Za produženje Tirkovog mandata glasale su 144 od ukupno 193 članice UN, dok je deset zemalja bilo protiv, a 13 uzdržano. Pre glasanja odbijeni su predlozi SAD da se odlučivanje odloži do kraja naredne nedelje, kao i ruski predlog da se Tirkov mandat produži samo do kraja godine.
Iako je dobio ubedljivu podršku, deo članica izrazio je zabrinutost zbog načina na koji je generalni sekretar UN Antonio Gutereš doneo odluku o njegovom ponovnom imenovanju, nakon privatnih konsultacija, bez javne rasprave.
Tirkov sadašnji mandat isticao je 11. oktobra.
Funkcija visokog komesara UN za ljudska prava često je predmet političkih sporova, jer podrazumeva javno kritikovanje vlada članica Ujedinjenih nacija zbog mogućih kršenja ljudskih prava.
Tirk je tokom prvog mandata kritikovao rusku vojnu operaciju u Ukrajini, ali je naišao na protivljenje pojedinih zemalja i zbog stavova o izraelskim napadima u Gazi, kao i zbog odnosa prema pitanju prava ujgurske manjine u Kini.
Od osnivanja funkcije 1993. godine, nijedan prethodni visoki komesar UN za ljudska prava nije obavljao dva puna mandata.
Kritike SAD i Rusije
Zamenik američkog ambasadora pri UN Džef Bartos ocenio je pre glasanja da bi ponovno imenovanje Tirka predstavljalo znak da Generalna skupština UN ne funkcioniše na odgovarajući način.
„Nemojte se zavaravati, ako ova skupština toleriše prekoračenje procedure, tajne dogovore i zloupotrebu položaja u UN, biće posledica. SAD će odmah ponovo preispitati svoje angažovanje, učešće i finansiranje”, rekao je Bartos.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa već ima dugovanja prema UN od gotovo četiri milijarde dolara za redovne obaveze i odvojeni budžet za mirovne operacije.
Zamenik ruskog ambasadora Dmitrij Šumakov optužio je Gutereša da je izazvao podele među članicama UN i ocenio da Tirk promoviše „zapadne geopolitičke interese pod izgovorom zaštite ljudskih prava”.
Podršku Tirkovom reizboru izrazila je Evropska unija. Ambasador Irske pri UN Fergal Miten rekao je da EU smatra da je Tirk svoje obaveze tokom prethodne četiri godine obavljao „efikasno i sa integritetom, na objektivan i neselektivan način”.
„Tirk preuzima drugi mandat u vreme kada se nemilosrdno umnožavaju prepreke i kršenja ljudskih prava, i kada promocija i zaštita svih ljudskih prava postaje još više osporavana”, rekao je Miten.
Izrael kritikovao odluku Gutereša
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova prethodno je kritikovalo odluku generalnog sekretara UN da podrži novi Tirkov mandat, nazivajući je „najnovijim moralnim propustom generalnog sekretara”.
„Posle višegodišnje pristrasnosti protiv Izraela treba da sledi odgovornost, a ne menjanje pravila”, navelo je izraelsko ministarstvo.
Portparol UN Stefan Dižarik rekao je da je Gutereš postupao u skladu sa rezolucijom kojom je ustanovljena funkcija visokog komesara za ljudska prava i koja omogućava mogućnost drugog mandata.
„Generalni sekretar radi stvari na vrlo transparentan način, sledeći pravila i svoja ovlašćenja. Konsultacije su održane sa zemljama članicama pre ovoga i sa regionalnim grupama”, rekao je Dižarik.
Tirkova karijera u UN
Tirk je tokom dugogodišnjeg rada u sistemu UN sarađivao sa Guterešom još dok je bio na funkcijama u sedištu organizacije u Njujorku. Kao visoki komesar za ljudska prava bavio se, između ostalog, pitanjima položaja manjina u Kini, uključujući ujgursku zajednicu u regionu Sinđang, kao i slučajevima pojedinaca koje su međunarodne organizacije označile kao političke zatvorenike.
Kritičari mu zameraju da nije učinio dovoljno na nastavku rada na izveštaju njegove prethodnice, bivše predsednice Čilea Mišel Bašle, u kojem je navedeno da kinesko postupanje prema Ujgurima i drugim uglavnom muslimanskim etničkim grupama u Sinđangu može predstavljati zločin protiv čovečnosti.
Tirk se takođe nije pridružio nezavisnim stručnjacima UN za ljudska prava koji su optuživali Izrael za genocid nad Palestincima tokom rata u Gazi. Izrael odbacuje te optužbe.
Bivši direktor organizacije Hjuman rajts voč Ken Rot ocenio je da je najveća mrlja na Tirkovoj reputaciji „potpuno napuštanje Ujgura”.
