Svetski dan autizma obeležava se danas, u cilju pružanja pomoći i povećanja razumevanja za osobe sa poremećajem autističnog spektra, dajući im podršku širom sveta.
2. april se kao svetski dan autizma obeležava unazad 15 godina, a ove se godine akcenat stavlja na davanje podrške obolelima da u skladu sa svojim stanjem ostvare svoj maksimalni potencijal.
Zaštitnik građana Srbije poručio je danas da je autizam, osim oboljenja, zapravo i borba građanstva sa predrasudama. Naglasio je da je Srbiji potreban registar obolelih, odnosno pravo stanje njihovog broja, da bi se mogao napraviti i poseban mehanizam podrške.
Šta je autizam i kada se obično pojavljuje?
Autizam ili poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu poremećaji u socijalnim veštinama i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, promenama u govoru i neverbalnoj komunikaciji, navode iz Zavoda za javno zdravlje.
Načini na koje ljudi sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme, ističu, mogu varirati od visokokvalifikovanih do ozbiljnih izazova.
Nekim osobama sa autizmom može biti potrebna značajna podrška u svakodnevnom životu, nekima manja podrška dok u nekim slučajevima, žive potpuno nezavisno.
Znaci autizma se obično pojavljuju u uzrastu druge ili treće godine života. Neka povezana kašnjenja u razvoju mogu se pojaviti i ranije, a često se mogu dijagnostikovati već sa 18 meseci.
„Istraživanja pokazuju da rana intervencija dovodi do pozitivnih ishoda kasnije u životu za osobe sa autizmom“, navode iz ZJZ.
Faktori rizika za nastanak autizma mogu biti razni, počevši najpre od genetskih.
„Istraživanja nam govore da autizam ima tendenciju da se javlja među članovima iste porodice. Promene u određenim genima povećavaju rizik da će dete razviti autizam. Ako roditelj nosi jednu ili više ovih promena gena, one se mogu preneti na dete (čak i ako roditelj nema autizam)“.
Osim toga, navode iz ZJZ, istraživanja takođe pokazuju i da određeni uticaji okoline mogu dodatno povećati ili smanjiti rizik od autizma kod ljudi koji su genetski predisponirani za taj poremećaj.
U povećane rizike za nastanak autizma spadaju sledeći faktori:
„Stariji uzrast jednog od roditelja, komplikacije tokom trudnoće i porođaja. Na primer – ekstremno nedonoščad pre 26 nedelja, mala porođajna težina, višeplodne trudnoće –blizanačka trudnoća, trojke, itd. trudnoće u razmaku od manje od godinu dana“.
Suprotno tome, ono što bi smanjilo rizik je upotreba vitamina koji sadrže folnu kiselinu u prenatalnom periodu, pre i tokom začeća, kao i tokom trudnoće. Zatim i uzimanje zdrave hrane, izbegavanje infekcija i redovne kontrole kod izabranog ginekologa.
Iz ZJZ kažu i da su naučnici sproveli opsežna istraživanja u poslednje dve decenije kako bi utvrdili da li postoji bilo kakva veza između vakcinacije u detinjstvu i autizma.
„Svaka porodica ima jedinstveno iskustvo sa dijagnozom autizma, a za neke to odgovara vremenu vakcinacije njihovog deteta. Rezultati opsežnih istraživanja su jasni – vakcine ne izazivaju autizam“.
Lečenje
Svako dete ili odrasla osoba sa autizmom ima jedinstvene izazove, tako da ne postoji jedinstven pristup lečenju i intervenciji autizma, ističu dalje iz ZJZ.
„Mnogi ljudi sa autizmom imaju dodatna medicinska stanja kao što su poremećaj spavanja, epileptični napadi i gastrointestinalni distres. Rešavanje ovih stanja može poboljšati pažnju, učenje i srodna ponašanja“, poručuju.
Shodno tome, svaka intervencija ili plan lečenja autizma treba da bude prilagođen specifičnim potrebama osobe. Plan lečenja neke osobe može uključivati intervencije u samom ponašanju, lekove, druge terapije, ili kombinaciju svih.
A dok autizam ne dobije dijagnozu i ne otpočne se sa lečenjem, poručuju dalje iz ZJZ, roditelji mogu da pomognu tako što će pratiti društveni i emotivni razvoj deteta.
„Ukoliko ono ne izgleda onako kako bi trebalo, ne treba da čekaju da bi poradili na otežanom razvoju i vezi sa detetom“.
Zaštitnik građana: Autizam je naša borba sa predrasudama
Zaštitnik građana Zoran Pašalić smatra da je razumevanje problema sa kojima se svakodnevno suočavaju osobe sa autizmom i njihovo neposredno okruženje – nužan uslov na čijem je ispunjenju potrebno konstantno raditi kako bi autistične osobe mogle da osete da imaju podršku šire društvene zajednice.
„Autizam može da se desi svakoj porodici i za naše društvo nije novina, jer se kao složeni neurorazvojni poremećaj dijagnostikuje više od trideset godina. Međutim, svedoci smo da se i danas borimo protiv predrasuda i da solidarnosti u potrebnoj meri nema, zbog čega se osobe sa autizmom i dalje susreću sa neprihvatanjem okoline, još od najmlađeg uzrasta. Zato je veoma važno iskoristiti sve raspoložive mogućnosti i sistemski raditi na njihovoj inkluziji“, istakao je zaštitnik građana.
Smatra da su za vidljive promene potrebni pomaci i u normativnom sistemu, a pre svega formiranje Nacionalnog registra osoba sa autizmom.
„I dalje je nepoznato koliko se građana Srbije bori sa ovim problemom. Uspostavljanje tog mehanizma pomoglo bi da se razviju specifične usluge podrške za osobe sa autizmom u pravcu njihovog punog uključivanja u društvo“, navodi.
“Potrebno je da sagledamo problem u celini i obezbedimo dovoljno obučenog i stručnog kadra, da radimo na razvijanju programa rane intervencije, personalizovanim uslugama podrške u obrazovnom sistemu i drugim servisima podrške deci i odraslima sa autizmom, kako bi im se u potpunosti omogućilo uživanje građanskih prava“.