Piše: Ivan Mitić
Sve je počelo 2013. godine, te najteže noći u Briselu. Svi su pristali, ali je on jedan od retkih koji je smogao hrabrost da kaže ne. Ovako je Aleksandar Vučić neretko u prošlosti opisivao svoju borbu da se odupre zahtevima Zapada da pristane na članstvo Kosova u Ujedinjene Nacije. Danas, devet godina kasnije, u javnosti se sve češće govori o ovoj temi, dok Vučić u izjavama za medije, ali ne i za govornicom UN-a, ponavlja da, dok je predsednik, neće da dozvoli da Kosovo postane članica ove organizacije. Ne i šta će da uradi.
Najteža noć u Briselu za predsednika Srbije zatekla ga je 2013. godine u prestonici Evropske unije, pre potpisivanja Briselskog sporazuma.
Te večeri, kako je u više navrata podcrtao, od Srbije je traženo da Kosovo postane članica Ujedinjenih Nacija.
Svi ministri koji su tada bili sa njim, ali ne i Aleksandar Vulin i Marko Đurić, bili su za prihvatanje da Kosovo uđe u Ujedinjene Nacije, ali predsednik nije hteo da na to pristane. Ovo smo saznali od samog predsednika.
„Odbili smo ovu tačku i samo zbog toga Kosovo nije u UN-u“, tvrdio je Vučić.
To je trebalo da bude 14. tačka ovog sporazuma, koja u potpisanoj verziji dostupnoj na sajtu Vlade Srbije glasi – Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.
Te iste najteže noći Vučić se, prema navodima doktora nauka Zlatka Lutovca iz SNS-a, ujedno „demonstrativno bukvalno uvijao u tepih i na taj način je sačuvao da Kosovo ne bude članica UN“.
Srpski predsednik je od tada pa sve do danas, neretko govorio o planovima zapada i Prištine da Kosovo postane član UN-a, ali i o svojim naporima da do toga ne dođe.
„Nema ništa od učlanjenja Kosova u Ujedinjene Nacije“, predstavnici Prištine „gluvare po hodnicima i šetkaju se“, poručio je predsednik Srbije septembra meseca 2017, godine, uz naznaku da su prištinski zvaničnici nabavili privremene propusnice da uđu u zgradu UN tokom tadašnjeg zasedanja Generalne skupštine UN.
Te iste godine, a svega dan kasnije, o članstvu Kosova u UN govorio je u malo drugačijem tonu, navodeći da nema učlanjenja Kosova osim ako se ne bude postigao neki dogovor, koji ne može biti takav da Srbija izgubi sve, a Albanci dobiju sve.
„Ja im kažem – nećete ući u UN i ne možete da uđete u UN, osim ako mi ne budemo nečim zadovoljni. A mi ne možemo da budemo zadovoljni time – evo priznajte nezavisno Kosovo„, kazao je Vučić 26. septembra u intervjuu za RTS.
Iako uvek aktuelna, tema mogućeg učlanjenja Kosova u UN ponovo je počela da dobija na značaju i zaokuplja pažnju javnosti septembra meseca ove godine.
Model „Dve Nemačke“, novi okvir i nova armatura dijaloga, pojmovi su koji su se od nedavno aktuelizovali.
Zapravo, upravo je predsednik Srbije bio taj koji je prvi javno iskoristio jedan od ovih termina, navodeći ovog septembra da je od evropske trojke stigao novi predlog potpuno nove armature pregovora i razgovora u Briselu.
„Tom armaturom treba dve strane odvesti do skorog a konačnog rešavanja pitanja Kosova“, saopštio je tada Aleksandar Vučić, a svega dan nakon što je u Beogradu razgovarao sa Miroslavom Lajčakom i specijalnim savetnicima francuskog predsednika i nemačkog kancelara, 10. septembra ove godine.
Par dana kasnije usledila je dvodnevna maratonska sednica u Skupštini Srbije u vezi sa dijalogom koji se vodi u Briselu, odnosno izveštajem Vlade Srbije o pregovorima, na kojoj je Vučić u više navrata saopštio da nikako neće da pristane na to da Kosovo postane članica UN-a.
„Ne pada mi na pamet da bilo šta potpisujem, ne bez narodne skupštine, nego bez naroda, jer bilo šta od ovoga mora da se potpisuje. Mora da se ide na referendum i mora da se pita narod, ali pošto mi je jasno da od ta posla nema ništa, da kome god nešto padne na pamet, tako da ne dolazi u obzir“, naglasio je na sednici Vućić, uz tvrdnju da se prijem Kosova u Ujedinjene Nacije neće dogoditi za vreme njegovog mandata barem, sve do 2027. godine“.
Vučić je takođe na ovoj sednici govorio o planovima Zapada da se Srbija „dovede pred svršen čin“, što je upravo definisao kroz nameru da Kosovo postane članica Ujedinjenih Nacija, dok sa druge strane Srbija ne bi morala da ga prizna.
„Za mandata mog predsednikovanja neće biti priznata nezavisnost Kosova. Neće Kosovo da uđe u Ujedinjene Nacije. Mogu da obećam da ću da pomažem našem narodu. Neće biti pogroma, sve drugo – evo vam i izvolite“, ponovio je takođe Vučić.
I dok je predsednik Srbije sredinom septembra a nakon sastanka sa Lajčakom i savetnicima Nemačke i Francuske nastavio da govori o novoj armaturi pregovora, izaslanik Evropske unije je istog ovog meseca, tokom još jedne posete Prištini kazao medijima da je „bio iznenađen“ kada je čuo navode srpskog predsednika.
Kako su preneli prištinski mediji, Lajčak je demantovao da postoji „novi okvir“ dijaloga.
Svega tri dana kasnije, odnosno desetak dana nakon posete savetnika francuskog predsednika i nemačkog kancelara, u medijima se pojavio i dokument koji upravo govori o novom okviru dijaloga.
Albanian Post objavio je tada navodni plan za novi okvir, navodeći da je on sačinjen nakon angažovanja dvojice savetnika.
Ovim planom je predviđeno, između ostalog, da se 2023. godine potpiše drugi sporazum o normalizaciji odnosa, kojim bi Srbija „faktički prihvatila realnost Kosova kao nezavisne države“, te da u kasnijoj fazi, hipotetički nakon 10 godina, kada je EU spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, dođe do sporazuma o uzajamnom priznavanju, koji bi bio preduslov za članstvo Kosova i Srbije u EU.
Dokumentom o navodnom novom okviru dijaloga predviđeno je i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama kroz četiri faze, uključujući i i Ujedinjene Nacije.
„Članstvo Kosova u Ujedinjenim Nacijama zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti. Međutim, sve dok EU i SAD ne reše svoja pitanja sa Rusijom, posle drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama prolaziće kroz ove faze”, stoji u ovom papiru.
Do danas nema oficijelne potvrde da se radi o zvaničnom dokumentu, naprotiv, dominiraju ocene da to nije čak ni non pejper, već samo navodni pokušaj dela lobista da javno kandiduju svoje ideje.
Ipak, u međuvremenu je predsednik Srbije komentarišući navodni dokument o novom okviru dijaloga potvrdio da su mu savetnici iz Nemačke i Francuske „doneli neki papir“, ali i ne da je reč o istom dokumentu, jer ga je, kako kaže, odbio i samo ga je pročitao.
On je tada ujedno kazao da Srbija ne može da prihvati kao realnost da Kosovo bude deo UN-a.
„Šta god mi govorili, i bez obzira što se ne traži formalno priznanje od Srbije, više nikada nećete moći da izbacite Prištinu iz Ujedinjenih Nacija“, poručio je Vučić krajem septembra u Njujorku gde se održavalo 77. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija.
Dok je Vučić boravio u SAD-u, iste poruke su u Beogradu slali srpski zvaničnici.
„Bilo kakva stolica za tzv. Kosovo u Ujedinjenim nacijama ne dolazi u obzir. Na taj način branimo svoj državni i nacionalni interes, ali i međunarodno javno pravo i osnovne principe na kojima počivaju Ujedinjene nacije“, kazao je predsednik Skupštine Srbije, Vladimir Orlić, tokom sastanka sa šeficom UN-a u Beogradu, Mari Jamašitom.
Iako je uoči Generalne skupštine UN-a govorio o tome da ne može da prihvati da Kosovo bude u UN-u, na samom zasedanju, odnosno tokom svog obraćanja ovoj Skupštini, Vučić to, međutim, nije kazao.
Nijednom nije spomenuo ovu temu, kao ni to šta će Srbija u takvom slučaju da uradi.
To je deo opozicije u Srbiji protumačio kao „svesno propuštanje“ uz pitanje – da li je to slanje signala Prištini i zapadnim partnerima da je Srbija spremna da o tome razgovara.
Vučić je, međutim, pre tri dana ipak potvrdio da „na stolu ima predlog dve velike sile – Nemačke i Francuske“.
Iako ne može da objavi papir jer nije javan, suština je u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije i institucije, uključujući i Ujedinjene Nacije. Srbija bi za uzvrat dobila brzi ulazak u EU i značajne ekonomske koristi, kazao je Vučić uz navode da ipak ni to nije precizno definisano.
U međuvremenu, iz Prištine je stigla potvrda o postojanju predloga savetnika predsednika Makrona i kancelara Šolca, ali i „delimični“ demantiji Vučićevih navoda.
„Ono što je predsednik Vučić rekao o stolici u UN nije tačno, jer je predlog rađen sa sasvim drugom svrhom, nema tačaka 1, 2, 3, 4, 5…“, saopštila je pre dva dana kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala.
Vučić je još jednom poručio da Srbija to neće da prihvati, ali nije saopštio da li će i kakve poteze povući kako bi sprečio ulazak Kosova u UN.
Sa druge strane, kazao je da će zapadne zemlje pokušati da pitanje Kosova u narednom periodu reše njegovim prijemom u UN, a da ruskom predsedniku uzmu argument iz ruke o slučaju sui generis.
Stav Srbije je ono što je srpski predsednik, već kazao, kako je danas podsetio, da iako je ekonomija važna kao i pomirenje sa Albancima, za Srbiju – zbog njenog ustava, ali ne samo ustava, neprihvatljivo je da Kosovo bude članica UN.
„Mogu da nam uzmu, urade sve, mi ćemo da se borimo koliko god možemo, svom svojom snagom da čuvamo svoju zemlju, granice, teritorijalni integritet, u skladu sa međunarodnim pravnim normama. Izgledi su nam mali ali kako god bilo, u ovakvom trenutku, ne postoji volja u srpskom rukovodstvu, dok god sam predsednik – za nezavisnošću Kosova i prihvatanju Kosova u UN“, kazao je srpski predsednik.
U svojoj filigranskoj igri koju je sam najavio pred govor u UN, koja će biti potrebna da preživi Srbija, omakne se i po koja za Srbiju slabije zalemljena žica, baš kao i opis kosovske diplomatije koji je izneo istom prilikom:
„Pošto zgradu Ujedinjenih Nacija mogu da vide tako što će da ih uvede neki službenik, kao što i ja mogu da uvedem bilo koga sa ulice. Sali ne smeju ni da priđu, ne mogu ni na razglednici da vide tu salu iznutra i tu uvek CNN i tzv. liberalni mediji i oni tu uvek imaju prostor da napadnu Srbiju i tu uvek imaju pogodno tle, jer je bezbroj laži izrečeno u nekom ranijem periodu i što je sve u redu, možda i nama daju priliku da odgovorimo, pa ćemo da vidimo“.
