Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje iz decembra 2022. godine, u Srbiji ima 428.956 nezaposlenih. Od tog broja, ukupno 22.450 lica na Kosovu i Metohiji nije radno angažovano.
Više od polovine nezaposlenih u Srbiji čine osobe sa srednjoškolskim obrazovanjem.
Bez posla je trenutno nešto više od 20.000 ljudi sa završenim osnovnim akademskim studijama.
Oko 37.000 njih savršilo je master, a 446 specijalističke studije.
Najviše je nezaposlenih čija su zanimanja vezana za poljoprivredu, mašinstvo, elektrotehniku, zdravstvo, tekstil, ekonomiju, trgovinu, turizam i ugostiteljstvo.
Više od trećine mladih u Srbiji očekuje da će prvi posao pronaći u roku od najviše tri meseca nakon završetka školovanja, pokazuju rezultati nedavnog istraživanja.
Za većinu nije prihvatljiva plata niža od državnog proseka.
Mladi uglavnom smatraju da im je prvi posao samo odskočna daska u karijeri, zbog čega navode da im plata na početku nije bitna, te da očekuju da će sa iskustvom doći i viša zarada.
Da li se mladi ljudi u Srbiji odlučuju da pokrenu sopstveni biznis ili ipak misle da je bolje biti deo javnog sektora? Kakve pogodnosti i koje izazove donosi rad u IT industriji? Šta je vrednije, ideja ili ljudi? U čemu je ključ uspešnog poslovanja?
Na ta, ali i mnoga druga pitanja pokušao je da nam odgovori Vladimir Vučković, jedan od osnivača digitalne agencije “W3 Lab” u Kosovskoj Mitrovici.
Vladimir je prethodno bio deo nekoliko kompanija i kaže da je sa manje ili više uspeha radio u različitim uslovima i okruženjima.
Njemu lično, najviše je u tim firmama smetalo to što se “nisu dovoljno bavili ljudima”.
„Bio sam ‘full time’ zaposlen, a u pojedinim firmama sam imao parcijalno radno vreme. Bilo je i kompanija za koje sam radio kao ‘freelancer’ kada su bili neki projekti u pitanju. Sve to mi je pomoglo da steknem neko iskustvo i da vidim kako se rade određeni poslovi. Upoznao sam dosta ljudi, koji su mi kasnije pomogli kad sam pokrenuo svoju firmu“, pojašnjava on.
Vladimir i njegove kolege u “W3 Lab” predstavljaju jedan od pozitivnih primera mladih u Mitrovici koji su pokrenuli sopstveni biznis.
Zanimalo nas je odakle mu uopšte ideja da osnuje firmu i da li je bio svestan tada koliku odgovornost nosi taj korak.
„Često ponavljam jedan citat koji sam negde pokupio – da sam znao da će biti ovako, sumnjam da bih uopšte krenuo na ovaj put. Srećom, nisam znao i eto me ovde. Šalim se malo. Imao sam tog nekog iskustva od ranije, radio sam na raznim nekim projektima, sarađivao sa različitim kompanijama i onda sam poželeo da se i ja oprobam u tome, da vidim kako će to ići… Bio sam mlad, pa ako je bilo prostora za pravljenje grešaka onda je to bilo tada, jer niko ne zavisi od tebe, imaš više slobodnog vremena, nemaš porodicu pa da moraš da zarađuješ i donosiš platu kući svakog meseca“, iskren je Vladimir (28).
Digitalna agencija “W3 Lab” uskoro će obeležiti pet godina poslovanja.
Vladimir ne krije da su se on i njegove kolege susretali sa mnogobrojnim poteškoćama prilikom pokretanja firme.
„U trenutku kada smo počinjali, na severu Kosova mogao si na prstima jedne ruke da nabrojiš ljude koji se bave IT-em. Bilo je teško oformiti tim i raditi na njegovom razvitku. Bili smo možda i prva firma koja ovde radi nešto ozbiljnije u ovoj industriji, pa nismo imali koga da pitamo za savet, sa kim da popričamo, razmenimo iskustva itd. Uglavnom smo za te neke savete išli malo dalje“, kaže on.
Dodaje da se tada nisu bavili istraživanjem ovdašnjeg tržišta, pošto je njihov fokus na klijentima u centralnoj Srbiji i inostranstvu.
Živimo u okruženju gde se mladi ne odlučuju tako često da sami krenu da stvaraju nešto, od temelja, ni iz čega…
Pitali smo Vladimira šta misli – zbog čega je to tako.
„Dva razloga su za to. Prvi – kućno vaspitanje. Deca se od malena usmeravaju na to da moraju da završe osnovnu i srednju školu, a nakon toga i fakultet, pa da traže državni posao zato što je to ‘sigurno’. Svesni smo situacije da se u današnje vreme sve brzo menja i da ništa nije sigurno. Sa druge strane, preduzetništvo je nešto što nosi dosta rizika, ne znaš 100% šta te čeka sutra, ima više izazova, ali je mnogo uzbudljivije… Drugi razlog je to što ljudi odavde nisu u prilici da čuju dosta dobrih primera. Meni je pomoglo to što sam posećivao razne konferencije, imao priliku da čujem neke uspešne i lepe priče, da vidim da to nije samo slovo na papiru nego da su ti ljudi stvarno nešto uspeli da izgrade sa svojih deset prstiju. Kada vidiš da je to nekom pošlo za rukom onda pomisliš – zašto i ja ne bih pokušao“, otkriva on.
Većina mladih kompanija propadne tokom prve dve godine poslovanja.
Vladimir ima teoriju šta može biti uzrok toga.
„To može biti nedovoljno istraženo tržište, loš tim, loš partner u firmi, ali se uglavnom ljudi ne obaziru na protok novca. U biznisu je bitno da trošiš manje nego što zarađuješ. Ukoliko ti je rashod veći od prihoda, ti si onda u problemu.“
Vladimir veruje da su firme uglavnom nespremne za promene i dodaje da je biznis živa stvar.
„Ukoliko jedna ideja ne prođe, onda pivotiraš i da pokušaš nešto drugo. Pivotiranje je menjanje ideje u hodu. Imamo razne primere uspešnog pivotiranja – Twitter je u početku bio platforma za podcast, a sada znamo šta je… Takođe, Netflix koji danas svi koriste, u početku je bio servis za dostavu DVD-eva po kućama“, objašnjava on.
Put od ideje do realizacije ne mora biti dug, mišljenje je našeg sagovornika.
Prema njegovim rečima, ključ uspeha je u pametnom pristupu poslu, upornosti, konstantnom učenju i unapređivanju veština.
„Obično kada ljudi razvijaju ideju, u fazonu su ‘ovo je super, ovo će svi da koriste’, a ne razmišljaju kako će to da naplate i naprave prihod od tog biznisa. Vrlo je bitno da ljudi pre nego što krenu da rade na ideji da provere ko će to da koristi, koliko je ljudi spremno da plati za taj proizvod. Ne smemo da dozvolimo da potrošimo godinu-dve na neku ideju, da napravimo nešto i da onda vidimo da to niko ne koristi“, upozorava Vladimir Vučković.
Preporučio je knjigu “The Lean Startup”, autora Erika Risa (Eric Ries), svima koji žele da započnu neki posao u IT industriji.
Kao jednu od grešaka koje u poslovanju najčešće prave nove firme, Vladimir je naveo to što nemaju jasno definisanu strukturu.
„Vrlo je bitno da se tačno zna koja osoba je odgovorna za određeni posao, sektor ili zadatak u firmi. Treba napraviti kompaniju tako da ne zavisi od jednog čoveka. Pritom mislim na direktora, vlasnika ili bilo kog drugog člana tima. Moraju da razmišljaju šta će se desiti ako tog čoveka sutra udari auto i on pogine. Firma mora da nastavi sa radom“, naglašava on.
Digitalna agencija “W3 Lab” trenutno zapošljava dvadesetak ljudi iz Kosovske Mitrovice i Beograda.
Suvlasnik pomenute firme, Vladimir Vučković, smatra da su ljudi vredniji od ideje.
„Kvalitetnih ljudi u ovoj branši zasigurno ima. Bolje pitanje je ima li iskusnih ljudi u ovom sektoru“, dodaje on.
Mišljenja je da fakulteti čiji su smerovi vezani za poslove u IT industriji i nadležne institucije treba da porade na tome da ljudi koji diplomiraju imaju i neko radno iskustvo pre nego što krenu u potragu za svojim prvim zaposlenjem.
„Skoro 95% ljudi koje trenutno imamo u našem timu, skoro od početka smo obrazovali mi unutar kompanije. Ti ljudi tek posle dve godine počinju da rade punim potencijalom“, iskren je Vladimir.
Otkriva da njega lično ka ciju kojem stremi vode dobri ljudi kojima je okružen.
„Želim da pokažem drugima da nije bitno odakle posluješ i da možeš sa bilo kog mesta u svetu da stvoriš nešto sa svojih deset prstiju“, poručuje Vladimir.
Kada je u pitanju “W3 Lab”, Vladimir kaže da su uspeli u onome što su naumili – stvorili su malu kompaniju koja je samoodrživa već posle pet godina poslovanja.
„Prošle godine smo napravili ’ćerku firmu’ pod nazivom ‘Code Bears’, koja se bavi razvojem softvera, radimo web i mobilne aplikacije. Trenutno je šestoro ljudi u toj firmi. Moj pun fokus u naredne četiri godine biće da podignemo ovu firmu na noge i razvijemo.“
Dodaje da su trenutno u gorenavedenoj firmi otvorene pozicije za “Python” i “React” developera.