U godini za nama, politička i društvena scena na Kosovu suočavala se sa značajnim izazovima i neizvesnostima, zaključci su političara, novinara, politikologa i predstavnka civilnog sektora.
Abaz Ademi koji se politikom bavi još od 90-tih godina ističe da je cela 2023. godina prošla u neizvesnosti oko dijaloga Beograda i Prištine, te da su obe strane, predvođene Kurtijem i Vučićem, bile nezainteresovane za rešavanje kosovskih problema. On prognozira da će 2024. godina doneti velike promene, posebno uz intervenciju međunarodne zajednice koja više neće čekati na njihovo angažovanje.
„2023. godina je cela prošla u neizvesnosti dešavanja oko pregovora Prištine i Beograda što znači da se ništa nije rešilo. Obe strane su bile nezainteresovane da rešavaju kosovski problem, i Kurti i Vučić. Gubili su vreme i doveli su do toga da interveniše međunarodna zajednica koja više neće ni da ih pita. Zato će 2024. godina biti za velikim promenama“, rekao je Ademi.
Refik Kasi, dugogodišnji novinar i politikolog, ocenjuje 2023. kao godinu iščekivanja rešenja dijaloga Beograda i Prištine, s naglaskom na teškoćama koje su pratile građane tokom godine. Niske plate, penzije i poskupljenja su, prema Kasijevim rečima, uticali na standard stanovništva, dovodeći do masovnog odlaska mladih u inostranstvo.
“Cela 2023. godina je prošla u iščekivanju dijaloga između Prištine i Beograda i rešanje egzistencijalnih pitanja građana na Kosovu. Uspostava normalizacije prometa ljudi, robe sa obe strane Kosova i Srbije. Nedavna zbivanja u Banjskoj uzrokovala su zabrinutost kod građana u pogledu sigurnosti i bezbednosti. Porast cena, posebno osnovnih životnih namirnica izazvala je povećan broj građana u borbi za opstanak. Niske penzije, primanja, neredovne plate prema porastu cena takođe dovode do većeg broja građana koji vode borbu ta opstanak. Nova svetska previranja, poskupljenje naftnih derivata i gasa trenutno utiču na ekonomski rast i cena na Kosovu. Nekada takozvana “migracija mladih” poprima u ovoj godini egzodzus koji je nezaustavljiv”, kazao je Kasi.
Erol Šabani iz NVO “Hodaj drugačije” iz Prizrena ističe da je godina bila prepoznatljiva po preživljavanju nakon pandemije, uz nedostatak razvijenih socijalnih politika koje bi podržale građane u teškim vremenima. On poziva na jačanje tih politika na lokalnom i centralnom nivou kako bi se suprotstavili izazovima.
„Uopšte godina 2023. vidi se da je godina preživljavanja nakon pandemije. Socijalni izazovi su i dalje u fokusu. Što se tiče zapošljavanja imamo i dalje nedostatak kadra a to u 2024-oj očekujemo ponovo. Znamo šta nas čeka sa liberalizacijom viza, ali Kosovo uopšte nema socijalne politike razvijene, stvara problem i ostaje izazov. Mi kao društvo treba da ojačamo to, sve više iz dana u dan. A uopšte verujemo da će 2024. godina biti godina koja će ojačati ove politike. Nekoliko koraka je napravila vlada što se tiče socijalnih politika ali to nije dovoljno. Treba se više raditi kako na lokalnom tako i na centralnom nivou za ojačavanje ovih politika”, kazao je Šabani.
Saša Petrović poznavalac prilika i kao neko ko je dugo godina u civilnom sekotru opisuje 2023. kao depresivnu godinu sa tragičnim događajima, posebno naglašavajući tenzije u Banjskoj i izlazak Srba iz institucija. Bezbednosno-politički vakuum, uz nerešavanje dijaloga Beograda i Prištine, ostaje ključni problem koji utiče na sve aspekte društva.
“Po meni veoma depresivna godina, puna iskušenja, neizvesnosti. Znamo šta se sve dešavalo i na severu, to su bili tragični događaji i u Banjskoj, tenzije u mesecu maju. Sve posledice izlaska Srba iz institucija mogli smo da osetimo praktično tokom čitave godine. I naravno teška ekonomska situacija koja pogađa sve zajednice koje žive na ovim prostorima. I dalje jedva velika neizvesnosti i opterećenost, govorim o bezbednosno-političkom vakuumu. I u samom fokusu je to nerešavanje dijaloga, odnosno nekog konačnog sporazuma između Beograda i Prištine i svi mi trpimo zbog toga. Mislim da nas to očekuje i u narednoj godini, postoji ta vizna liberalizacija i videćemo kakve će posledice ona da ostavi na građane posebno iz većinske zajednice. Mislim da je i dalje u fokusu tapkanje u mestu, odnosno taj problem Beograda i Prištine, nerešavanje, dijalog koji tapka u mestu. Nekako sva druga pitanja su usko vezana za to nerešavanje, odnosno za taj problem koji postoji u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine”, kazao je Petrović.
Veton Mujaj, izvršni direktor NVO “Oko Vizije”, ukazuje na teškoće koje su obeležile 2023. godinu. Pored izazova vezanih za pandemiju, ističe i napad na Banjsku kao jedan od ključnih događaja.
“Da, praktično svi građani Kosova znaju da je prošlo godinu dana ili je mi prolazimo jer smo već na kraju. Proveli smo veoma tešku godinu punu izazova, zajedno sa drugim zemljama koje su prešle iz faze pandemije u fazu inflacije, gde je sve poskupelo, a plate ostaju veoma niske, u odnosu na inflaciju”, rekao je Mujaj.
Inflacija, politički problemi i međunarodna nesigurnost čine društveni pejzaž težim za građane Kosova.
“Kao i celo Kosovo i Peć je pogođena ovim delom inflacije, građani Peći imaju teži život zbog inflacije i zbog opšte politike. Onda smo u Peći tokom 2023. godine imali poplave, imali smo gubitke ljudi tokom poplava i takođe mislim da nemamo opšti razvoj. Očigledno imamo neku vrstu pripreme institucija da sledeća godina bude godina sa više ulaganja jer se bliže izbori, pa je moguće da će na neki način kapitalizirati svoj glas za budućnost”, rekao je Mujaj.
Sve navedene perspektive ukazuju na potrebu za promenama i jačanjem socijalnih politika uoči 2024. godine, koja se predviđa kao ključna za rešavanje brojnih izazova koji su obeležili prethodnu godinu.