Za KoSSev piše: Novinar i analitičar Milivoje Mihajlović
„Srbi ne mogu da na naprave put koji mi nećemo pronaći“ – ovo objašnjenje situacije na severu Kosova koje je jedan od komandira kosovske policije dao novinarki britanskog Telegrafa može da bude ilustracija viceva o „inteligenciji policajaca“, kao i „profesionalnosti“ novinara. Jer, ruku na srce, put ne može da se sakrije ni na neuporedivo većim teritorijama, a kamoli na severu Kosova koje se proteže na samo 1,007 kvadratnih kilometara. Na ovako malom prostoru kosovskog severa profesionalnoj policiji ne bi bilo teško da otkrije ni, recimo, ubistvo Olivera Ivanovića.
Ali, novinarka Telegrafa je, u pancirnom prsluku, tražila na severu Kosova „dokaze“ da se „sprema“ rat. Našla ih je u izjavama kosovskih policajaca i političara.
Čitav tekst je udžbenički primer korišćenja Pi-ar obrasca. Miks „ruskog uticaja“, tvrdnje da je Aleksandar Vučić „mali Putin“ koji sprema napad na Kosovo (opravdanje za ovo se nalazi u događajima u Banjskoj), naoružavanja Srbije, obuka dobrovoljaca…
Navođenje da Srbija pravi vojne baze koje su „u obliku potkovice“ okružile Kosovo, ima za cilj asocijaciju na „potkovicu“ iz 1999. godine koju su takođe izmislile propagandne mašine na Zapadu kako bi opravdale bombardovanje.
Doduše, pre četvrt veka, Telegraf i mnogi drugi mediji – znali su da sa mnogo više mašte realizuju Pi-ar zadatke u vezi sa Kosovom.
Pisanje o tome da se sprema „rat na Severu Kosova“ polako zauzima sve više prostora u zapadnim medijima. To je, pre svega, posledica rada nekoliko lobističkih grupa koje je aktuelna kosovska vlast angažovala u Vašingtonu, Njujorku, Londonu, Berlinu…
Tako, recimo, Blumberg objavljuje tekst pod naslovom „Putinov novi front u ukrajinskom ratu je na Balkanu“, u kojem se „analizira“ da je hipocentar tog rata na severu Kosova.
„Na Kosovu raste strah od rata“, upozorava „Kelner štat ancajger“ i prenosi upozorenje kosovskog ministra policije, Dželjalja Svečlje koji tvrdi da „četiri stotine ‘ekstremista’ u blizini granice prolazi vojnu obuku, spremni da izvrše agresiju na Kosovo čim naredi srpski predsednik Aleksandar Vučić“.
„Srbija već duže zvecka oružjem“, ocenjuje ovaj dnevnik iz Kelna i tvrdi da slanje trupa do granice treba da pošalje „jasnu poruku“ političarima u Prištini. Ali, navodi da je glavni profiter u celoj ovoj priči – Vladimir Putin.
Na eskalaciju sukoba upozoravaju i austrijski mediji. Bečki Standard smatra da stanje komplikuju pozivi da Srbi bojkotuju referendum za izbor gradonačelnika na severu.
Problem je i popis na Kosovu jer je Srpska lista pozvala na bojkot. „Ako se ne probudimo biće novih ratova“, tvrdi Standard, navodeći da je dvojac Vučić – Dodik zapravo „najveća opasnost u regionu“.
Šta je cilj ove medijske kampanje?
Medijska militarizacija severa Kosova je pre svega alibi kosovskoj vladi za slanje dodatnih snaga policije severno od reke Ibar i za dodatne akcije specijalne policije. Iluzija je da policijska represija kosovske vlade za „očuvanje suvereniteta“ na Severu može da integriše građane u kosovski sistem i to je jedini realni izvor rizika od mogućih incidenata.
To će izazvati i povećanje broja vojnika KFOR-a u tom regionu. Posledice će biti – dodatno zastrašivanje već zastrašenih Srba, kako na severu, tako i u enklavama.
Kratkoročni cilj „ukazivanja na ratnu opasnost“ na severnom Kosovu je da prijem Kosova u Savet Evrope neko ne dovede u pitanje. Dakle „opasnost od rata“ skriva neispunjenje obaveza i činjenicu da je Zajednica srpskih opština i dalje samo „moneta“ ili bolje reći „menica bez pokrića“ u pogađanjima u trouglu Brisel-Priština-Beograd.
Tom „praznom menicom“ vlada u Prištini je „kupila“ i učešće Srba sa Severa na kosovskim izborima, integraciju srpske policije, pravosuđa, ukidanje civilne zaštite, kompetencije u oblasti energetike i telekomunikacija, Gazivode, tablice, ukidanje dinara…
Kosovski premijer ovom medijskom kampanjom šalje poruku Zapadu da mu je potrebna zaštita. Na taj način učvršćuje sopstvene pozicije u Evropi.
Svoje birače uverava da je istinski borac za albanske nacionalne interese (onako kako ih on vidi). On političke protivnike drži pod sedativima već mnogo puta oprobanom mantrom – „ako me rušite dok Srbija sprema rat, onda ste najveći izdajnici“.
Sa druge strane, Beograd tumara po ćorsokacima spinovanja za internu upotrebu.
Vlast je okrenuta sopstvenim biračima i cilj joj je da drži pažnju temom o ugroženosti kosovskih Srba – do iznemoglosti, dokle god tabloidi i tabloidne režimske televizije ne „ogade Kosovo“, a kosovske Srbe ne svedu na ponižavajuće „oni koji su prodali Kosovo, oni koji su opljačkali, oni koji ne plaćaju struju decenijama, oni koji grade milijarderske vile na jezeru, oni koji vuku megafon i psuju svakog ko je protiv vlasti…“.
Ruku na srce, beogradski tabloidu punu deceniju izmišljaju „oluju“ na severu Kosova samo da bi pružili priliku Vučiću da kaže da „neće dozvoliti progon Srba“. Tako je prikrivana „neprimetna“ predaja Kosova.
Jer, kosovska realnost kvari bajke o „Luj Vitonu“, letećim automobilima, metroima, ekonomskom tigru, blagostanju….i stotine jeftinih medijskih trikova, kojima se i Srbi na Kosovu i svi građani Srbije drže pod anestezijom da operacija predaje Kosova u zamenu za ostajanje na vlasti – prođe bezbolno.