Meštanin Goraždevca Damjan Portić kaže da mu rad na njivi, koja se nalazi neposredno uz deponiju, predstavlja svakodnevni rizik.
„Ova bivša separacija, a sada ogromna rupa i deponija, nalazi se odmah pored moje njive. Često kada obrađujem ovu njivu, kada orem ili radim druge poslove traktorom, plašim se da ne dođe do nekog klizišta ili obrušavanja zemlje, pa da upadnem u rupu zajedno sa traktorom. To je zaista jako loše“, kaže Portić.
Osim opasnosti od obrušavanja zemljišta, Portić upozorava i na otpad koji se godinama odlaže na ovoj lokaciji.
„Ovde se okupljaju i psi lutalice. Ima ogroman broj pasa lutalica jer nanjuše organski otpad i neorganske zagađujuće supstance koje se nalaze na ovoj deponiji. Pored hemikalija, imamo razne vrste plastike, baca se nameštaj, kao i hrana kojoj je istekao rok trajanja. Ovo je zaista skup raznih otpadnih materija koje su jako štetne za životnu sredinu“, navodi on.
Prema njegovim rečima, deponija je pre samo nekoliko nedelja bila još veća, ali problem nije trajno rešen.
„Pre nekoliko nedelja, ne znam tačno ko, to nisam ispratio, neko je došao i deo otpada su verovatno odneli na neku drugu deponiju. Međutim, deo otpada su zatrpali u rupu koja je ostala nakon iskopavanja peska. I dalje ima mnogo zagađenja“, kaže Portić.
Posebnu zabrinutost, dodaje, izaziva moguć uticaj otpada na podzemne vode i poljoprivredna domaćinstva koja se nalaze u blizini.
„S obzirom na to da je rupa duboka i da se na dnu pojavila voda, otpadne materije i teški metali se kroz zemlju i podzemne vode šire i dolaze do naših kuća, dvorišta i bunara. Mnogi bunari su presušili, a tamo gde i dalje ima vode u baštama, biljke kroz koren upijaju te otpadne i toksične materije. Hrana koju konzumiramo i voda koju pijemo zaista mogu biti jako štetne po naše zdravlje“, upozorava on.
Portić tvrdi da problem nije ograničen samo na ovu lokaciju, već da veliki broj separacija i iskopavanja peska ostavlja posledice širom područja.
„U Goraždevcu je ovo jedina veća deponija ovakvog tipa, međutim, postoji veliki broj separacija i mnogo iskopavanja peska, zbog čega dolazi do opadanja nivoa vode. Mnogi bunari su presušili i ljudi su ostali bez vode. Sva podzemna voda se povlači u ostatke tih separacija koje, nakon iskopavanja peska, nisu zatrpane zemljom“, kaže Portić.
Na problem se, dodaje, ne žali samo on već i brojni meštani, ali bez konkretnog odgovora.
„Žale se meštani Goraždevca i na otvaranje separacija i na ovu deponiju, međutim – bezuspešno“, zaključuje Portić.
I dok meštani upozoravaju na posledice koje divlje deponije i nekadašnje separacije ostavljaju na životnu sredinu i svakodnevni život, redakcija Radio Goraždevca nije uspela da pronađe sagovornika iz nadležnih institucija koji bi govorio o ovom problemu i mogućim rešenjima. Odgovore smo pokušali da dobijemo i od nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, ali bezuspešno.
