Sednica Odbora za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojoj će se raspravljati o prijavi za članstvo Kosova, biće održana u sredu 27. marta. U nacrtu agende se navodi da će statutarno mišljenje o tom zahtevu, koji je Priština podnela 12. maja 2022. godine, predstaviti izvestilac za prijem Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani.
Osam godina nakon sudske presude zemlja manastira Visoki Dečani upisana je u katastar Kosova. Nakon toga pojavila se informacija o prijemu Kosova u Savet Evrope posle predstavljanja izveštaja Dore Bakojani. Aktivistkinja civilnog društva, Milca Andrić Rakić kaže za Radio Goraždevac da postoji mogućnost prijema Kosova u Savet Evrope do kraja maja, međutim uz određenu dozu rezerve.
„Veliki broj komentatora smatra da je to manje ili više gotova stvar i da će se članstvo Kosova dogoditi do maja ove godine. Međutim, ima i onih koji podvlače da pretpostavljaju da će biti još uslova za članstvo. Konkretno, tu se misli na korake ka formiranju ZSO, jer mišljenje Bakojani u zaključcima navodi, kao što je rekla, da će predložiti članstvo Kosova. Ali, u drugim delovima papira se predlaže Savetu ministra da Kosovo pozove u članstvo tek kad ispuni druge preduslove. To je sve podloženo političkim odlukama. Sam taj izveštaj može koliko sutra na sednici da se ublaži, deo tih preduslova, dobar deo njih misli da će se to i destiti, da se neće od Kosova tražiti i druge stvari. Američka administracija upozorava da postoje bar dve zemlje Kvinte koje će insistirati da Kosovo bar do maja meseca preduzme korake ka formiranju ZSO, kako bi se najzad formalizovalo to članstvo“, kazala je Rakić.
Ona dodaje da ukoliko Kosovo preduzme korake ka formiranju ZSO, članstvo u Savet Evrope može biti nagrada.
„Nije baš toliko sigurno da će se to desiti ukoliko Kosovo ne preduzme određene korake, mislim da, ukoliko se usvoji statut ZSO i prosledi na mišljenje ustavnom sudu, mislim da će to biti vrsta nagrade Kosovu za taj potez. Tako da u tom slučaju možemo da govorimo o izvesnom članstvu“, rekla je Milica.
Katastarska agencija Kosova, uknjižila je sredinom marta ove godine 24 hektara zemlje manastira Visoki Dečani, čime je nakon osam godina ispoštovala odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine.
Iako je mnogo puta ovakvu odluku Ustavnog suda nazivao štetnom, njeno sprovođenje je premijer Kosova Albin Kurti pravdao članstvom Kosova u Savet Evrope. Odluku su pozdravile i mnoge međunarodne diplomate. Adem Ljušaj, predstavnik civilnog društva iz Dečana, kaže za Radio Peja da su poslednje odluke štetne za Kosovo.
“Iako se do sada možda na nelegalan način, možemo reći nezakonit, ometao razvoj Dečana, od sada se ometa na legalan, jer premijer i Vlada Kosova sprovode štetne odluke. Vlast tvrdi da bez sprovođenja odluke Ustavnog suda, Kosovo neće biti primljeno u Savet Evrope. Ako idemo ovom logikom, on (Albin Kurti) je još jednom naglasio da će umesto da Kosovo postane član međunarodnih institucija, biti podeljeno na komade, kao što se to nekada dešavalo sa albanskim teritorijama. Ova logika davanja imovine zarad članstva u međunarodnim institucijama je pogrešna logika”, kazao je Ljušaj.
Bivši presednik Demokratske stranke Bošnjaka Džezair Murati, kaže za Radio Astra da mnogi misle da je upisivanje zemlje manastira Visoki Dečani politički poraz, ne uzimajući u obzir vladavinu prava, kao i da je ovo naišlo na pozitivan odjek u međunarodnoj zajednici.
„Dobar deo albanskih predstavnika je smatrao da ako se taj deo zemljišta koje odlukom Ustavnog Suda pripada manastiru Visoki Dečani i ako se to uknjiži, da je to poraz države od njenog priznanja. Međutim, odluka Ustavnog Suda se morala sprovesti i dosta su se tome opirali kosovski najodgovorniji političari, mislim, na premijere, ministre, pa čak i visoke političke zvaničnike na vlasti. Uticajem međunarodnog faktora, došlo je do prihvatanja ove odluke. Ako bi sami kosovski političari odlučivali, dugo bi se ovo „vuklo“. Ovo je naišlo na veoma pozitivan odjek, pogotovo u Evropskoj uniji. Ali u delu konzervativnog ili desnog političkog spektra na Kosovu, došlo je do kritika“, kazao je Murati.
Da su pred Kosovskim vlastima novi zadaci u pogledu ispunjavanja dogovora iz Briselskog sporazuma potvrdio je u svojoj izjavi za Reporteri ambasador Francuske na Kosovu Olivije Gero. On je rekao da je pravo vreme za formiranje Zajednice srpskih opština, kao i implementaciju Ohridskog sporazuma, kako bi Kosovo nastavilo svoj put ka Savetu Evrope.