Petković: Priština koristi pitanje nestalih lica za dnevno-političku borbu

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković (Foto: Tanjug/Miloš Milivojević)

Nažalost, poruke Aljbina Kurtija i njegovih posilnih i danas nam pokazuju koliko je Prištini malo stalo do obzira humanosti i stvarne normalizacije odnosa, već svako pitanje pa i potragu za 1,618 nestalih, koriste za dnevno političku borbu, reakcija je direktora Kancelarije za KiM, Petra Petkovića, nakon današnjeg obeležavanja Međunarodnog dana nestalih u Prištini. On je pozvao najviše prištinske zvaničnike da prestanu sa opstrukcijama primene Deklaracije o nestalim osobama, navodeći da to čine već četiri meseca.

Danas se obeležava Međunarodni dan nestalih. Kao i svake godine i ove su se oglasili kosovski, srpski i međunarodni zvaničnici, udruženja porodica nestalih.

U Prištini su ispred kosovske skupštine, kod spomenika posvećenog nestalim licima, kosovska predsednica Vjosa Osmani i predsednik skupštine Gljauk (Glauk) Konjufca položili cveće. Za razliku od prethodne godine, ovogodišnjem obeležavanju nije prisustvovao kosovski premijer Aljbin Kurti, ali se naknadno oglasio na društvenim mrežama.

Najviši kosovski zvaničnici su, gotovo jednoglasno, optužili zvanični Beograd, da krši obaveze koje se tiču nestalih lica.

Iz Beograda su, međutim, slične optužbe slate na račun Prištine.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, Veljko Odalović, kazao je danas da Priština ne želi da sarađuje sa Beogradom.

„Neće da razgovara o zajedničkom planu, aktivnostima, komisiji – da nastavimo da radimo onako kako je Deklaracijom (o nestalima) propisano“, rekao je Odalović.

Potom se oglasio i direktor Kancelarije za KiM, navodeći da Priština Međunarodni dan nestalih politički zloupotrebljava.

„Na Međunarodni dan nestalih, Srbija još jednom potvrđuje svoju nedvosmislenu nameru da na svaki način doprinese rasvetljavanju sudbine osoba koje su nestale na Kosovu i Metohiji i izražava nadu da će, nakon što Priština prekine praksu brutalne političke zloupotrebe ovog pitanja, porodice koje i dalje tragaju za svojim najmilijima dobiti makar delimičnu utehu“, navodi on.

Podcrtava da je Beograd pokazao „najveću moguću spremnost“ kada je reč o nastojanjima da se utvrdi sudbina nestalih.

„Priština je od nas tražila pretrage na 23 lokacije i pozitivno je odgovoreno na sve zahteve. S druge strane, Beograd je tražio pretragu na 10 lokacija na Kosovu i Metohiji, ali je Priština pozitivno odgovorila na svega jedan zahtev. I to pokazuje jasnu sliku ko je spreman na saradnju kada je potraga za nestalima u pitanju, a ko ovu temu bezočno zloupotrebljava iznoseći neistine i laži“, navodi Petković.

On ističe da je rešavanje sudbine nestalih lica „stvar civilizacijske zrelosti jednog društva“, te tvrdi da je Beograd to pitanje tretirao kao „etičko i duboko humano“.

„Priština, međutim, nikada nije iskreno želela da se pitanje nestalih lica reši, jer konstantni su pokušaji da se žrtve politički instrumentalizuju“, tvrdi Petković.

On ujedno smatra da je rešavanje pitanja nestalih put koji vodi ka pomirenju.

„Smatramo da je rešavanje pitanja nestalih jedan od preduslova pomirenja i prevazilaženja tegobnog nasleđa prošlih ratnih sukoba, i da je nehumano i neumesno da se ova tema, umesto za pomirenje, koristi za produbljivanje međuetničkog jaza na Kosovu i Metohiji i stvaranje novih podela – a Priština to permanentno čini“, zaključio je Petković.