijanje statusa stanara i da omogući smeštaj osobama koji imaju decu, sinove, ćerke. Isto tako vlada treba da omogući primenu grupne kongnitivne bihevioralne terapije koja bi pomogla starijima da kanališu negativne emocije. Vrlo je važno da se visina penzije uskladi sa troškovima života, a ne da ova obaveza vlade, ostane na nivou hipoteza“, istakla je ona.

Marku je iznela i preporuke na lokalnom nivou koje se tiču organizovanja slobodnog vremena uključivanjem različitih aktivnosti kako bi se umanjila izolacija sa kojom se susreću pripadnici ove starosne grupe.

Zamenica Ombutsmana Marija Radulović navela je primer iz prakse koji ilustruje diskriminaciju osoba treće dobi.

„Nakon prijema žalbi, institucija Obutsmana je došla do saznanja da penzionisane osobe nisu u mogućnosti da podignu kredit kod komercijalnih banaka. Nakon opsežne istrage i konsultovanja relevantnih institucija izašli smo sa preporukama da, bez obzira na male prihode, svaka osoba treba da se tretira pojedinačno, jer postoje i oni koji imaju alternativna materijalna primanja“, zaključila je ona.

Raduovićeva je dala preporuku da Kosovska agencija za statistiku (KAS) prilikom svojih istraživanja o dostupnosti usluga i servisa pomoći, uzme u obzir i pripadnike nevećinskih zajednica zbog njihovog specifičnog položaja i hendikepa koji je svojstven ruralnim sredinama u kojima pretežno žive.

Vlada ipak ima plan za bolji položaj starih

Mentor Morina, direktor Odeljenja za socijalnu politiku i porodicu pri Ministarstvu finansija, rada i transfera tvrdi da je tokom protekle tri godine pandemija koronavirusa otežala i negativno uticala na život i stanje porodica, ali da je Vlada kroz svoje programe i različite pakete za oporavak i  obnovu uspela da ponudi podršku kako bi se suočili sa ovom situacijom.

„Mi kao odgovorna institucija za izradu politika smo u smeru napredovanja pravnog okvira. Svake godine ćemo da gradimo po četiri do pet rezidencionalnih domova ali sa određenim ograničenjem prijema broja korisnika zbog nedostatka kapaciteta. Od 2020. godine mi kroz svoje političke programe otvaramo put ka pružanju dnevnih usluga u nevladinom i privatnom sektoru“, kazao je on.

Morina je napomenuo da se Vlada bori sa nedostatkom smeštajnih kapaciteta za stare time što omogućava licenciranje privatnih pružaoca usluga.

Međunarodni dan starijih osoba se u širom sveta obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Glavna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se podstakne uključivanje starijih osoba u zajednicu shodno njihovim fizičkim i intelektualnim mogućnostima i obezbedi adekvatna nega.