Zelena pijaca u severnom delu Mitrovice, pored velikih trgovinskih objekata u južnom delu grada i Bošnjačke mahale, je još jedno mesto gde se spajaju različite zajednice, kulture, tradicija… Smeštena kraj mosta i reke Ibar, koja i prirodno razdvaja dva dela grada, ova pijaca privlači i stanovnike Južne Mitrovice.
U gradu koji je simbol podela, pored Mitrovčana, na zelenoj pijaci, svake subote možemo sresti kupce i prodavce sa celog severa Kosova, južno od reke Ibar, ali i one iz raznih krajeva Srbije.
U Mitrovici je i pre 1999. godine subota bila pijačni dan. Tako je i danas u severnom delu grada, koji je većinski naseljen srpskim stanovništvom.
Iako u manjem broju, usled nove političko-bezbednosne, ali i finansijske krize, redovni kupci subotom su i komšije Albanci, oni koji žive na severu, ali i oni sa juga.
Namenski, svake subote porane da kupuju domaće proizvode od svojih komšija Srba.
Jedan od njih je Ljuljzim Hakaj. Isključivo kupuje od lokalnih proizvođača, jer u ponudi imaju sveže voće i povrće.
„To je jedan od razloga što dolazim često na ovu stranu, ali idem i na južnu. Već znaju ko smo i da smo česti posetioci pijace. Lakše mi je da dođem ovde, nego da idem u neki tržni centar, jer oni rade iz nekih drugih interesa, a lokalni proizvođači bolje rade i sve sveže prodaju.“
Ljuljzim nam otkriva da već godinama unazad posećuje ovu pijacu, te da se nikada nije susreo sa bilo kakvim problemom.
Međutim, mišljenja je da politička situacija utiče na život običnih građana. Ukazuje da kada dođe do novih tenzija, stanovnici južnog dela grada, iz opreznosti, manje posećuju ovu pijacu.
„Na mene nikada nije uticala, jer nemam korist od politike. Primetio sam da ima manje ljudi sa juga. Ranije je bilo ljudi sa juga koji su prodavali lokalne proizvode, dobre i sveže stvari. Sad vidim da ih je manje, pa sasvim prebacujem krivicu na političku situaciju“, kaže ovaj stanovnik Južne Mitrovice.
Da komšije Albanci manje kupuju, potvrđuje i Zorica Tapušković, koja svoje proizvode svake subote izlaže na pijaci.
„Politika je svoje uradila, plaše se i oni i mi se plašimo dole da idemo. Manje idemo i mi u južni deo. U Bošnjačku se manje ide… Prenosi se mržnja sa kolena na koleno, rat je svoje učinio, gotovo, tu nema priče. Ima napetosti, ima ljudi koji su stradali, ranjeni, povređeni… Nije to jednostavno ni kod njih, ni kod nas“, kaže Zorica.
Dodaje da nema problem sa tim da njene proizvode kupuju Albanci.
„Zašto? Pare su kao naše kao njihove. Sve je isto i moramo trgovati. Šta ćemo da radimo drugo“, pita Zorica koja u ponudi ima vunene čarape i popke i kojoj prodaja bolje ide u zimskom periodu.
Fljurije Ibrahimi, živi u severnom delu grada i svake subote izlaže svoje proizvode na ovoj pijaci. I ona je primetila da su komšije sa juga u poslednje vreme manje posećivali pijacu, ali da ovih dana ipak češće dolaze.
„Manje ih je od barikada naovamo. Situacija nije dobra ni za koga…“, kaže ova Mitrovčanka.
„Ranije ih je bilo više. Sad im je Ramazan. Malopre je jedan uzeo kore od mene“, nadovezuje se jedna prodavačica, koja pored kora, u ponudi ima kajmak, mleko, džem, ajvar, papriku, krompir, zeleniš…
I prodavac iz Livađa kraj Gračanice, kaže da komšije Albanci manje dolaze.
„Uglavnom smo svake subote ovde. Dolaze, ali retko. Prošle godine su dolazili malo više, a ove su baš manje.“
Sa druge strane, Zorica iz Leposavića, požalila nam se na smanjenu prodaju. Smatra da je razlog – iseljavanje i Srba i Albanaca.
„Bolje je bilo ranije. Više je bilo stanovnika, više se radilo. Međutim, kako je vreme prolazilo, ja mislim da znatno opada posao i sve ga je manje i manje. Ranije su kupovali više, sada slabije. Ne znam šta se desilo. Da li se to integralno iseljava narod…“, zabrinuto kaže Zorica koja 15 godina živi od ovog posla i hrani troje dece.
Nadica Veličković iz Paraćina, zajedno sa suprugom, već 20 godina svoje proizvode donosi u Mitrovicu. Potvrđuje da kod nje kupuju i Albanci, iako sada ređe.
„Nemam nikakvih problema da oni kupuju od mene. Nikada oni nisu pravili probleme… Toliko su fini, kulturni, pažljivi. Kada je u pitanju plaćanje, ja volim kada oni dođu, nema cenjkanja. Žene su dolazile, kupovale slatko. Oni ujutro u pola 7 dođu i kupuju jaja po 30, 40, 60 dinara“, priča nam Nadica.
I ona nam se požalila na slabiju prodaju, a kao razlog navodi to što je buvlja pijaca u međuvremenu izmeštena u drugi kraj grada.
„Ujutro u 8.00 sati, više je naroda na buvljaku, nego ovde. Imam ženu koja samo ide na buvljak, ne dolazi uopšte više na pijacu. Mi više taj narod nemamo, podelili se. Što bi došao na pijacu? Ide na ’Polet’, ima sve. Jedino ko je za sir i kajmak vezan ovde da kupuje, oni dolaze. Tu smo bili svi skupa. Ja odem, trknem nešto do tamo da vidim neku sitnicu, pa to je ne možeš da vidiš prodavca od kupaca, a ovde ovako prazno. E, posle krene gužva…“, priseća se Nadica.
Još jedan od redovnih posetilaca ove pijace je Skender Sadiku, jer ga privlači „svetski kvalitet“, a „domaće cene“. Kaže da je u poslednje vreme postala ustaljena praksa da prodavci ujutro prodaju na severu, a kasnije prelaze u južni deo Mitrovice.
„Znači, i sa severne strane dolaze Srbi i kupuju na jug. To je normalno. Ljudi traže kvalitetnu hranu. Ovde se već nađe ta kvalitetna hrana koju individualno proizvode. To je i razlog što ovde dolazim. Recimo, sir prodaju Sjeničani, iz Pazara, kokoške i Albanci i Srbi. Danas se desilo da Albanac prodaje kokoške, tako da ljude polako to vezuje i postaje navika. Ljudi se većinom znaju. Dolaze sa juga, sa severa, to je dobar znak“, kaže Skender.
I on je mišljenja da je izmešteni buvljak, razlog što nema toliko kupaca.
„Dakle, većina ljudi se tu vrtela, a buvljak je držala pretežno romska zajednica i tu je bila ta gužva. To ljudima nedostaje“, smatra Skender.
Sa druge strane, ukazuje, prodaja zavisi i od sezone, ali i finansijskog momenta.
„Pre dve, tri nedelje kad je bio zimski period nije ništa bilo… Sad se primećuje zelenilo… Verovatno će više protoka i više stvari biti kada krenu usevi i stignu domaći proizvodi. Dakle, više je u pitanju sezonski. Ekonomija to više vuče. Na kraju meseca, siromasi ne dolaze na pijacu. Na početku meseca kad se primi socijala ili penzija, ima više ljudi. I to utiče na protok ljudi. Mi smo sad na sredini meseca. Sledeće subote će biti manje kupaca, jer nema para. Dakle, ljudi idu, kupuju manje, ali kvalitetnije. To je taj brend koji se ovde dobro čuva, a na veliko se ide na jug.“
Dodaje da trgovci u svako vreme trguju, pa i u najgore, te, prema njegovom mišljenju, politika na to ne može imati velikog uticaja.
„Dakle, ekonomija radi svoje, to se ne zaustavlja. Interes ljudi na kraju dana je da prave biznis. I kupci i prodavci, definitivno da. To je ta logika – da ima. Milion stvari deli zajednice, ali nas toliko i veže. Ovde postoji formula – ljudi rade. Ljudi koji ovde prodaju su mahom stariji. Bake neće niko ni da dira, ne daj Bože ni ni one nekog da diraju. Svojim rukama rade, štede i korektno se ophode prema mušterijama i druže se. Čak se i mi znamo iz priča… Za gospođu Milenu znamo da ima bliznakinje, znamo za neke probleme, pitamo šta nije u redu, to pomaže i u drugim komunikacijama…“
Mitrovička pijaca, iako svedok vremena nove napetosti i previranja zbog visokih političkih odluka, ipak pokazuje koliko su svakodnevni život i potrebe običnih ljudi iznad visoke politike i kako se povezuju na više nivoa, neopterećeni etničkom pripadnošću i različitostima…
Ovaj medijski sadržaj je podržan kroz Aktivnost za pomirenje i transformaciju konflikata (#RCT), koji sprovodi Community Building Mitrovica i podržava američki narod preko USAID-a na Kosovu.