15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova

Na Kosovu se danas obeležava 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti. Za Kosovo je danas ujedno i nacionalni dan, koji se obeležava nizom aktivnosti. Takođe i državnici značajnih zemalja koje su priznale Kosovo šalju svoje čestitke. Njih kosovska predsednica objavljuje sajtu, za razliku od prošle godine kada su objavljivane i na društvenim mrežama. Na Kosovu je danas neradni dan. U nastavku donosimo i šta je ono što je obeležilo prethodnu godinu.

Program

Ceremonija obeležavanja 17. februara počinje već u 8 časova svečanom sednicom kosovske vlade. Dvadeset minuta kasnije zakazano je i podizanje kosovske zastave ispred zgrade vlade.

Sledi odavanje počasti pred Spomenikom nestalih lica i polaganje venaca na grob bivšeg kosovskog predsednika Ibrahima Rigove, te na grob Adema Demaćija.

Kosovski zvaničnici, kao i prošle godine, odaće poštu i u „Memorijalnom kompleksu Adem Jašari“ u Prekazu.

Slede u 10.30 kosovske filharmonije, a potom i svečana sednica skupštine.

Ove godine odavanje počasti održaće se i kod spomenika poginulim policajcima na dužnosti, te spomenika „Heroinat“.

U podne je predviđena sada već tradicionalna „parada“ pripadnika KBS-a i Kosovske policije.

Kosovski zvaničnici će nešto posle 16 časova zapaliti i 1133 sveća ispred Narodnog pozorišta, kao znak za broj, kako je to objašnjeno, ubijene dece, a u 17 časova zakazan je prijem kod kosovske predsednice Vjose Osmani.

Program obeležavanja zatvoriće koncert RTK.

Logo

Za ovu godinu, osmišljen je i specijalan logo, prema dizajnu umetnika albanskog porekla Aljbiana Gagice koji živi u SAD. Logo je predstavljen ove srede u Prištini, a predstavili su ga zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi i ministar za kulturu Hajrula Čeku. Carina Kosova bila je među prvima koja je na stranicama na društvenim mrežama promenila svoju profilnu sliku.

Inače, na samim mrežama, stižu znatne kritike Albanaca na račun ovog modernog logoa, najpre u zamerkama da nije „dovoljno nacionalan“.

Kako je to kazao sam autor logoa, roze boja simbolizuje žene na Kosovu, zelena budućnost Kosova, krugovi i kvadrati simbol su multietničnosti, zatim sadrži kosovsku zastavu i crnu i crvenu boju u sredini, što su boje sa albanske zastave.

U istom danu Čeku je predstavio još jedan logo – za obeležavanje 25 godina „herojske epopeje OVK“, koji prikazuje, kako je sam kazao, „nacionalne simbole i tri ključne figure“. To su tri člana porodice Jašari.

Čestitka

Dan uoči obeležavanja pristigle su i prve čestitke međunarodnih zvaničnika među kojima su i predsednik SAD-a Džozef Bajden, predsednik Francuske Emanuel Makron, predsednik Nemačke Frank Štajnmajer, italijanski predsednik Serđo Matarela, kao i engleski kralj Čarls III.

Bajden u čestitki Osmani pozdravio odluku Prištine da prihvati predlog EU

„Tokom poslednjih nekoliko godina, Kosovo i Sjedinjene Države su ojačale demokratske institucije kako bi na pravičan i efikasan način pružile dobro upravljanje, vladavinu zakona i mogućnosti za građane u obe naše zemlje. Zajedno smo se zalagali za naše zajedničke vrednosti – uključujući podršku narodu Ukrajine dok se brani od nepravedne i ničim izazvane agresije Rusije“, navodi se u Bajdenovoj čestitki.

SAD, odnosno Bajden, pozdravio je prihvatanje evropskog predloga za normalizaciju odnosa od strane Prištine, baš kao što je u nedavnoj čestitki srpskom predsedniku pozdravio prihvatanje od strane Beograda.

„Pozdravljamo vašu podršku predloga za normalizaciju, sa mogućim ciljem uzajamnog priznanja, koji će pomoći obezbeđivanju mirnije i prosperitetnije budućnosti za ljude i Kosova i Srbije“, poručio je Bajden u čestitki Osmani.

Makron: Neophodno nastaviti pregovore u cilju normalizacije odnosa Beograda i Prištine

U svojoj čestitki kosovskoj predsednici Emanuel Makron poručio je da Francuska očekuje da se Kosovo i Srbija angažuju u dijalogu uz posredovanje EU, te istakao da će podržati napore Kosova na jačanju vladavine prava, a u cilju olakšanja evropskih integracija.

Makron je pozdravio i to što je Kosovo ugostilo novinare, ali i izbeglice iz Ukrajine.

Štajnmajer: Nedavne tenzije pokazale koliko je važno da se obe strane uključe u pregovore

Podršku dijalogu Beograda i Prištine, ali i samom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku, dao je nemački predsednik Frank Štajnmajer u svojoj čestitki, ocenivši da je zajednička spremnost na konstruktivnu saradnju i život u miru od suštinskog značaja na putu ka EU.

Dotakao se i nedavnih tenzija na Severu Kosova, poručivši da su one pokazale koliko je važno da se obe strane uključe u pregovore.

„Dijalog sa Srbijom, koji vodi EU, ostaje ključni izazov za vašu zemlju i pravcu normalizacije odnosa između dve zemlje i promovisanja održive regionalne bezbednosti i stabilnosti“, navodi nemački predsednik u čestitki.

Matarela: Trenutni evropski kontekst čini sve hitnijim normalizaciju odnosa

Čestitka je pristigla i od italijanskog predsednika Serđa Matarele koji takođe pominje dijalog Beograda i Prištine poručivši da je u evropskom kontekstu sve hitnije postići normalizaciju odnosa. Ujedno je izrazio nadu da će strane prihvatiti evropski predlog.

„Ovo ide u prilog perspektivi Kosova za evropsku integraciju, koju Italija snažno podržava“, naveo je u čestitki.

Osvrnuo se i na poslednji sastanak sa Vjosom Osmani u Rimu za koji kaže da je omogućio da se poveća osećaj bliskosti koji ujedinjuje Kosovo sa Italijom:

„Istorijski na prvoj liniji, dajući doprinos konsolidaciji demokratskih institucija u bezbednosti vaše zemlje i kroz NATO misiju KFOR, čiju komandu drži i ovog puta“.

Čarls III: Radujem se nastavku toplog prijateljstva

Kratku čestitku engleskog kralja Čarlsa III u njegovo ime kosovskoj predsednici Vjosi Osmani poslala je britanska ambasada u Prištini.

„„Želeo bih da uputim najsrdačnije čestitke Vašoj Ekselenciji i narodu Republike Kosovo na ovom posebnom danu za Vašu zemlju kada obeležava njen Dan nezavisnosti. Radujem se nastavku toplog prijateljstva i snažnog partnerstva između naše dve zemlje, dok se suočavamo sa ovim izazovnim vremenima“, stoji u čestitki.

Begaj: Petnaest godina je malo za jedan narod, a još više za drevni narod

Predsednik Albanije Bajram Begaj svoju čestitku preneo je lično. On se juče u Prištini sastao sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, a razlog njegovog boravka u Prištini upravo je obeležavanje godišnjice.

„Petnaest godina je malo za jedan narod, a još više za drevni narod. Ali ovih 15 godina nezavisnosti Kosova je na primeran način pokazalo najbolje i vekovne vrednosti albanskog naroda“, poručio je juče Begaj u objavi na Fejsbuku.

Ocenio je i da odnosi Kosova i Albanije napreduju, a smatra ih ne samo bratskim i strateškog karaktera, već i dinamičnim.

Nezavisnost Kosova, kako je naveo, njegovim građanima dalo je „zasluženo i dugoočekivano državno dostojanstvo“:

„U isto vreme učinila je naš region mirnijim i bezbednijim, a albansku naciju slobodnom da ponovo otkrije nepravedno izgubljeni put nacionalne saradnje“.

Stižu čestitke od bivših kosovskih zvaničnika i aktuelnih političara.

„Bog blagoslovio Kosovo, sve Albance i naše saveznike“, poručuje Ramuš Haradinaj, koji je i bivši kosovski premijer.

Haradinajeva poruka očekivano je to da „prijateljstvo sa američkim saveznicima Kosovoa treba da bude večno“.

Inače, Ramuš Haradinaj je nedavno boravio u SAD, i već godinama javno upozorava da Kosovo ne sme ničim da rizikuje i ugrozi savezništvo sa ovom zemljom.

Srbija ne priznaje Kosovo

Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine.

Srbija formalno ne priznaje nezavisnost Kosova, a Kosovo i Metohija su i dalje njen sastavni deo, prema Ustavu Republike Srbije. Ipak, Briselskim sporazumom i tzv. tehničkim sporazumima nakon njega, institucije Republike Srbije na KiM su posle jednog veka raspuštene ili su neke priznate kao kosovske, kao što su policija, sudstvo, telekomunikacione institucije, carina, lokalne samouprave, čak i neke novije institucije kao što je civilna zaštita.

Od institucija Republike Srbije na Kosovu postoje još zdravstvene i obrazovne, kao i više javnih preduzeća sa dvostrukom upravljačkom strukturom.

Kosovo je od pre dve godine izdvojeno, uključujući i Sever, iz Elektromreže Srbije, i sada je deo energetskog bloka sa Albanijom.

Broz zemalja koje priznaju Kosovo

Tačan broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i dalje je upitan. Prema računici kosovskog ministarstva spoljnih poslova, Kosovo je do sada priznalo 117. država, a poslednja na listi, nakon tri godine bez novih priznanja, je Izrael. Sa Izraelom je Kosovo uspostavilo diplomatske odnose početkom februara ove godine a na osnovu sporazuma koji je u Vašingtonu potpisao kosovski premijer, Avdulah Hoti.

Računica Beograda o broju priznanja Kosova je drugačija. Bez iznošenja tačnog broja, Srbija smatra da je Kosovo priznalo nešto ispod sto država, a da je to ujedno posledica povlačenja priznanja čak 19 zemalja.

Šta je obeležilo prethodnu godinu

Prethodnu godinu karakterisala je intenzivna lobistička kampanja Kosova u prvoj polovini godine, posebno pojačana nakon ruske invazije na Ukrajinu, za prijem Kosova u EU, NATO, Savet Evrope i druge organizacije, te posebno osmišljena prema pet tzv. pet evropskih nepriznavača.

Kosovo je u međuvremenu podnelo zahtev za prijem u EU i SE. I dok je prvi zahtev bio više simboličan, mnogo su se veće i nade i šanse polagale za prijem u SE, na šta je i sam srpski predsednik u više navrata upozorio kao na realnu mogućnost. Ipak, sa tim se trenutno zastalo.

S obzirom na to da se kosovske vlasti odupiru formiranju ZSO, na marginama diplomatskih kanala ocenjuje se da bi upravo uskraćivanje podrške da se Kosovo pridruži SE mogla da bude ‘sankcija’, a to bi mogla da bude i jedna od kontramera, na koje je nedavno upozorio i kosovski premijer Aljbin Kurti, kada je potvrdio da je sam tzv. evropski predlog, zapravo u formi „uzmi ili ostavi“.

U prvoj polovini prošle godine, kosovske vlasti uskratile su mogućnost organizovanja prvo referenduma Republike Srbije, a potom i izbora, na način na koji su ovi izbori do sada organizovani za srpske državljane na Kosovu.

Kriza se u većinski srpskim sredinama zahuktala u drugoj polovini godine na Severu obnavljanjem krize sa tablicama nakon što su krajem maja kosovske vlasti donele nove odluke o recipročnim merama, odnosno kada je kosovska vlada donela odluku da uvede izdavanje ulazno-izlaznog dokumenta na prelazima za državljane Srbije i ukidanje srpskih tablica gradova na Kosovu. Međutim, odluka nije stupila na snagu na Severu, jer su podignute barikade, te je odložena na mesec dana nakon što se hitno uključio američki ambasador u Prištini, uz podršku EU.

I dok je početkom septembra, deo krize rešen tako što je Srbija posle 10 godina ukinula tzv. ulazno-izlaznu potvrdu za one koji su preko teritorije centralne Srbije putovali sa kosovskim dokumentima, čime je i Priština odustala od istih dokumenata, kriza sa tablicama se produbila usled insistiranja kosovske vlade na tome da se izvrši preregistracija vozila sa srpskim tablicama gradova na Kosovu na RKS tablice fazno.

Da bi sve kulminiralo po isteku roka, kada je početkom novembra došlo do masovnog napuštanja kosovskih institucija od strane Srba na Severu, ali i na centralnom nivou.

Ta kriza rešena je 23. novembra, kada je Srbija pristala da ne izdaje nove registarske tablice sa oznakama gradova na Kosovu, a Priština da obustavi sve dalje radnje u vezi sa preregistracijom.

Ipak, 10. decembra Srbi su na Severu podigli barikade na najmanje 14 mesta, a nakon što je uhapšen bivši pripadnik Kosovske policije Dejan Pantić, ali i još dve osobe. Zahtevi za njihovo uklanjanje bili su oslobađanje uhapšenih Srba, povlačenje „tajnih spiskova za hapšenje optuženih Srba“ i takođe povlačenje (specijalnih) policijskih jedinica sa Severa.

Poslednja kriza rešena je uklanjanjem barikada 29. decembra, nakon što je uhapšenom Pantiću određena mera kućnog pritvora.

Kosovske vlasti su se tokom cele godine utvrđivale na Severu, pre svega preko izgradnje više baza specijalne policije, pre svega u Zubinom Potoku i Leposaviću, prema pograničnoj liniji sa Srbijom, a tokom trajanja barikada, u Kosovskoj Mitrovici rasporedile su se policijske trupe iz drugih gradova na Kosovu.

One su danas uglavnom povučene sa terena, ali je njihov broj u samim stanicama na Severu povećan. U toku je konkurs za prijem novih policajaca koji je sve vreme otvoren, a kosovski premijer potvrđuje da se na njemu javio i dalje nedovoljan broj Srba.

Ključno pitanje za Kosovo, kao i Beograd, ostaje pritisak da dve strane prihvate tzv. francusko-nemački predlog koji su u Prištinu i Beograd krajem leta doneli savetnici francuskog predsednika i nemačkog kancelara, kao pokušaj da dve strane dođu što pre do sporazuma.

Srpska strana insistira na uspostavljanju ZSO, kao zaostale obaveze iz Briselskog, Priština i dalje odbija. Ipak, ovu godišnjicu obeležava nedavno ublažavanje tonova kosovskog premijera prema obavezama i pritisku pre svega u vezi sa ovim preldogom koji je u međuvremenu postao evropski.

S druge strane, nema ublažavanja tonova kada je u pitanju retorika prema Srbiji. Srbija je nenormalna država, moglo bi se reći da je omiljena rečenica Aljbina Kurtija, barem sudeći prema tome koliko to često ponavlja da istakne da ne može Kosovo da normalizuje odnose sa takvom zemljom. „Kosovo je normalna demokratska zemlja. Srbija nije. Čak i prema Fridom hausu, Kosovo ima demokratski režim, a Srbija je hibridni režim, što je eufemizam za autokratiju“, kazao je juče u intervjuu za Dojče Vele.