Mesec za nama bio je mesec srpskog jezika. Radi se o manifestaciji koju je 2022. godine pokrenulo Društvo za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa katedrama za srpski jezik i srpsku književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Namera je bila da se kroz različite aktivnosti popularizuje školski predmet Srpski jezik i književnost, a da se u isto vreme široj javnosti ukaže na lepotu i izražajne mogućnosti srpskog jezika.
Ove godine, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije i Podružnica za Kosovo i Metohiju treći put obeležili su ovu manifestaciju i to kroz tri aktivnosti. U razgovoru sa docentkinjom na Katedri za srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, dr Marijom Miljković, jednom od organizatorki, predsednicom Podružnice za srpski jezik i književnost za Kosovo i Metohiju i sekretarom ogranka Vukove zadužbine, razgovarali smo o ovim aktivnostima, jeziku, ali i kako ga sačuvati.
Prva aktivnost koja je sprovedena je u stvari bila i najduža aktivnost, s obzirom na to da je trajala celih mesec dana – od 1. do 31. marta.
Tako je prva aktivnost bila u vidu flajera, usled toga što je primećeno da građani i mladi upotrebljavaju određene termine na pogrešan način ili da ih pogrešno pišu.
„Karakterističan primer je ‘ne znam’ ili recimo upitna rečca li, u primeru ‘da li’. Mnogi su postavljali pitanje kako to da napišu, da li se to piše odvojeno ili se to piše spojeno, interesantno je takođe da mnogi greše kada izgovaraju reč sumnja, odnosno u govoru se to možda ne čuje tako, ali se u pisanju vidi da će mnogi umesto sumnja napisati ‘sumlja’. Mnogi će reći u vezi toga, umesto u vezi sa tim“ – objašnjava Miljković.
Ali, dodaje i druge primere: „Mnogi će reći ‘obzirom na’, a znamo da je jedino ispravno ‘s obzirom na to’. Mnogi će pogrešiti u komparativu prideva i u superlativu tako da će od prideva strog komparativ reći kao strožiji umesto stroži. Gorak, neko će reći gorčiji umesto gorči“.
„Sve su to primeri koji su dali dobar materijal da nešto uradimo“ – dodaje naša sagovornica i pojašnjava da su na taj način hteli da, ne ispravljajući nekoga u govoru, ukažu na to kako se u stvari pravilno izgovara ili pravilno piše jedna reč.
Uz flajere osmišljena je i osmosmerka:
„Vodili smo se time da ukoliko imate osmosmerku pred sobom, naravno potrebno je da tu reč izgovorite nekoliko puta u svojoj glavi pre nego da je pronađete, i vi ćete i da usvojite način kako se ona pravilno izgovara i kako se ona pravilno piše“.
Drugi deo ove aktivnost je i plakat.
„Na njemu je sve ono što se tiče jezika, kako treba da čuvamo svoj jezik – tako što treba da poštujemo pravopis, gramatička pravila, da koristimo reči srpskog porekla, da pišemo ćirilicom. I ono što je karakteristično, to su u stvari misli naših velikih i književnika i mislilaca. Reči našeg jedinog nobelovca Ive Andrića. Jezik je živa snaga sa kojom je vezana ne samo kultura, nego i samo postojanje naroda. Ili recimo veliki Duško Radović je primetio da je jezik ugrožen i jednom prilikom izjavio ‘Srpski jezik nema nikog drugog osim nas i zato ga treba čuvati‘.“
Tekst i dizajn flajera i plakata osmislili su i uradili prof. dr Valentina Pitulić, doc. dr Marija Miljković, msr asist. Anica Radosavljević, msr asist. Marijana Stojković i Miroslav Jevtić, informatičar.
Druga aktivnost bila je radionica sprovedena u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i saradnicima sa Instituta za srpski jezik, Srpske akademije nauka i umetnosti.
Naziv radionice bio je Nove reči u medijima. Ciljna grupa su bili srednjoškolci, od prve do četvrte godine:
„I trebalo je da to bude dvadesetak srednjoškolaca, ali mi zaista nismo mogli da odbijemo srednjoškolce koji su želeli da učestvuju i pokazali su veliko interesovanje, tako da su ovoj radionici prisustovala 33 srednjoškolca. Što se tiče cilja ove radionice – bio je da se kroz različite tipove vežbanja, a to su u stvari bile debata, asocijacije, tvorbena i semantička analiza primera – da se kroz razgovor o novim rečima u srpskom jeziku đaci inspirišu, ohrabre na samostalne istraživačke zadatke, preko kojih bi koristeći lingvističke metode, oni promišljali o novim rečima u srpskom jeziku. Oni su aktivno i samostalno otkrivali, analizirali, diskutovali o neologizmima u medijskom diskursu i sve je to u stvari trebalo da ih podstakne na kritičko razmišljanje, na razvijanje kritičke svesti njihove o jeziku. Najzanimljivije je recimo bila debata o tome da li se za depresiju može prihvatiti, već u stvari prihvaćena reč, a to je duhoklonuće“.
Radionicu su održali prof. dr Marina Nikolić (Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Institut za srpski jezik SANU), dr Slobodan Novokmet (Institut za srpski jezik SANU) i msr Miljana Čopa (Institut za srpski jezik SANU).
Treća aktivnost bio je kviz koji je osmislila Građevinsko-saobraćajna škola iz Prištine u Gračanici, pod nazivom „Srpski se voli“.
U kvizu su učestvovala po tri predstavnika svakog odeljenja, bilo je ukupno šest timova:
„Bilo je, dakle, osamnaestoro učenika koji su se nadmetali, odnosno takmičili u veoma zanimljivim disciplinama, a to su, recimo, književna geografija, traženje književnog, odnosno jezičkog uljeza, pogađanje književnih portreta, dopunjavanje stihova, frazeoloških izraza i poslovica, odgovaranje na brojna književna i jezička pitanja“.
Na pitanje šta onda vidi kao najbolji način da negujemo svoj jezik, odnosno šta bi bila poruka mladima i da li je jedan od načina čitanje, Miljković odgovara da je važno čitati, ali je podjednako važno i šta čitamo.
„Postoji ona čuvena rečenica i mi smo je imali na našem plakatu, a to je čitajući knjige obogaćuješ svoj rečnik. Možda tu nedostaje upravo taj pridev, čitajući dobre knjige, obogaćuješ svoj rečnik“ – dodaje naša sagovornica, te precizira da treba čitati klasiku.
Ali podcrtava i da jezik možemo da čuvamo tako što ga se nećemo stideti, tako što ćemo upotrebljavati srpske izvorne reči.
„Govoriti o jeziku zapravo znači govoriti o svom identitetu. Jezik je nešto što predstavlja jednu zajednicu, identitet jednog čoveka i identitet jedne zajednice… Postoji ona rečenica – progovori sliko – da vidim kakav si, što znači da jezik kojim govorite, u stvari je najbolja preporuka vas samog“ – poručuje dr Miljković.