Koalicija organizacija civilnog društva i medija održala je konferenciju na temu „Jačanja kapaciteta civilnog društva za borbu protiv korupcije“ na kojoj je uglavnom bilo reči o uništavanju reka i problemima u Fondu zdravstvenog osiguranja, koju je otvorila ambasador NDI-a na Kosovu Nensi Soderberg.
Ona je rekla da je demokratija na udaru širom sveta. Na Balkanu postoje dobri pravni okviri, ali transparentnost upravljanja i odgovornost često ne uspevaju. Međutim, ona je rekla da postoji nada i da je NDI ponosan što je radio sa grupama civilnog društva kombinujući svoju stručnost u borbi protiv korupcije.
Visar Prebreza, urednik u BIRN-u, govorio je o njihovim nalazima u vezi sa stanjem reka Beli Drim i reke Miruša. On je rekao da su u na ove dve reke videli zabrinjavajuće uslove sa kanalizacijom, smećem, životinjskim otpadom i eksploatacijom šljunka.
Oko Belog Drima, Prebreza je rekao da postoje preduzeća koja tamo ispustaju otpadne vode, a drugi problem je što ima vrlo malo postrojenja.
„Šetajući Drimom, videli smo mnogo smeća. Kosovo je zemlja u kojoj ne postoji porez na plastične kese. Iako se to već dugo pominje, vlada nije voljna da to zaustavi ili uvede taksu, kao što su to učinile druge zemlje”, rekao je Visar Prebreza.
Što se tiče životinjskog otpada, podsetio je da je Kosovo dobilo donaciju za izgradnju fabriku za preradu životinjskog otpada koja je počela ali još nije završena, a koja je po njemu povezana sa korupcijom.
Urednik BIRN-a je naveo da su analizirali i neke presude kako bi se videlo kako su kažnjeni ljudi koji su uništavali životnu sredinu. Ono što su videli je da su većina kazni za iskopavanje šljunka uslovne ili novčane kazne. U međuvremenu, zatvorom se kažnjavaju oni koji se bave nelegalnom sečom drveta. On je upitao da li je gore uništiti korito reke ili seći drva. Kako je rekao, Krivični zakonik kaže da je gore uništiti reku.
„Zašto se ovo dešava? Jer oni koji eksploatišu šljunak su biznismeni, imaju novca, imaju uticaj, imaju političke veze. Ljudi koji seku drva to rade za preživljavanje” – rekao je Prebreza.
Još jedna stvar koju je pokazao da su primetili je da sud ne vodi računa kada je osoba recidivista i ponovo ga kažnjava novčanom kaznom.
Na konferenciji “Jačanje kapaciteta civilnog društva za borbu protiv korupcije“ govorio je i Darko Dimitrijević urednik Radio Goraždevca o stanju na reci Ibar.
““Snimajući reku ovih dana na Ibru, u razgovoru sa stručnjacima, NVO sektorom i sa ljudima koji najviše vremena provode na Ibru, dobili smo interesantne podatke o stanju na toj reci. Dovoljno je reći da smo od eksperata dobili podatak da krompir koji se gaji u priobalju ove reke sadrži u sebi teške metale, što dovoljno govori o zagađenosti”, rekao je Dimitrijević.
Selatin Klokoki iz Dplus organizacije je rekao da je prema podacima Kosovske agencije za statistiku, industrijski otpad u 2020. godini iznosio 2 miliona i 100 hiljada tona, dok je 2021. godine otpad od oko 505 tona je tretirano.
Fatlije Buza iz Ministarstva životne sredine rekao je da su svjesni situacije i da daju sve od sebe. On je, međutim, ocenio da za takve prekršaje ima mnogo kazni, a u drugom delu razgovora govorio je o brojnim problemima u Fondu zdravstvenog osiguranja.
Alen Meta iz D4D je ukazao da je jedna od tačaka na kojima su zasnovani bilo istraživanje KOHA grupe o zlostavljanjima u ovoj ustanovi.
Saranda Ramaj, novinarka KOHA grupe, dala je kratku istoriju programa lečenja van javnih zdravstvenih ustanova. pokazujući da je program u njemu na Kosovu od početka 2000. godine, dok je 2014. došlo do bržeg razvoja zbog udvostručenja budžeta. Pokazao je da je 2018. promenio svoje funkcionisanje.
Ovaj program je do 2018. godine bio deo Ministarstva zdravlja, a od tada je deo Fonda zdravstvenog osiguranja. Svrha ovog fonda je da subvencioniše pacijente koji ne mogu da nađu lek na Kosovu.Ramaj je govorio o nekim kršenjima i zloupotrebama koje su se desile u ovom fondu, a koje su dovele do milionskih dugova.
Valon Fana, novinar Internevs-a, rekao je da ni Administrativno uputstvo koje reguliše ove tretmane, kao ni spisak bolesti koje se ne leče na Kosovu, nisu ažurirani od 2017. On je postavio pitanje zašto je takva situacija dozvoljena i kome to odgovara.
Donjeta Pllana – Hajdari, predsednica odbora Programa za lečenje van javnih ustanova, koja je na ovu funkciju stupila u avgustu ove godine, rekla je da je nakon analize događaja zatražila reviziju liste i organizovala sastanak sa direktorima svih klinika.
“Osim toga, da postoje dijagnoze ili tretmani koji se sada rade u našim ustanovama, najštetnije je što ima mnogo dijagnoza koje treba upućivati u inostranstvo“ – rekla je ona.
Ona je rekla da je iznenađena što država nije organizovala obuku lekara i otvaranje klinika za lečenje dijagnoza, koje se ne postavljaju.
Drugi problem je, kako je rekla, nedostatak odgovora iz bolnica u kojima su se pacijenti lečili. „Kako je moguće da deca različitog uzrasta, sa istim dijagnozama i različitim stadijumima bolesti, uvek imaju račun od 160.000 evra. ?” – upitao je šef ovog odbora.
Alen Meta iz D4D je rekao da nakon ove konferencije, ako tužilaštvo još nije pokrenulo slučajeve u vezi sa ovim zloupotrebama, treba da postupi odmah.
Visar Prebreza je rekao da istrage treba da se rade u saradnji sa turskim tužilaštvom, kako bi ljudi koji i tu su potencijalno zloupotrebljavali.
Na kraju je vršilac dužnosti Fonda zdravstvenog osiguranja Bujar Kačuri rekao da je obavestio direktore klinika da nijedna dijagnoza koja nije na listi i van budžeta neće biti odobrena uprkos pritiscima. Zbog toga je rekao da će stalno tražiti od Ministarstva zdravlja i finansija da analizira stvarnu potrebu za lečenjem u inostranstvu.