U opštini Klina srpska zajednica uglavnom živi u povratničkim selima koja su se vratila nakon 1999. godine. Problemi sa kojima se suočava srpska zajednica su veliki, međutim ima i pozitivnih stvari koje su urađene u sredinama gde žive Srbi, kaže u intervjuu za Radio Goraždevac direktorka Kancelarije za zajednice i povratak u Klini Silvija Rašković.

Raškovićeva kaže da ima dosta pozitivnih primera kada je u pitanju odnos institucija i srpske zajednice, ali da je uzurpirana imovina jedan od glavnih problema sa kojim se suočava srpska zajednica u ovoj opštini.

„Pozitivno je za javne radove koji su infrastrukturni kao put, osvetljenje, voda, to svima nama treba i nema izuzetaka to je veoma pozitivno. Što se negativnih stvari tiče,  imamo najviše oko imovine, jer neka imovina koja je zauzeta nije isplaćena, a nema političke volje da se to resi“, kazala je Silvija Rašković.

Što se tiče saradnje lokalnih i centralnih vlasti direktorka kancelarije za zajednice u opštini Klina Silvija Rašković ističe da sve to teče postepeno i da bi se trebalo više uraditi kako bi se saradnja poboljšala.

“Naša kancelarija za zajednice i povratak u Klini trenutno najviše saradjuje sa ministarstvom za zajednice i povratak u Prištini. A kancelarija premijera sad je počela malo da saradjuje sa nama, sa drugim organizacijama unutrašnjih poslova isto saradjujemo, medjutim sve je to nekako traljavo. Trebalo bi malo više da sarađujemo, da bi to imalo odjeka za naše povratnike i za druge zajednice ovde“, kazala je Silvija Rašković.

Rašković ističe da je glavni problem česta promena vlasti i da kancelarija koju predstavlja nije član Odbora direktora, na kojem se donose glavne odluke u opštini.

„Glavni problem je česta promena vlasti, direktorata i onda dok se taj direktor adaptira na novi posao dok pohvata sve konekcije sa nama već vreme prodje i ponovo dodje nova vlast i tako idu dani. Trebalo bi na zajedničkom nivou sa opštinom i naša kancelarija da bude uključena jer mi nismo deo BORD-a. Na svaki sastanak koji gradonačelnik održava mi nismo pozvani. A to je mnogo veliki gubitak posebno kada se radi o infrastrukturnim projektima. Imamo mogućnost da učestvujemo ali nismo pozvani. Tek kada dodje do nekog problema kod nekog povratnika onda imamo mogućnost da učestvujemo ali tad već bude kasno“, dodala je Rašković.

Poštovanje jezika u opštini Klina se u maloj meri primenjuje.

Kada je u pitanju poštovanje jezika manjiskih zajednica u opštini Klina direktorka Kalncelarije za zajednice i povratak u opštini Klina Silvija Rašković kaže da se srpski jezik koristi ali da i tu postoje problemi.

„Gradjani se najviše žale na jezik i nekad imamo nedostatak informacija, sve postoji (u zakonu) ali nije u upotrebi. Znači ako izvadite izvod ili vam treba nešto više uvek imate dvojezični formular, medjutim to se ne upotrebljava, već je samo na albanskom. Naši su povratnici i navikli na tako nešto i onda im ni ne smeta. Medjutim, treba podići svest i tražiti na maternjem jeziku“, kazala je Silvija Rašković direktor kalncelarije za zajednice u opštini Klina Silvija Rašković.

Lična dokumenta veliki problem srpske zajednice

Problem sa ličnim dokumentima jedan je od većih problema sa kojim se suočava srpska zajednica na Kosovu, takav problem imaju i u opštini Klina kaže direktorka Kancelarije za zajednice i povratak Silvija Rašković.

„Jedno od krucijalnih pitanja i najvećih problema je dokumentacija, to su izvodi, lične karte i državljanstva jer svi oni koji su izbegli 99-te posle rata, a nisu dolazili dugo godina, izgubili su državljanstvo. Da bi ostvarili sve to mora da im se napravi kuća, da imaju račun za struju da bi dobili državljanstvo. Mi tu mogućnost nemamo. Najčešće im treba ili da se prevede zemlja ili d se uradi zaostavština.

Veliki broj slučajeva prenosa vlasništva srpske imovine bez znanja vlasnika

Još jedan veoma veliki i ozbiljan problm pored dokumenata je i nelegalno prenošenje vlasništva zemlje u ostalih nepokretnosti u vlasništvu Srba, kaže Raškovićeva.

„Drugi problem je to što se prevodi zemlja bez njihovog znanja. Na osnovu dva svedoka, gde ljudi nisu ni pozvani. Onda često od suda dobijamo zahteve da li se ta osoba nalazi tu. Ta osoba se recimo ne nalazi na našem spisku u bazi podataka kao povratnik. Ako se ne nalazi ovde, a vi radite nešto na njeno ime, vaša je dužnost da je tražite, a ne naša“, kazala je Silvija Rašković.

Smanjeno interesovanje za učešće u javnim raspravama opštine

U procesu donošenja odluka i izradi budžeta u opštini Klina ranije su učestvovali i građani iz svih zajednica, danas situacija nije takva, veliki broj građana je nezainteresovan za te procese, ističe Rašković.

„Sad smo imali raspravu o javnom budžetu, učestvovala je samo naša kancerlarija. Čak ni većinska zajednica nije bila zainteresovana. Pre dve godine kada smo imali tu raspravu, bila je organizovana za naše građane i povratnike u Vidanje. Tu je imalo efekta. Čak su neki predlozi koji su proizašli sa tog sastanka  odrađeni. Sada je veomma slaba zainteresovanost. Ne mogu ništa da promene time, pa zato i ne dolaze“, zaključila je Direktorka kancelarije za zajednice u opštini Klina Silvija Rašković.

U Klini danas živi oko 230 povratnika iz srpske zajednice.