„Budni uvek, zaplašeni nikad, zabrinuti ponekad“, ovako Aljbin Kurti opisuje kosovsku vlast u vezi sa trenutnom situacijom na Severu. Nema više izbora, kaže, uz podsećanje na prošlogodišnje glasačke procese, ali će ih, tvrdi, biti na Severu, gde su ostavke dali predstavnici srpske zajednice.
Kosovska vlada zasedala je hitno sinoć, a danas je konferenciju za medije održao kosovski premijer Aljbin Kurti, sa ministrom unutrašnjih poslova, Dželjaljom Svećljom.
U istom danu kada su srpski policajci nastavili da se razdužuju, a zaposleni u sudu podnosili ostavke, Kurti je još jednom pozvao Srbe da ne napuštaju institucije.
„Nekoliko puta u toku godine nam je zaprećeno da će biti bojkoti i povlačenja. Da će doći do vakuma, nereda, nezakonitosti. Činimo sve da do toga ne dođe. Pozivam sve zvaničnike da ne prekidaju sa obavljanjem funkcija i da ne podnose ostavke“, poručio je Kurti.
Ostavke koje su dali gradonačelnici vode do izbora u opštinama
I dok poziva da se ne izlazi iz institucija, Kurti, je kazao da će izbori biti održani u srpskim opštinama na Severu, u kojima su gradonačelnici podneli ostavke.
„Žao mi je što ćemo morati da održimo izbore u opštinama u kojima su srpski predstavnici dali ostavke. Mogli su da nastave svoj mandat, ali ostavke koje su dali vode do izbora u tim opštinama. Moraju se poštovati zakonski i ustavni rokovi“, poručio je Kurti.
Srbija odbila francusko-nemački predlog pa sada drami
Sa druge strane, najnovija dešavanja na Severu povezuje sa francusko-nemačkim predlogom, odnosno sa, kako je kazao, odbijanjem istog od strane Beograda.
Stoga je za kriznu situaciju na Severu, danas ponovo okrivio Beograd, te kazao da Srbija sada „pravi dramu“.
„Ne radi se niti o tablicama, niti o Zajednici, niti o Đuriću, govori se samo o protivljenju koje je učinjeno Evropi i EU. Ta koordinacija koju imaju sa Kremljom i Putinom, to kod njih koriste da ih još uvek slušaju, kao članove kriminalnih struktura. Ovo što se sada dešava uglavnom se objašnjava pokušajem Beograda da prekrije protivljenje francusko-nemačkoj inicijativi ili predlogu ove dve sile. Srbija je zainteresovana da sabotira dijalog i svaki dogovor. Način koji su odabrali jeste pretnja građanima“, kazao je Aljbin Kurti.
Izneo je i „hronologiju krize“.
„Savetnici kancelara Šolca i predsednika Makrona, zajedno sa posrednikom Lajčakom, 9. septembra su došli u moju kancelariju, a zatim su otišli i u Beograd. Doneli su zbir ideja – modela, koje nisam odbio, ali sam preneo moje kritike. Nisam se usprotivio tom predlogu. Zaključno, Beograd je to odbio. Nakon sastanka njihovog Saveta za nacionalnu bezbednost jednoglasno su odbili i njihovo odbijanje za cilj ima stvaranje nestabilnosti“, poručio je Kurti.
Ipak, navodi da Priština neće da dozvoli nestabilnost Kosova, te da će svi „napori Srbije“ biti neuspešni jer je, kako je kazao, „naša država jaka, demokratska, sa ekonomskim i društvenim rastom u svim oblastima i aspektima“.
Nastavlja se primena odluke o tablicama, do sada izdato 856 opomena
Kurti je još jednom ponovio da neće biti odlaganja primene odluke o tablicama, te da će se nastaviti sa sprovođenjem prve faze – izdavanjem opomena za vozače koji nisu uzeli tablice RKS.
Saopštio je i da je od 1. novembra izdato 856 opomena, te još jednom ocenio da manjina Srba „insistira na nelegalnim tablicama“.
„Ogromna većina srpskih automobila koji prolaze kroz granične prelaze nemaju nelegalne registarske tablice. U trećem kvartalu 2022. godine, od ukupno 75.000 vozila u Srbiji koja su prošla kroz granične prelaze, samo 6.300, ili 8,5 odsto, bilo je nelegalno“, tvrdi Kurti.
Upkos svakodnevnim apelima međunarodne zajednice na Kosovu, da kosovska vlada na još 10 meseci odloži primenu svoje odluke o preregistraciji, Kurti danas tvrdi da njegova odluke „nije iznenadila ni SAD ni zapadne zemlje“.
Kaže da je u stalnim kontaktima sa „prijateljskim zemljama“.
„U stalnom smo kontaku sa njima. SAD su nam partneri i prijatelji. Ne može se desiti da se pokvare odnosi sa Amerikom, razumete? Nismo mi u odnosima deda-unuk“, tvrdi Kurti.
Naglašava da nema nedelje u kojoj se ne sastaju sa američkim i evropskim zvaničnicima.
„Danas ne mogu, moram da idem“
Kurti danas nije hteo da govorio o Zajednici srpskih opština, uz obrazloženje da to nije novo pitanje, da na njega odgovara od 2013, i da se ništa nije promenilo.
Takođe nije odgovorio ni na pitanje novinarke srpskog medija da uputi jednu poruku na srpskom jeziku: „Danas ne mogu“ – kazao je.
Kurti ujedno nije ni ostao u sali da odgovori na sva pitanja, izvinjavajući se da mora da ide na hitan sastanak.
U međuvremenu neki od portala na albanskom javljaju da je u toku sastanak sa pojedinim srpskim predstavnicima, pozivajući se na svoja saznanja.
Kurti je, međutim, kako je potvrđeno iz NATO-a nakon konferencije, razgovarao sa generalnim sekretarom ove alijanse, Jensom Stoltenbergom.
Svećlja: 578 zaposlenih Srba u regionu Sever podnelo ostavke
Kao i Kurti, i Dželjalj Svećlja smatra da u akcijama na Severu „ima elemenata Rusije“.
„Pratimo situaciju, izuzetno smo aktivni u prikupljanju informacija, čak i ove prirode. Postoje indicije da možda ima elemenata Rusije – koji su zainteresovani da tamo izazovu nemir i eskalaciju situacije“, rekao je Svećlja na ovoj konferenciji.
Naglašava da će kosovske institucije sprečiti bilo kakav negativan uticaj na bezbednosnu situaciju na Severu.
„Uveren sam da će kosovske institucije u koordinaciji sa međunarodnim partnerima biti uspešne u sprečavanju i neutralisanju svakog negativnog uticaja bilo koga u vezi sa tamošnjom bezbednošću“, rekao je Svećlja.
Potom je izlistao i tačan broj onih koji su „podneli ostavke“ u stanicama na Severu, kao i njihove funkcije.
„U Kosovskoj policiji, na području Regionalne direkcije u stanicama na Severu stigle su ostavke uniformisanog i civilnog osoblja iz srpske zajednice – gde je zvanično podneto 578 ostavki, od čega 461 iz policije javnog reda, 107 iz granične policije i 10 iz istražnih radnji“.
Svećlja kaže da je napuštanje institucija zapravo posledica „pretnji i ucena“ koje su policajci dobijali.
Tvrdi da je svrha delovanja Srpske liste i „pojedinih grupa na severu“ zapravo destabilizacija, te da nije prvi put da Srbija koristi „nelegalne strukture“.
