Božićni post: Dobra dela uz praštanje, uzdržanost i ljubav prema bližnjima

(Foto: Radio Mitrovica sever)

Božićni post, kojim se vernici Srpske pravoslavne crkve pripremaju za praznovanje rođenja Isusa Hrista, počeo je danas 28. novembra.

U pravoslavnoj crkvi je poznato da postoje jednodnevni i višednevni postovi. Jednodnevni su naravno oni koje postimo jedan dan, a to su sreda, petak, Krstovdan i Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja i ostali. Postoje i višednevni kojih je četiri, a to je Božićni post, Vaskrišnji, Gospojinski i Petrovski ili Apostolski post.

Svrha posta jeste odricanje od određene vrste hrane, ali potrebno je naglasiti i duhovni post, koji i jeste suština i cilj, da se preko telesnog posta očistimo od grehova koji prljaju našu dušu. To ćemo učiniti tako što ćemo raditi dobra dela, a ne samo odricati se od određene hrane, voleti bližnje, svući starog ogrehovljenog čoveka i obući se u novog čoveka koji prašta i koji voli, rekao je protojerej pri Hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici Branislav Dikić

On objašnjava da su naše starije generacije, od kojih smo učili o veri, bile mnogo strožije u postu nego današnji vernici.

“Oni su prvu sedmicu posta postili isključivo na vodi, a ostale sedmice na ulju osim srede i petka. Mi danas, budući da smo ogrehovljeni, da ne kažem da smo razmaženiji u odnosu na naše pretke, dajemo utehe sami sebi. Preporučio bih svakome ko iskreno želi da pristupi ovom postu da prvu sedmicu posti isključivo na vodi” rekao je Dikić.

Deca do sedme godine, trudnice i teški bolesnici ne treba da poste, ali ako deca izraze želju da poste a nikada nisu postila, njima možemo da na nadelju dana uskratimo omiljeni slatkiš i tako ih pripremimo, dodaje Dikić.

“To je neka priprema za post i mi ih na taj način pripremamo. Za trudnice možemo da kažemo da su oslobođene posta. Naravno, većina njih posti, ali njihov post je blaži u odnosu na normalan post. Majke dojilje mogu da poste na ulju, što znači da mogu da jedu ribu svakodnevno, ne samo sredom i petkom” rekao je on.

Post ne znači samo uzdržavanje od mrsne hrane, već pre svega od loših misli, želja i dela. Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, već uravnoteženu ishranu namirnicama biljnog porekla.

“Interesantno je što nijedan sveštenik ne može da razreši nekoga i kaže mu da on ne može da posti, zato što smo svi pozvani da postimo. Biljna hrana koju jedemo tokom posta je mnogo korisnija za naše zdravlje nego svakodnevno konzumiranje mesa i mlečnih proizvoda. Tada se naše telo čisti. Kada je čovek bolestan i kada ode kod lekara, taj lekar mu ne savetuje da jede što jaču hranu već laganu hranu. Post ima i namenu da nas na neki način vrati u normalu, da napravi balans u našem telu koji se tiče duhovnog i telesnog zdravlja” rekao je Dikić.

Božićni post traje 40 dana i završava se na Badnji dan 6. januara. Poslednja nedelja pred Božić posti se strožije, bez upotrebe ribe i ulja, sa hranom spremljenom samo na vodi.