Komandant KFOR-a Barduani je u rizike koji mogu dovesti do iznendnog rasta tenzija ubrojao stalne izazove u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, percepciju bezbednosti od strane lokalnih zajednica, sklonost ka upotrebi zapaljive retorike i rasprostranjene dezinformacije.
Imajući sve ovo u vidu, kao i povezanost bezbednosti na Kosovu sa stabilnošću celog regiona Zapadnog Balkana, on je rekao da je „osnovni zadatak KFOR-a i ujedno glavni izazov“ stvaranje uslova za konkretan i delotvoran politički i diplomatski dijalog.
Vojska Srbije i nadzor KFOR-a
U intervjuu za Kim radio general je podsetio na obaveze Vojske Srbije u odnosu sa KFOR-om.
„Prema Vojno-tehničkom sporazumu iz 1999. godine (Kumanovski sporazum), Vojska Srbije ima jasnu obavezu da nas trajno obaveštava o svim svojim raspoređivanjima i operativnim aktivnostima u blizini administrativne linije, unutar pet kilometara širokog pojasa koji nazivamo ’bivša kopnena zona bezbednosti‘. Ovo pomaže u sprečavanju nesporazuma koji bi mogli da utiču na bezbednosnu situaciju. Ukupno gledano, ovaj okvir i dalje efikasno funkcioniše“, kazao je on.
Upitan da li je KFOR u skorije vreme primetio neke promene u aktivnostima Vojske Srbije, komandant Barduani je odgovorio odrečno.
„Moram priznati da KFOR nije primetio nikakve značajne promene u aktivnostima ili opštem držanju Vojske Srbije duž srpske strane administrativno-granične linije. Kao što sam rekao, naše interakcije su redovne i uvek profesionalno vođene. Zahvaljujući doslednoj komunikaciji i aktivnostima nadgledanja, u stanju smo da, kao KFOR, očuvamo jasnu sliku situacije i da pravovremeno i odgovorno reagujemo na sve relevantne bezbednosne događaje koji bi mogli da utiču na bezbednost na Kosovu i stabilnost u regionu“, naveo je.
Na pitanje da li je Srbija, na osnovu informacija kojima on raspolaže, zaista destabilizujući faktor u regionu Zapadnog Balkana kako je to nedavno izjavila predsednica Kosova Vjosa Osmani u intervjuu za TV Poljsku u Alpbahu u Austriji, general je odgovorio da „kao vojnik“, više voli da se „oslanja na činjenice“ i da nije slobodan da „iznosi lične spekulacije“.
Uticaj zapaljive retorike i konstruktivan dijalog
Odgovarajući na novinarsko pitanje u vezi sa čestim tvrdnjama o prisustvu Civilne zaštite i drugih sličnih grupa na severu Kosova, general je dao vrlo jasan odgovor.
„Do sada nisam dobio nikakve potvrđene informacije niti neoborive dokaze o aktivnom prisustvu takvih organizacija na terenu. Smatram da je najbolji način da KFOR odvrati moguće negativne aktivnosti zlonamernih aktera svakodnevno sprovođenje nadzornih aktivnosti – uključujući patrole i kontakte sa lokalnim zajednicama“, rekao je Barduani.
Svestan je da zapaljiva retorika, bez obzira odakle dolazi, ne pomaže.
„Naprotiv, ona povećava nepoverenje i podstiče nestabilnost. Ono što je sada najpotrebnije jesu umerenost, osećaj odgovornosti, fleksibilnost i konstruktivan pristup dijalogu. Konstruktivan pristup znači da strane ne samo da moraju da se odreknu zapaljive retorike, već istovremeno moraju biti spremne na kompromise, u krajnjem interesu bezbednosti i posebno prosperiteta svojih građana“, kazao je.
Enriko Barduani ne sumnja da će nerešena politička pitanja nastaviti da utiču na bezbednost na Kosovu i regionalnu stabilnost.
„Dijalog uz posredovanje EU ostaje jedini vredan okvir za rešavanje otvorenih pitanja i nalaženje rešenja, u korist svih zajednica na Kosovu. KFOR će nastaviti da pruža svoju podršku. Više puta sam se sastajao sa specijalnim predstavnikom EU, gospodinom Peterom Sorensenom, i svaki put sam jasno izrazio svoju i podršku KFOR-a. Na kraju, kako je jasno rekao generalni sekretar NATO-a gospodin Rute, i Beograd i Priština moraju pokazati fleksibilnost, dobru volju i konstruktivan pristup, da bi dijalog uz posredovanje EU mogao da napreduje“, dodao je on.
Sprečavanje eskalacija i „crvena linija“
Upitan kako KFOR sprečava da situacija na terenu izmakne kontroli kada dijalog zapadne u ćorsokak, on je odgovorio da KFOR pažljivo prati situaciju i održava vidljivo i fleksibilno prisustvo širom Kosova.
„Ponekad to zahteva pojačavanje naših trupa rezervnim snagama koje je NATO stavio na raspolaganje, kako bismo ojačali stabilnost i sprečili eskalaciju, kao što se dogodilo nakon napada u Zvečanu i Banjskoj 2023. godine. Danas KFOR i dalje ima te snage angažovane na terenu. Takođe, tesno sarađujemo sa Kosovskom policijom i EULEKS-om, u okviru njihovih zaduženja po pitanju bezbednosti i redovno se angažujemo sa svim lokalnim zajednicama“, rekao je.
Na pitanje postoje je li „crvene linije“ nakon kojih bi KFOR morao da interveniše, komandant Barduani je rekao da je odgovor istovremeno i jednostavan i složen.
„’Crvena linija‘ za KFOR je svaka pretnja – stvarna ili percipirana – koja ugrožava bezbednost i sigurnost svih ljudi i zajednica koje žive na Kosovu, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, veru ili politička uverenja. Naš mandat definiše naše odgovornosti: intervencije su uvek vođene principima nepristrasnosti, nužnosti i proporcionalnosti. Naravno, na terenu smo prisutni sa osnovnim ciljem da sprečimo eskalacije. Ali, ako je potrebno, spremni smo da odgovorimo na relevantne razvoje bezbednosnih prilika – i to smo više puta dokazali“, naveo je.
„Vidljivo i fleksibilno“
U ostatku razgovora za Kim radio, komandant KFOR-a general major Enriko Barduani je govorio o reakcijama KFOR-a na neke nepredviđene situacije u poslednjih godinu dana, da li je kao 14. Italijan na čelu najdugovečnije NATO misije osećao dodatni pritisak, kako izgleda jedan radni dan komandanta KFOR-a, zbog čega je zahvalan novinarima i šta je nasledstvo koje komandanti ove NATO misije prenose jedan drugom.
Tokom razgovora je više puta isticao da „KFOR ostaje budan i održava vidljivo i fleksibilno prisustvo širom Kosova“.