Jedan od njih je i Aleksandar Šljuka iz Beograda koji je zaposlen u nevladinoj organizaciji Nova društvena inicijativa u Severnoj Mitrovici. Na pitanje da li zna šta ga čeka 15. marta, Šljuka za Kim kaže – „samo ono što je dostupno u medijima“.
Ukazuje da nadležne institucije ne daju dovoljno objašnjenja šta građane zaista čeka.
“Ono što je poznato je to da ću ja morati svakako morati da se prijavim za tu privremenu boravišnu dozvolu u trajanju do godinu dana. Tako piše – svako ko namerava da radi ili da studira i ostaje duže, on će morati da aplicira tu boravišnu dozvolu, a ne za ovu turističku koja traje od 90 do 180 dana. Međutim, kod mene je manji problem nego kod zaposlenih u srpskim institucijama, po tome da li će priznati ugovor o radu…Naša organizacija je registrovana u kosovskom sistemu tako da to ne bi trebalo da bude problem ”.
Međutim, ono što bi, kako kaže, moglo da bude problematično za kosovske vlasti jeste “adresa o mestu prebivališta”.
“Ja imam stan koji iznajmljujem, ali je nejasno da li će meni trebati ugovor sa stanodavcem. Drugo, pitanje je da li su te nove zgrade (u Severnoj Mitrovici) uopšte upisane u katastar i šta će oni meni sve tražiti od tih dokumenata. Na kraju krajeva, čitav proces je arbitraran, oni (MUP Kosova) imaju diskreciono pravo, čak iako imate sva neophodna dokumenta, da jednostavno odbiju vaš zahtev za privremenu boravišnu dozvolu iz ovih ili onih razloga”, kaže Šljuka ističući da postoji i mogućnost proterivanja i zabrane dolaska na Kosovo.
Lica koja traže stalni boravak na Kosovu moraće da prilože i važeću putnu ispravu; da poseduju dokaza da nisu osuđivani na Kosovu; da imaju dokaz o sklapanju braka; dokaz o finansijskim sredstvima za život; zdravstveno osiguranje; dokaz o osiguranom stanovanju.
Šta čeka studente, profesore, lekare..?
Najavljujući za 15. mart punu primenu zakona, predstavnici kosovske vlade su ponovo pokrenuli za Srbe osetljivo pitanje integracije obrazovanja i zdravstva. Upravo Zakon o strancima može otežati boravak brojnih studenata, profesora, te lekara koji funkcionišu unutar ovih srpskih institucija, a koje nisu licencirane u kosovskom sistemu.
To kod studenata i profesora Prištinskog univerziteta u Severnoj Mitrovici izaziva dodatnu zabrinutost jer se dovodi u pitanje opstanak ove visokoškolske ustanove na Kosovu.
Na taj problem ukazuje i Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture.
“Isti smo problem imali sa dinarom, gde se samo ukidaju primanja ljudima koji su to ovde podizali a ne nalazi se način kako će taj problem biti rešen. Tako u ovom trenutku oni pokušavaju da spreče i te profesore i te studente da imaju način da dođu ovde bez da davanja ikakvog rešenja”, kaže Rapajić za Kim.
Sagovornici Kim radija se slažu da je odnos vlasti koja je pokrenula ova pitanja „diskriminatorski prema Srbima“ i da je cilj, kako kažu, da se stanovništvo iseli sa Kosova.
Miloš Subotić pravnik iz Severne Mitrovice deli to mišljenje, navodeći da njegovu porodicu, čiji su svi članovi rođeni i žive na Kosovu, pogađaju oba zakona.
Iako je njegova supruga rođena u Peći, ona godinama unazad ne može da dobije kosovska dokumenta zbog „administrativnih procedura“. Slične probleme, navodi on, imaju i drugi članovi uže porodice, a osim što će na Kosovu postati stranci, Subotići će imati problem i sa vozilom registrovanim na srpske tablice.
„Ova Vlada Kosova Srbe vidi kao strano telo. Kada pogledate medije, vi ćete videti da su najveći problem Kosova Srbi. Nisu ni nezaposlenost, ni loša ekonomija, nego Srbi. Sve mere ove vlade su populističke i uperene su protiv Srba, a da bi prikrili sve svoje loše rezultate u svim poljima“, kaže Subotić za Kim.
Dodatni problem je, ističe, on to što međunarodna zajednica „upadljivo ćuti“ na postupke kosovske vlade.
Informativna kampanja i ćutanje predstavnika vlasti
Informativna kampanja koju pominju predstavnici kosovske vlaste, nije vidljiva na terenu pa zabrinuto stanovništvo ostaje bez potpunih informacija, a predstavnici MUP-a koji sve treba se sprovedu na delu se tek obučajvaju kako da primenjuju zakone.
“Ta kampanja se sprovodi, pretpostavljam negde u Prištini pošto ovde na severu Kosova je niko ne vidi. Ja mislim jedan ili dva dana su deljeni neki flajeri na prelazu i posle toga više ništa nismo videli od te kampanje. Nikoga nema u medijima da objašnjava šta će da bude. Mislim u srpskim medijima koje ljudi gledaju. Nikoga nema da da tačne informacije. Plašim se da čak ljudi iz institucija nemaju tačne informacije kako će to izgledati”, kaže Rapajić.
Zbog svega navedenog, Srbi ali i drugi narodi na Kosovu koji će biti pogođeni merama, ostaju u neznanju šta će ih dočekati 15. marta.
Srpskoj listi i Beogradu zameraju što se nedovljno oglašavaju i bore za prava svojih građana, a jedno od pitanja na koje očekuju odgovor je da li je sve ovo posledica postignutih sporazuma u Briselu i Ohridu.
Vlada Kosova je nedavno potvrdila da je formirana radna grupa koja će se baviti sprovođenjem Zakona o strancima i Zakona o vozilima, međutim, bez detalja ko čini taj ekspertski tim.
To, kako je potvrdio nedavno u Medija centru, ne zna ni Nenad Rašić, bivši ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova. Međutim, on je kazao da ima nezvanična saznanja da će biti olakšano funkcionisanje za lekare, profesore i studente koji dolaze iz Srbije i rade i studiraju na Kosovu.
