Korak napred, nazad dva

Aljbin Kurti (Foto: N1 Srbija)

Predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti je krajem oktobra 2019. saopštio da je obavio razgovore sa predstavnicima manjinskih, nealbanskih zajednica, i istakao da se raduje saradnji sa njima u novoj vladi. Nakon preliminarnih rezultata kosovskih izbora od 6. oktobra iste godine, najviše glasova dobila je njegova politička partija, pa se Kurtiju konačno ukazala prilika da bude mandatar za sastav sledeće kosovske vlade. Međutim, njeno formiranje nije bilo jednostavno.

Kurti je ubrzo nakon objavljivanja preliminarnih rezultata na svom Tviter nalogu napisao da se sastao sa predstavnicima Srba, tačnije Nenadom Rašićem ispred koalicije „Sloboda“ koja na izborima nije izborila mesto u novom sazivu parlamenta. Naveo je da je razgovarao i sa predstavnicima turske, romske, bošnjačke i egipćanske zajednice.

„Nova vlada će biti otvorena, inkluzivna i reprezentativna i radujem se radu sa svima njima“, napisao je Kurti.

Jevtić: Srpska lista ne juri u vladu sa Kurtijem

Otprilike u isto vreme, u Sjedinjenim Američkim Državama je boravio potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić. On se u Vašingtonu sastao sa direktorom službe Stejt departmenta za Južnu i Centralnu Evropu Dejvidom Kostelančikom, predsednikom Srpskog kokusa Stivom Stajversom, republikanskim senatorom Ronom Džonsonom i direktorom za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost Džonom Eratom.

Poslednjeg sagovornika je obavestio da Srpska lista „ne juri da bude deo nove vlade“.

„Posebno ne u okolnostima, gde potencijalni kandidat za premijera, gospodim Kurti, ima takav odnos i stav prema Srpskoj listi, a to jeste generalni odnos prema srpskoj zajednici“, saopštio je Jevtić nekoliko stvari istovremeno. Prema njegovim rečima – odnos prema Srpskoj listi je odnos prema srpskoj zajednici.

On je dodao da Srpska lista nije bila u prilici da razgovara sa Kurtijem, niti ima bilo kakav kontakt sa njim.

„Možete da mislite o ovoj ili onoj partiji šta god hoćete, ali morate da poštujete da je Srpska lista osvojila više od 90 odsto glasova unutar srpske zajednice na poslednjim izborima. Sa druge strane, to (Kurtijevo) ponašanje je slično ponašanju koje je imao Slobodan Milošević devedesetih – traženje podobnih Srba nije dobar način rešavanja problema“, kazao je Jevtić.

Vrhovni sud odlučio u korist Samoopredeljenja

Kosovski Vrhovni sud je i u drugostepenom postupku odlučio u korist zahteva Samoopredeljenja da se 4.639 glasova dijaspore poslatih na vreme, a pristiglih nakon roka predviđenog za ovu vrstu glasanja, ipak uključi u brojanje i postane deo konačnog rezultata izbornog procesa.

Kuriozitet je da su neki glasovi kasnili zbog bankrota aviokompanije Adria koja je otkazala više letova za Prištinu u tom periodu, što je situacija na koju glasači nikako nisu mogli da utiču.

Novo prebrojavanje nakon „konačnih“ rezultata

Predstavnici Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova su 8. novembra 2019. godine postigli prvi programski dogovor o budućoj vladi, a Isa Mustafa je saopštio da će njegova partija i on lično poštovati princip prema kojem će mandatar biti kandidat stranke koja je na završenim vanrednim izborima osvojila najviše glasova, što su u ovom slučaju bili Samoopredeljenje i Aljbin Kurti.

Dan ranije su objavljeni konačni (tako se tada mislilo) rezultati parlamentarnih izbora. Prema njima, Samoopredeljenje je osvojilo 26 odsto glasova (32 poslanička mandata).

Na drugom mestu je bila DSK-a sa 24,48 odsto (29 poslanika), a sledila je DPK sa 21 odsto (25 poslanika).

ABK je osvojila 11,4 odsto glasova (14 mandata), a Srpska lista je imala 6,7 odsto glasova (10 poslanika).

Mustafa je saopštio da je već usaglašen veći deo programa buduće vlade i dodao da neke razlike postoje kada je reč o ekonomskim i socijalnim pitanjima.

„Nova vlada biće efikasnija i ekonomičnija. Ne treba se baviti pitanjima o kojima se ne slažemo, iako ih je jako malo“, rekao je on.

Međutim, nekoliko dana kasnije u Centru za brojanje i rezultate u Prištini počelo je ponovno brojanje glasova sa 1.472 biračka mesta.

Odluku o tome je 11. novembra doneo Izborni panel za žalbe i predstavke, a nakon pritužbi partija koje su učestvovale na izborima 6. oktobra.

Očekivalo se da će ponovljeno brojanje glasova odložiti konačno potvrđivanje rezultata izbora do početka decembra, jer je bilo predviđeno da traje dve ili tri nedelje.

„Srbija duguje Kosovu za agresiju i okupaciju“

Kandidat za kosovskog premijera Aljbin Kurti je ponovo odbacio mogućnost razmene teritorija jer, kako je tvrdio, iza nje stoji ideja predsednika Srbije da podeli Kosovo. Upozoravao je i da se novi „sukob između Kosova i Srbije“ ne bi mogao lokalizovati, tim pre što, kako je rekao, „naspram Srbije, Albanci deluju kao nacija, a ne kao krhka država Kosovo“.

Najavio je da će lično predvoditi kosovski pregovarački tim, u koji će ući članovi vlade, opozicija i nezavisni eksperti.

„Srbija Kosovu duguje za agresiju i okupaciju, duguje nam ratnu odštetu, penzioni fond i štednju građana u bankama koje su uzeli. Nikada nisu vratili artefakte naše kulturne baštine, nikad nisu predali osumnjičene za ratne zločine. Dakle, hajde da počnemo od naših zahteva, pa da vidimo šta će nama Srbija ponuditi“, rekao je Kurti.

On je izneo navode da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić politički naslednik Slobodana Miloševića, baš kao što je Milošević bio politički naslednik Aleksandra Rankovića, odnosno da Vučić, kako je kazao, suštinski pripada istoj liniji „srpske ekspanzionističke politike“.

Kurti je ponovio da će u odnosima sa Srbijom insistirati na „punom političkom, ekonomskom, trgovinskom i državnom reciprocitetu“.

On je rekao i da Srbija mora da izruči Milana Radoičića zbog sumnje da je umešan u ubistvo Olivera Ivanovića.

Ponovio je i da će u novoj vladi biti „predstavnici Srba sa Kosova, ali ne i predstavnici Srbije“ i da ona neće politički zavisiti od Srpske liste.

„Kao budući premijer, veoma sam zainteresovan da sastavim vladu zajedno sa Srbima kojima je Kosovo otadžbina, dakle, s građanima Kosova, a ne s predstavnicima države koja ne priznaje Kosovo i koja se svuda i sve vreme bori protiv nje“, poručio je Kurti.

On je naveo i da Beograd koristi kosovske Srbe protiv Prištine, ističući da nema potrebe za Srpskom listom u koaliciji, ali da će naći način da je uključi u Vladu po ustavnoj obavezi.

„Kada sam bio u zatvoru, kosovske Srbe su tretirali loše i nazivali ih uvredljivim izrazima za Albance. Verujem da je Srpska lista ucenjena od Vučića, ubili su Olivera Ivanovića“, rekao je on.

Nova vlada, ali na Fejsbuku

Uprkos ponovnom prebrojavanju glasova koje je trajalo, lider Samoopredeljenja je u objavi na Fejsbuku naveo da je obezbedio je većinu za novu vladu.

„Predsedavajući tri stranke nevećinskih zajednica, kao i budući poslanici, Rasim Demiri, Fikrim Damka i Aljbert Kinoli glasaće za našu vladu i mene kao premijera, bez ikakvih uslova“, poručio je Kurti iz Prizrena.

Nakon odbacivanja glasova iz Srbije, Samoopredeljenju i DSK-a su matematički bila potrebna još četiri poslanika kako bi formirali vladu bez treće partije.

Nedelju dana ranije parlamentarnoj grupi Samoopredeljenja se pridružio i poslanik partije Egipćana Eljbert Krasnići. Uz podršku tri nova poslanika, matematički je bio obezbeđen 61 glas neophodan za formiranje nove vlade.

Rezultati potvrđeni, 30 dana za sednicu Skupštine Kosova

Konačni rezultati prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu od 6. oktobra su potvrđeni 27. novembra, pa su ponovo mogli da budu pokrenuti procesi konstituisanja Skupštine Kosova i formiranja Vlade Kosova.

CIK je saopštio da je Samoopredeljenje osvojilo 29 poslaničkih mesta, Demokratski savez Kosova 28 poslanika, Demokratska partija Kosova 24 mandata, koalicija Alijansa za budućnost Kosova/Socijaldemokratska partija 13, dok je koalicija oko NISMA imala šest poslanika.

Srpska lista je osvojila svih deset poslaničkih mesta namenjenih srpskoj zajednici.

Ustav je nalagao da predloženi kandidat za premijera mora u roku od 15 dana da zatraži od Skupštine Kosova glasanje o izboru nove Vlade. Ukoliko predložena vlada ne dobije podršku, predsednik je dužan da u roku od deset dana imenuje novog mandatara za njen sastav.

Lider Samoopredeljenja je izjavio da će konačni koalicioni sporazum sa DSK-a biti postignut „odmah nakon potvrđivanja konačnih rezultata“.

Mustafa i Kurti su potom saopštili da će koalicioni sporazum između dve partije biti potpisan 2. decembra, pošto su „u potpunosti uskladili program buduće kosovske vlade“.

Prazna obećanja

Međutim, sastanak šefova dve partije najavljenog datuma nije rezultirao očekivanim potpisom.

Aljbin Kurti je rekao novinarima da je u pregovorima bilo napretka, ali da nema dogovora.

Kada postignemo dogovor, još dugo ćemo razgovarati. Ima napretka, ali dogovora nema. Kada budemo imali konačni sporazum, javno ćemo ga objaviti. Biću u kontaktu sa Mustafom”, rekao je on.

Isa Mustafa je, takođe, naveo da nije postignut koalicioni sporazum.

„Postoji dogovor i postoji napredak. Mi ćemo izneti razlike kada razgovor bude završen“, istakao je Mustafa.

Prištinski mediji su prethodno izvestili da je sporazum blokirala podela ministarstava, kao i čenica da je Mustafa tražio obećanje od Kurtija da će DSK-a pripasti mesto predsednika Kosova, a da je lider Samoopredeljenja zauzvrat tražio sedam umesto pet od planiranih ukupno 12 ministarstava.

Kurti je i sredinom meseca nastavio da obećava formiranje nove Vlade Kosova, kada je kazao da će koalicioni sporazum sa DSK-a biti finalizovan pre konstitutivne sednice parlamenta krajem decembra.

Potvrdio je da DSK traži podršku za mesto budućeg kosovskog predsednika, ali da mu iz te stranke nisu rekli ko bi to bio.

„Od mene se traži da dam blanko saglasnost. Oni su zatražili tu funkciju, ali nisu mi rekli ko je njihov kandidat“, kazao je Kurti.

On je dodao da niko od tri člana rukovodstva te partije nije priznao da želi da postane predsednik.

Kurti i Konjufca svedočili protiv Tačija i Veseljija

Šef Smoopredeljenja Aljbin Kurti i njegov stranački kolega Gljauk Konjufca su 18. decembra saslušani u Osnovnom tužilaštvu u Prištini povodom krivične prijave koju su podneli protiv predsednika Kosova Hašima Tačija i predsednika DPK Kadrija Veseljija zbog klevete.

Saslušanje je trajalo dva sata, a Kurti je od tužilaštva tražio da se krivična prijava protiv Tačija i Veseljija preinači u optužnicu.

„Verujem da će se ovaj proces završiti osudom ove dvojice osumnjičenih“, rekao je Kurti.

On je tužilaštvu podneo i odštetni zahtev.

Kurti i Konjufca su krivičnu prijavu protiv Tačija i Veseljija podneli 25. aprila 2019. godine zbog toga što su, prema njihovim navodima, oni lažno svedočili pod zakletvom tvrdeći da je Samoopredeljenje političko krilo terorističke organizacije „Oko naroda“. Tači i Veselji su takođe izjavili da su Kurti i Konjufca bili portparoli Oslobodilačke vojske Kosova 1999. godine.

Konjufca je nakon saslušanja kazao da su Hašim Tači i Kadri Veselji lažno svedočili da bi eliminisali Samoopredeljenje sa političke scene uoči vanrednih parlamentarnih izbora.

Konstitutisana skupština, pregovori o vladi „pali u vodu“

Кonstitutivna sednica novog saziva Skupštine Кosova je održana 26. decembra. Poslanici Samoopredeljenja su na njenom početku istakli zastavu Albanije preko prve klupe na mestima koja pripadaju stranci sa najviše skupštinskih mandata.

Gljauk Konjufca iz Samoopredeljenja je na toj sednici izabran za predsednika kosovske skupštine, dok je za potpredsednika, između ostalih, izabran Slavko Simić ispred Srpske liste.

Predsednik DSK-a Isa Mustafa je po okončanju sednice izjavio da je njegova stranka iznenađena predlogom kanditata Samoopredeljenja za predsednika Skupštine Kosova i da niko iz njegove stranke to nije znao, niti očekivao, te da će zbog te odluke pregovori sa Samoopredeljenjem vratiti na početak, a svi dotadašnji dogovori „pasti u vodu“.

„Naravno, treba postići novi dogovor o podeli odgovornosti, međutim, postoji i potreba za ponovnim razmatranjem vladinog programa. Sve je otvoreno, pa i mogućnost našeg odlaska u opoziciju“, kazao je on.

Kandidat za premijera Kosova Aljbin Kurti je saopštio 29. decembra da 2019. godine neće biti nove vlade, a da će u januaru 2020. nastaviti sa usklađivanjem stavova Samoopredeljenja sa Demokratskim savezom Kosova radi „podele upravljačkih pozicija“.

„Očekujem da ćemo se nakon konstituisanja skupštine fokusirati na stvaranje vladajuće koalicije. Ne bismo bili Samoopredeljenje ako ne tražimo i radimo ono što građani žele. Nemamo vremena za gubljenje jer nemamo razvijenu ekonomiju, nemamo dobre zdravstvene usluge i skoro svim sektorima treba intervencija“, rekao je Kurti.

Najavio je i sastanak sa Hašimom Tačijem, ali je naglasio da će datum formiranja vlade biti određen nakon sporazuma između DSK-a i Samoopredeljenja.

Novi nastavak analize političkog delovanja Aljbina Kurtija čitajte na portalu radiokim.net u rubrici „Analiza” u nedelju, 14. maja.