Ono što se dogodilo na Kosovu 1999. godine ne može da se uporedi sa onim što se sada dešava u Ukrajini, smatra američki ambasador u Beogradu, Kristofer Hil.
Hil je u intervjuu za Nova S kazao da SAD „ne vide analogiju između dve situacije“.
„Mi ne smatramo da je situacija na Kosovu, koja je nastala pre 23 godine, u bilo kojoj meri slična oružanoj agresiji i kopnenoj invaziji Rusije, ciljanim napadima na stambene zgrade u kojima žive civili“, poručio je Hil odgovarajući na pitanje kako od Srbije može da se traži da se odrekne Kosova, a zatim da se od Ukrajine ne traži da se odrekne svojih teritorija.
Hil se osvrnuo i na Putinov stav o Kosovu.
„Ja mislim da njega apsolutno nije briga za Kosovo, samo se trudi da na neki način legitimizuje šta je uradio svojim susedima“, kaže Hil.
Hil je govorio za Nova S samo jedan dan nakon što je predsednik Rusije potpisao sporazume o ujedinjenju Donjecke narodne Republike, Luganske narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti s Rusijom, a nakon što je prethodno sproveden referendum o napuštanju Ukrajine i pridruživanju Rusiji. Ovaj referendum, ali i potpisivanje sporazuma, naišli su na kritike Zapada.
Podsetimo, ruski zvaničnici, a među njima i predsednik ove zemlje, u više navrata su nakon izbijanja rata na istoku govorili o Kosovu kao o presedanu.
„Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Međunarodni sud pravde, pod pritiskom zapadnih zemalja, presudio je da prema Povelji UN, kada je država proglasila nezavisnost, nema potrebe da traži dozvolu od centralne vlade. To znači da republike Donbasa nisu morale da traže od Kijeva dozvolu“, kazao je Putin još juna meseca pravdajući odluku svoje zemlje da prizna republike u Donbasu.
Putin je takođe optuživao zapad da je u prošlosti pokrenuo „ratove velikih razmera“, za „parčanje Jugoslavije“, a potom i za „otkidanje Kosova od Srbije“.