Darko Kolašinac, predsednik Privremenog organa za opštinu Peć i ponosni stanovnik Goraždevca, deli svoje iskustvo kao mladi lider koji se vratio u svoje rodno mesto nakon perioda internog raseljenja. Kroz razgovor za Radio Goraždevac, ističe da Goraždevac nije samo enklava, već simbol trajanja i opstajanja na ovim prostorima, pre svega zbog čuvene crkve Brvnare iz 16. veka.
Moj povratak 2017-te godine može biti jasan pokazatelj šta milsim o opstanku i mom rodnom mestu Goraždevcu, kazao je Darko Kolašinac.
“Pa kao neko ko pripada mlađoj generaciji, ko je rođen 1996. godine u Peći a nakon rata, nažalost, bio interno raseljeno lice do 2017. godine kada sam odlučio da se vratim u Goraždevac. To je jedan jasan pokazatelj mog razmišljanja i mog mišljenja o mom rodnom mestu Goraždevcu kao nekom mestu koje je za mene najlepše. Mesto sa dugom tradicijom, dugom istorijom, mesto na koje su svi goraždevčani ponosni a pre svega zbog crkve Brvnare iz 16-og veka. Kao najstarija tog tipa na Balkanu, ona je za nas simbol trajanja i opstajanja na ovim prostorima, pre svega u Goraždevcu”, rekao je Darko.
Uprkos izazovima života u enklavi, Kolašinac naglašava značaj ulaganja Kancelarije za Kosovo i Metohiju u projekte, zapošljavanje mladih i infrastrukturni razvoj. Ove godine završen je vrtić, a rođeno je desetoro dece, što ukazuje na odlučnost ljudi da ostanu u Goraždevcu. Osvrćući se na obrazovanje, ističe važnost osnovne i srednje škole u selu, dok se mladi za visokoškolsko obrazovanje najčešće odlučuju za Kosovsku Mitrovicu.
“Opet moram da naglasim kao pripadnik mlađe generacije ali i kao neko kome je određena doza odgovornosti, samim tim što sam od aprila meseca ove godine imenovan na funkciju predsednika Privremenog organa za opštinu Peć. S obzirom da je Goraždevac enklava nešto što govori o tome jeste da je da su uslovi života svakako teški. Sam izraz enklava to objašnjava. Međutim, zahvaljujući kancelariji za Kosovo i Metohiju i direktoru Petru Petkoviću, bez kojih bi definitivno opstanak bio neizvestan na ovim prostorima. Oni ulažu ogromne napore u vidu projekata, u vidu zaposlenja mladih ljudi, u vidu pomoći u infrastrukturnim objektima. Sama činjenica da smo ove godine završili vrtić jasno govori da za Goraždevac ima nade, da ima dosta mladih i da se svakako rađa dosta dece. S obzirom na činjenicu da smo enklava i da je ove godine rođeno deset beba, to je jedan jasan pokazatelj da su ljudi u čvrstoj nameri da ostanu na ovim prostorima. Budućnost je svakako nešto što je neizvesno ali se nadamo da ćemo trajati na ovim prostorima kao što smo i do sada”, dodaje Kolašinac.
Prema njegovim rečima postojanje osnovne i srednjih škola u Goraždevcu ključ je svakog opstanka na ovim prostorima.
“To je za naše selo od izuzetnog značaja za dalji ostanak. Što se tiče nekog visokoškolskog obrazovanja mladi se uglavnom odlučuju za Kosovsku Mitrovicu gde se nalazi privremeno sedište univerziteta u Prištini, koje pruža takođe dobre mogućnosti. A samim tim i da Mitrovica od Goraždevca nije udaljeno mesto, to je jedan dobar osnov i dobra mogućnost da se mladi dalje školuju i usavršavaju”, kazao je Kolašinac.
Darko Kolašinac gleda u budućnost Goraždevca s nadom, želeći da za deset godina vidi selo puno mladih, života i zaposlenih ljudi koji imaju osnovu da ostanu na ovim prostorima.
“Goraždevac za deset godina vidim kroz tu neku neizvesnu budućnost, ipak je deset godina jedan dug period. A kako bih ja voleo da ga vidim, jeste kao selo mladosti, selo puno života, puno mladih ljudi, pre svega zaposlenih i ljudi koji imaju neki osnov da ostanu i opstanu na ovim prostorima”, zaključio je Kolašinac.
