Sa Jovanom Gligorijević o rodno zasnovanom nasilju i izveštavanju – U čemu mediji greše?

Višednevno silovanje 11-godišnje devojčice u Prištini krajem avgusta ove godine, nedavno ubistvo dvogodišnje devojčice u Vršcu, kao i intervju Informera sa osuđenim silovateljem Igorom Miloševićem potresli su i zaokupili pažnju javnosti u regionu. Probuđeno interesovanje građana pratila su sve češća izveštavanje medija o ovim i sličnim slučajevima. Samo pojedini poštovali su novinarski kodeks, ostali su pribegavali senzacionalizmu, otkrivali identitete žrtava i osumnjičenih.

Kako prepoznati kada novinar izveštava u javnom interesu, kada mediji vrše ulogu korektivnog faktora društva upravo zbog javnog interesa, a koji se mediji ovim temama bave iz drugih razloga, doprinoseći i sami daljem nasilju i ostalim štetnim trendovima u društvu? Da li je rodno zasnovano i nasilje u porodici u porastu ili se samo sada medijski reflektor upalio nad ovom temom te se o njemu više priča u javnosti? Da li žene same umeju da prepoznaju nasilje i kakvu ulogu mediji mogu da izvrše u emancipaciji žena i devojčica na ovu temu? Da li je mobing i dalje tabu tema u našem društvu i koliko su mediji doprineli promeni shvatanja još jednog nasilja sa kojim decenijama žene žive kao da je normalnost – akušerskog nasilja kao normalnosti?

O ovim i mnogim drugim pitanjima, kao i o medijskom izveštavanju o osetljivim temama razgovarali smo sa višestruko nagrađivanom novinarkom nedeljnika „Vreme“ Jovanom Gligorijević.

Gligorijević je članica grupe „Novinarke protiv nasilja prema ženama“ koju čine više od 70 novinarki i urednica koje se organizovano, javno i glasno bore protiv nasilja prema ženama.

Na temu mobinga, koju je obrađivala u svojoj emisiji „Tabu“ TV Insajdera, Gligorijević kaže da je on u našem društvu i dalje tabu tema na dva nivoa.

„S jedne strane, svi smo svesni da postoji, preplavljeni smo nekim tekstovima ‘Šta da radimo ako smo izloženi mobingu’, ali tužbi za mobing ima jako malo“, kazala je novinarka „Vremena“.

Gligorijević kaže da sa mobingom ima i drugih problema, te da čak i stručnjaci ne predlažu tužbe, već promenu radnog mesta, ako ima te mogućnosti.

„Presuda ima, ne kažem da nema, ali i dalje je cena, čak i kada je presuda u korist osobe koja je zlostavljana na radu, i dalje veća, u smislu mentalnog zdravlja, po onog ko podnosi tužbu“, podvukla je Gligorijević.

Uloga medija je ogromna. Za izveštavanje o rodno osetljivom nasilju, mediji ne samo da treba da informišu, već oni mogu da budu i značajan korektivan faktor protiv anomalija u društvu – a za to su ključni posvećenost i etičnost, kako novinara, tako i samih redakcija.

„Gledajte da se uvek držite onih medija i urednika koji će vam dati priliku da isterate neku pravdu, ispravite nepravdu prema nekome. Jer jednom kada osetite ukus koji ima to kada ste glas onima čiji glas ne može da se čuje, niko neće moći da vas potkupi“, poručila je Gligorijević svim mladim novinarima i novinarkama.

Jovana ujedno poziva sve novinarke da se pridruže grupi u kojoj je i sama aktivna „Novinarke protiv nasilja prema ženama“ i doprinesu poboljšanju kvaliteta izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju nad ženama.

Šta nam je sve Gligorijević kazala u ovonedeljenom podkastu pogledajte u video zapisu.