„Zalažu se za diskriminaciju samo zato što služi interesima Kosova“, oglasio se politikolog i urednik portala European Western Balkans, Nikola Burazer, povodom pisma organizacija civilnog društva sa Kosova koje su zatražile povlačenje predloga o viznoj liberalizaciji pasoša koji izdaje Koordinaciona uprava.
Kaže da je razočaran ovakvim potezom.
Burazer podseća da su pasoši Koordinacione uprave za koje je potrebna viza izdavani državljanima Srbije sa Kosova u dogovoru sa Evropskom unijom i to:
„Kako bi se sprečilo da svi stanovnici Kosova uzmu (srpske prim. red.) pasoše i zaobiđu uslove za vizu“.
Sada, kada je Kosovu odobrena vizna liberalizacija, „ovo više nema smisla i predstavlja diskriminaciju“, ocenio je Burazer.
Istovremeno pita po kom osnovu bi nosioci srpskih pasoša na Kosovu trebalo da zahtevaju vizu da uđu u EU:
„Dok nosioci albanskih ili bilo kojih drugih pasoša koji nisu kosovski, ne bi trebalo“.
Evropska komisija predložila je prošle nedelje Evropskom parlamentu da se ukine uredba, odnosno vize za građane na Kosovu kojima pasoše izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Republike Srbije.
Ukoliko se predlog usvoji, vlasnicima ovih pasoša bi bilo dozvoljeno da borave u zemljama Šengena ne duži od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.
Predlog su pravdali time da će vizna liberalizacija za građane sa kosovskim pasošima stupiti na snagu 1. januara 2024, te da su, samim tim, prestali da postoje i razlozi za isključenje vlasnika srpskih pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije.
Osim što su prištinski mediji odluku Evropske komisije još prošle nedelje prenosili kao udarnu vest, ona nije izazvala veći broj reakcija u kosovskoj javnosti sve do utorka.
Tada su prištinski mediji izvestili da su pojedine organizacije civilnog društva pisale Evropskoj komisiji o ovom predlogu i zatražila da se on povuče.
Tvrde da je predlog podnet u trenuku kada su navodno Srbi sa Kosova „počeli masovno da apliciraju za kosovske pasoše“, te da bi se njegovim usvajanjem „ugrozila integracija Srba“, ali i da su kosovski organi „jedini legitimni“ da izdaju pasoše građanima koji žive na Kosovu.
Naveli su i da će se usvajanjem predloga ugroziti implementacija vizne liberalizacije za građane Kosova, „ozbiljno naštetiti svrsi i primeni sporazuma“ koje su Beograd i Priština dogovorili ove godine i „ozbiljno osporiti napredak u integraciji Srba“.
Smatraju i da bi se time ujedno „ohrabrile i podstakle kriminalne strukture na Severu“, da, kako dodaju, „nastave sa pretnjama i zastrašivanjem Srba koji nameravaju da se integrišu“.
Nakon nevladinih organizacija, sa sličnim navodima oglasio se i zamenik kosovskog premijera, Besnik Bisljimi.
Pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije su „ilegalni“ i tako bi trebalo da ih tretira Evropska unija, kao i svu drugu „paralelnu dokumentaciju“, poručio je.
Ujedno se obratio Evropskoj uniji sa zahtevom da se preispita predlog koji, kako kaže, sadrži više prekršaja.
Na pismo upućeno Evropskoj komisiji, reagovala je potom grupa srpskih organizacija i medija sa Kosova, poručivši da je reakcija nevladinih organizacija, „simptomatična za sve veći jaz između zajednica“.
„Oni koji su dizali glas protiv nepravedne izolacije građana Kosova, sada traže isto“, poručili su.
Za njihove argumente naveli su da su uvredljivi i da predstavljaju laži.
„„Neće više kosovskih Srba biti integrisano ako budu opremljeni kosovskim pasošima od broja koji već ima kosovsko državljanstvo. Ovo proizilazi iz činjenice da se pasoš ne može dobiti bez lične karte i dokaza o državljanstvu“, poručili susu.
Pismo upućeno Evropskoj komisiji naišlo je na kritike i zamenika kosovskog Ombudsmana, Srđana Sentića, koji je ocenio da se njime podstiče diskriminacija.
