Odnos Vlade Kosova i srpske zajednice nisu onakvi kakvi treba da budu kažu sagovornici Radio Goraždevca. Za bolji položaj Srba na Kosovu potrebno slobodnije političko delovanje kosovskih Srba smatra ministar u aktuuelnoj vladi Nenad Rašić. Za predstavnike civilnog društva problem je odsustvo dijaloga i diskutabilan izbor srpskih predstavnika u Vladi Kosova.
Da nijedna kosovska vlada do sad nije uspela da napravi one odnose kakvi bi trebalo da budu smatra aktuelni ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić. On za tako nešto ne vidi krivca samo na jednoj strani.
„U zadnjih 12 godina imamo totalno neadekvatno političko predstavljanje, zato što su najveće štete napravljene u tom periodu tih manipulacija i malverzacija koje je radila srpska lista. I to nas je dovelo do nesaradnje sa njima jer smo bili naterani i mi i većinski narod na Kosovu, Albanci, da nas poistovećuju sa srpskom listom koja nije bila adekvatan narodni predstavnik. U kontinuitetu već dugi niz godina je njihova opcija bila samo novac, samo ih je to interesovalo u tom smislu ličnih benefita“, kaže za Radio Goraždevac .
Za bolji odnos Vlade Kosova i srpske zajednice ključno je da se promeni dijalog, jer je odsustvo dijaloga glavna karakteristika trenutnog odnosa Prištinskih vlasti prema Srbima smatra Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative.
„Nema institucionalnih kanala komunikacija sa političkim predstavnicima koji su izabrani, nema nikakve komunikacije. Oni su prvi koji su izgurani u jednom istraživanju koje još nije objavljeno. Srpska zajednica je rekla da je jedan od potencijalnih sagovornika Kosovske zajednice kad su interesi Srpskih zajednica u pitanju je i Srpska pravoslavna crkva. I to je institucija koja ima jako loše odnose sa Vladom Kosova. Setimo se primera kada ih je kosovski premijer javnim pismom pozvao na sastanak a izbegao da koristi pridev Srpska pravoslavna crkva obratio im se samo sa pravoslavna crkva. Dakle to nije način za uspostavljanje dijaloga sa njima ako im se u startu negira identitet“, kaže za Radio .
Sa druge strane ministar Nenad Rašić smatra da je za bolji položaj Srba na Kosovu potrebno slobodnije političko delovanje kosovskih Srba i da će problemi biti tu.
„To će i dalje biti prisutno dok mi sami našim kapacitetima autentičnih kosovskih srba ne podignemo to na neku višu lestvicu. Kroz političko delovanje, kroz političu odgovornost, kroz institucionalnu odgovornost, institucionalne nove ideje koji mogu da doprinesu da ovi naši sugradjani pogotovo Srbi imaju neki adekvatan tretman. Mi smo podigli granicu našeg institucionalnog delovanja na znatno viši nivo to bi trebalo biti manifestovano budžetom koji smo predložili baš pre nekoliko dana“, kaže ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić.
Milica Andrić Rakić smatra da predstavnici srpske zajednice u Vladi Kosova nisu izabrani korišćenjem mehanizama za podelu moći koji postoje u skladu sa ustavom članom 95 Kosovskog ustava.
„To nije učinjeno prilikom imenovanja ministra Rašića, niti njegovog zamenika. Tako da su to sve stvari koje ukazuju na ekstremno mali broj kontakata sa Srpskom zajednicom sa veoma malim brojem ljudi a onda i sistematsko nespremno da se sa većim korpusom Srpske zajednice razgovara. To je prvo što mora da se promeni, mora postojati društveni dijalog i to ne samo izmedju kosovskh Srba i Vlade Kosova već i Vlade Kosova i mnogih drugih društvenih celina na Kosovu“, kaže za Radio Goraždevac Andrić Rakić.
I dok na centralnom nivou postoje problemi u odnosima između Vlade Kosova i Srpske zajednice u opštini Peć su ti odnosi korektni a gradonačelnik često prisutan na formalnim i neformalnim susretima sa zajednicom, kaže Mitorlavka Simonović direktorka ne-vladine organizacije „Briga“ iz Goraždevca.
„Mogu da kažem da imamo dobar odnos sa opštinskom vlašću i jedna velika pohvala za našeg predsednika opštine jer on se stvarno pokazao za Srpsku zajednicu i uopšte manjine veoma dobro. Tako da nemam primedbe na njegov rad. Takodje imamo dobru saradnju i sa svim institucijama“, kaže Mioroslavka Simonović.
Odnos Vlade Kosova i kosovskih Srba nameće pitanja vezana za srpske nacionalne interese i koliko su oni u ovakvim okolnostima ostvarivi. NVO Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) predstavila je istraživanje „Interesi Srba na Kosovu u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine”
„Generalna preporuka jeste da Beograd, da Priština, ali pre svega Beograd, kao istanca naše državečiji smo mi građani, došlo je vreme da radi odgovorno. Došlo je vreme da zapostavi i skloni na stranu sve te metode stranačke prevlasti kojima vlada u Srbiji, a koje pokušava da replicira ovde. Došlo je vreme da ima odgovornu politiku prema srpskoj zajednici na Kosovu, došlo je vreme da ako ulaže, da se te fabrike vide, došlo je vreme da vraća mlade ljude, došlo je vreme da subvencioniše privatne firme, da se otvaraju radna mesta na Kosovu”, naveo je direktor Centra za afirmativne drušvene akcije Miodrag Marinković.
Premijer Kosova Aljbin Kurti još od 2019. godine najavljivao je dijalog s kosovskim Srbima, uz ocenu da je taj dijalog mnogo važniji od onog koji se vodi sa Srbijom u Briselu, međutim do njega još uvek nije došlo a građani I civilno društvo se svakodnevno žale na sve veću diskriminaciju od strane vlasti.