Zagađenje, kao i velike suše su opasnosti za životnu sredinu na Kosovu, a očigledne klimatske promene štetno utiču na vodu i proizvodnju hrane. Međutim, poplave su poslednjih godina sve učestalije, što predstavlja povod za ozbiljnu zabrinutost, rečeno je na okruglom stolu pod nazivom „Migracije, životna sredina i klimatske promene“ koji je održan u Prištini.
Visar Seljimi iz Ministarstva za infrastrukturu Kosova je naveo da su klimatske promene, kao preduslov učestalih poplava, dokazano vrlo opasne i problematične.
„Moramo da smanjimo uticaj klimatskih promena na životnu sredinu. Kosovo proizvodi 700 hiljada tona otpada godišnje. Velika količina otpada se ne tretira ili se tretira samo kroz deponije, što nije dobro“, dodao je on.
Zamenik ministra poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Lazar Radulović je podsetio da je nekoliko opština na Kosovu pre nedelju dana bilo pogođeno poplavama koje su napravile veliku štetu.
„Bio sam na terenu i uverio sam se da će u opštini Istok i u okolnim selima, gde je poplava napravila veliku štetu poljoprivredi, prinosi ove godine biti manji za 50 odsto. Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja je i prošle sezone bilo aktivno u saniranju štete od nepogoda. Prošle godine je pomoglo sa 3.470.000 evra. U budžetu za ovu godinu ministarstvo će sigurno odvojiti određena sredstva kojima će pomoći svakoj opštini u kojoj su se desile takve neprilike“, rekao je on.
Bajram Gecaj, predsednik opštine Vitina, istakao je da ova lokalna samouprava već decenijama ima problem sa poplavama.
„Šteta je bila izazvana ne samo u poljoprivrednoj ekonomiji, nego i u porodičnim ekonomijama. Nakon preduzetih mera ministarstva, uspeli smo da sredimo tokove reka Morave i Letnice. Uticali smo na spasavanje od poplava, a bili smo među najugroženijim opštinama na Kosovu. Pričali smo o decentralizaciji 20 godina, tamo gde se odvija život građana treba brže da se interveniše, u smislu kontrole. Imamo i regionalne i opštinske mehanizme koji traže pomoć, treba im priteći. Treba da se radi na kanalima i potocima, jer će potoci uništavati kuće i porodična gazdinstva u koje su ljudi uložili višegodišnji trud“, kazao je gradonačelnik Vitine.
Predstavnik opštine Suva Reka Enver Šabani je dodao da se i građani ove lokalne samouprave poslednjih godina suočavaju sa poplavama.
„Prve poplave smo imali za vreme visokih temperatura, to se dogodilo 15. i 16. avgusta 2018. godine. Materijalna šteta je iznosila 6.6 miliona evra. Imali smo poplavu u selu Pećane i kompletno su uništeni put, kanalizacija i vodovod. Juna i maja 2020. godine je bilo velikih šteta u poljoprivredi. Nakon poplava u opštini Suva Reka smo imali i problema sa vetrom, ali to je bilo manje štetno. Dobili smo 1.1 milion evra za nadoknadu štete u domaćinstvu“, naveo je on.
Jedna od tema ovog okruglog stola je bila i migracija stanovništva. Prema statistici koja je predstavljena u Prištini, iseljeno je 40.5 miliona ljudi iz 149 država. Građani uglavnom migriraju unutar svojih zemalja, pa se tako i najveći broj građana Kosova selio iz jedne u drugu opštinu.
Okrugli sto „Migracije, životna sredina i klimatske promene“ organizovala je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).