Zakazan je za 16. i 17. maj i na dnevnom redu za sada nema razmatranje aplikacije iz Prištine. U javnosti se pominje da je napredak ka osnivanju Zajednice srpskih opština jedan od uslova za članstvo.
Osnivanje Zajednice bi bio „važan korak” u obezbeđivanju zaštite prava kosovskih Srba, rekla je izvestiteljka Dora Bakojani, sredinom aprila pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope.
Njoj su se u pismu koje su uputili tokom marta kosovska predsednica, premijer i predsednik skupštine obavezali da će poštovati sve odredbe Briselskog i Ohridskog sporazuma, uključujući uspostavljanje Zajednice.
Pojedini evropski zvaničnici ističu da se od Kosova očekuje vidljiv napredak u formiranju zajednice pre izjašnjavanja Saveta ministara.
„A šta sada vidljiv napredak? E tu je sada caka“, rekao je Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije.Kosovski premijer je oko aplikacije za Savet Evrope optimističan.
„Ne smatram u redu da se Asocijacija izvuče iz osnovnog sporazuma, stavi u centar kao prioritet, a da se osnovni sporazum vrati u drugi plan. Sve ovo je deo diskusija koje vodimo. Podržavamo izveštaj gospođe Dore Bakojani koja je jasno rekla da je dijalog za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, koji je sporazum koji Srbija krši, ne treba mešati sa članstvom Kosova u Savetu Evrope“, naveo je Aljbin Kurti, predsednik Vlade Kosova.
Srpski ministar spoljnih poslova kaže da oni koji podržavaju Kosovo traže slanje na mišljenje ustavnom sudu statuta ZSO koji je predložila Evropska unija.
„Francuzi, na primer, kažu da treba da se sačeka i odgovor, a ovi drugi kažu da je dovoljno samo da pošalje. E sad je to pitanje procene koji je to trenutak kada oni misle da je napravljen taj vidljiv napredak“, rekao je Dačić.
Šefica poslaničke grupe pokreta Samoopredeljenje kaže da nije utvrđeno da će nacrt statuta, koji je predložila međunarodna zajednica, biti upućen Ustavnom sudu pre glasanja u Savetu ministara.
„Nije određeno da će se to desiti pre sastanka, određeno je da će Kosovo nastaviti sa daljom primenom sporazuma nakon članstva u Savetu Evrope“, navela je Mimoza Kusari Ljilja, šefica poslaničke grupe pokreta Samoopredeljenje.
Nije neobično što zvaničnici iz Beograda i Prištine različito tumače poruke stranih zvaničnika jer je teško razlučiti da li zahtevi postoje i šta podrazumevaju.
„Jer ne dobijamo jasne poruke. Uključujući i činjenicu da ne dobijamo jasne poruke od zvaničnika iste zemlje. Na primer, najviše na ovu temu komuniciraju zvaničnici iz Nemačke ali njihove su izjave često kontradiktorne“, navela je Milica Andrić Rakić, NVO Nova društvena inicijativa.
Za sada aplikacija Kosova nije na dnevnom redu sastanka 16. i 17. maja.
„Kakvi god uslovi da postoje, u ključnim zemljama Saveta Evrope očigledno nisu ispunjeni“, dodala je Andrić Rakić.
Nije isključeno da tačka koja se odnosi na prijem Kosova u međuvremenu bude dodata.