Reakcija iz Visokih Dečana na izjavu Vjose Osmani

Visoki Dečani (Foto: Radio Goraždevac)

Nakon izjave kosovske predsednice Vjose Osmani o nesprovođenju odluke Ustavnog suda po pitanju zemljišta manastira Visoki Dečani, te da bilo kakve odluke ili zakoni od 1989 do 1999. godine “ne bi trebalo da se primenjuju zbog njihove diskriminatorne prirode” iz manastira su upitali zašto hiljade, možda desetine hiljada, sudskih odluka i imovinskih ugovora na Kosovu, koji su doneseni i zaključeni za vreme vladavine Slobodana Miloševića, a koje su bile od koristi kosovskim Albancima, nisu takođe automatski nezakonite?

Pitaju i zašto bi ovaj diskriminativan stav trebalo da se odnosi samo na zemljište manastira Visoki Dečani, te zašto odluka Ustavnog suda Kosova o zemlji manastira Visoki Dečani nije sprovedena već sedam godina, bez ikakve pravne odgovornosti lokalnih predstavnika?

Iz Visokih Dečana su poručili da treba razmisliti o razmerama pravnog haosa koji bi nastao kada bi se sve sudske odluke iz vremena Miloševićeve vladavine na Кosovu od 1989 do 1999. pravno osporile.

Dodali su da onog trenutka kada je pravo manastira Visoki Dečani na 24 hektara zemljišta konačno potvrđeno odlukom Ustavnog suda Кosova, to više nije bila samo odluka iz 1997. godine, već je to postala odluka najvišeg suda Кosova iz 2016.

Napominju da su od tada pa do danas, svi međunarodni predstavnici na Кosovu, zajedno sa svojim pravnim timovima, koji su izražavali stav o ovom pitanju, jednoglasno se slažu da sudsku odluku Ustavnog suda o zemljištu manastira Dečani treba sprovesti i upisati zemlju u katastar.

“Ovaj stav je nekoliko puta u poslednjih sedam godina ponovljen od strane predstavnika EU, OEBS-a, ambasadora Кvinte u Prištini i mnogih drugih”, dodali su u iz Visokih Dečana.

Istakli su da, nažalost, ništa do sada nije učinjeno i suočavamo se sa redovnim izjavama kosovskih zvaničnika koji osporavaju legalnost ove odluke i ugrožavaju prava manastira.

Posebno su napomenuli da “Slobodan Milošević lično nije bio uključen u odluku iz 1997. godine kojom je vraćeno 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani”.

“Ova odluka tadašnjih vlasti zasnovana je na pravu manastira da dobije barem deo od 700 hektara, koliko je bilo oduzeto manastiru od strane komunističkih vlasti 1946. godine i da zemlja bude vraćena svom pravnom vlasniku. Povratak zemljišta crkava i verskih zajednica, oduzetih od strane komunističkih vlasti u nekoliko zemalja EU kao i drugih zemalja u regionu, od visokog je pravnog značaja.”

Dodali su da su Vrhovni i Ustavni sudovi na Кosovu su razmatrali sva pitanja vezana za slučaj zemlje manastira Visoki Dečani pod punim međunarodnim nadzorom, dozvoljavajući svim stranama da slobodno predstave svoje argumente.

Podsetili su da su sudski procesi na različitim nivoima su trajali gotovo 16. godina. Кonačno, Ustavni sud Кosova je doneo konačnu i obavezujuću odluku “res judicata” 2016. godine.

“Tri godine kasnije, 2019. godine Ustavni sud Кosova je poslao pismo manastiru kao odgovor na žalbu zbog nesprovođenja sudske presude o zemlji, i još jednom potvrdio da je odluka Ustavnog suda iz 2016. godine pravno obavezujuća”, navode.

Međutim, kako ističu, čvrsta odlučnost kosovske vlade i opštine Dečani da ne sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine, i da je čak nazovu nezakonitom, uprkos svim međunarodnim zahtevima da se ista sprovede, u potpunoj je kontradikciji gore pomenute spremnosti vlade u Prištini da garantuje zaštitu imovine Srpske pravoslavne crkve na КiM.

“Štaviše, takvo ponašanje prema manastiru Visoki Dečani predstavlja ozbiljno obeshrabrenje svima onima koji veruju da sudske odluke koje štite imovinska prava treba sprovoditi, i kompromituje vladavinu prava na Кosovu”, navode iz manastira.

Istakli su da takav stav obeshrabruje kosovske Srbe i druge građane da slobodno ostvaruju svoja prava da zaštite svoju imovinu kroz pravni sistem na Кosovu i negativno utiče na verske i etničke odnose na Кosovu.

Podsetimo, predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da sprovođenje odluke Ustavnog suda o zemljištu manastira Visoki Dečani u nadležnosti katastarske službe.

„Ustavni sud Kosova je iz nekog razloga odlučio da to učini izvršnim, ali je zabrinutost da bi to moglo da stvori izuzetno opasan presedan za svaku Miloševićevu odluku koja je doneta tokom 1999. To bi stvorilo potpunu zbrku oko toga ko poseduje koju imovinu, jer kao što znate, pod Miloševićem su sve odluke bile proizvoljne“, rekla je Osmanijeva.