Zvaničnici srpskih i albanskih institucija nedostupni su javnosti, a novinari nisu u mogućnosti da postavljaju pitanja, rekli su urednici i novinari više medija na srpskom jeziku na debati održanoj u Medija centru u Čaglavici.
„Institucije su nedostupne i to je nepromenljiva linija godinama unazad. Drugi ljudi koji su došli na mesta nekadašnjih članova Srpske liste nisu drugačiji u odnosu na njih. Svetao primer je odnos kosovske policije za region Sever prema medijima, to mora da se pohvali, gospodin Veton Eljšani koji zaista radi svoj posao i spreman je da vam odgovori ili da vas uputi na onog ko treba da vam da odgovor. S dok s druge strane, vidimo da dalje postoji zatvorenost, što se tiče Srpske liste, to traje godinama unazad, najčešće ne informišu sve medije o svojim konferencijama gde možete da postavite pitanja, ne odgovaraju na mejlove i nisu spremni da odgovore na telefonske pozive“, kazala je glavna i odgovorna urednica Alternativne Ana Marija Ivković.
Na pitanje zašto Srpska lista ne odgovara na pozive medija, učesnici debate odgovaraju:
„Zato što nema šta da kaže“, naveo je glavni i odgovorni urednik Radija Kim Goran Avramović.
„Oni ne osećaju odgovornost prema javnosti i građanima, već prema svom predsedniku stranke, predsedniku SNS (nezvaničnom) Aleksandru Vučiću, ne žele da im budu postavljena neprijatna pitanja za koja nemaju odgovor“, dodala je Ivkovićeva.
„Beže od odgovora, odnosno od potencijalnih pitanja na koja bi mogli da naiđu“, napominje Daniela Tomašević, glavna i odgovorna urednica Radija Kontakt plus.
„Srpska lista je daleko od nas. Nemamo prilike da ih srećemo i da im postavljamo pitanja. Mislim da beže od odgovornosti i ne žele sebe da stavljaju u poziciju da naiđu na neko pitanje i da ne odgovore“, kazao je novinar Radija Goraždevac Milić Petrović.
Male redakcije, a posao veliki
Finansiranje i nedostatak novinarskih kadrova su ključni problemi nezavisnih srpskih medija, složili su učesnici debate čija je tema bila „Položaj medija, kvalitetno novinarstvo i izazovi srpskih redakcija na Kosovu“.
Iako im se redakcije sastoje od malog broja ljudi, ovi mediji proizvode sadržaje koje prenose uticajne agencije i portali iz celog regiona. Međutim, kako ističu, administracija kojom su prinuđeni da se bave, zbog projektnog finansiranja, oduzima im energiju, ali i resurse.
„Mi se uglavnom finansiramo projektno, nemamo nijedan samoodrživi medij koji može sam o sebi da brine i da zarađuje od svojih reklama. To sitne reklame od kojih ne može jedna plata da se izvuče. Nama treba dugoročno finansiranje, ne kratkoročno, imamo mi na šest meseci, godinu dana, nama treba barem na pet godina kontinuirane finansijske nezavisnost i sigurnosti da bismo mi mogli da radimo i da se nadograđujemo“, kazala je Daniela Tomašević.
„Kontinuitet od pet godina u finansiranju trebao bi da znači da se mi bavimo samo svojim poslom, proizvodnjom sadržaja, a ne aktivnostima koje bi se ticale organizovanja različitih događaja poput treninga, raznih diskusija. Mi u jednom trenutku više nismo sigurni da li smo mediji ili oranizacija civilnog društva, da bismo ispunili sve kriterijume koje nam je donator postavio. Da mi ne dođemo u situaciju da kao lokalni mediji se borimo da li ćemo da napišemo izveštaj za donatora, ili za javnost“, napominje Ana Marija Ivković.
Sistem „primanje plate, a ne raditi ništa“
Govoreći o nedostatku kadrova, urednica Radija Kontakt plus ističe činjenicu da je danas teško zadržati mlade u medijima.
„Onog trenutka kada im se da odgovornost, oni od odgovornosti beže. Očekuju veće plate. Navikli su na laku zaradu, a da se ništa ne radi“, dodala je ona.
Glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović smatra da je u većinski srpskim sredinama nakon rata „uspostavljen sistem“ gde se prima plata, a da se ne radi ništa.
„Taj sistem je rezultirao takvim stavom mladih ljudi koji su gledali tokom svog odrastanja svoje roditelje, komšije, rođake, od kojih jedan broj prima novac, a ne radi ništa. Deca su došla do zaključka da kad porastu žele da budu upravo to, ljudi koji imaju nadležnost, a ne snose nikakvu odgovornost. S druge strane, činjenica da od završtetka sukoba Srbi sa Kosova jačim ili slabijim intenzitetom odlaze, to se što se naše zajednice tiče ne odnosi samo na visoko obrazovane ljude, mlade koji su završili novinarstvo, nego na generalno mlade ljude. Imamo vrlo izražen još jedan fantastičan momenat, u koji ja uporno odbijam da verujem ali mi se isto tako obija o glavu, da od strane imućniijih, platežno sposobnijih, budžetskih medija, mi imamo preuzimanje kadrova koje u svojim redakcijama uspemo da odškolujemo“, kazao je Avramović.
Izveštavanjem „Prekinuti ćutanje“
Internet stranica Alernativna predstavila je rezultate medijskog projeka pod nazivom „Prekinuti ćutanje“, koji je realizovala u saradnji sa Kontakt Plus radijom, a uz podršku Evropske unije.
„Ključni rezultat ovog projekta je činjenica da smo mogli da se bavimo, temama van dnevno – političkih događanja. Temama kojima se, inače, ne bismo bavili i koje možda malo prođu ispod radara javnosti. Neke od tih tema su podrazumevale nešto što se događalo u opštini Severna Mitrovica, gde imamo i danas jednog jedinog odbornika srpske nacionalnosti, medija, prava manjinskih zajednica i tema kao što su pravo na jezik“, kazala je glavna i odgovorna urednica Alternativne Ana Marija Ivković, napominjući da je proizvedeno 20 različitih sadržaja.
Uloga albanskih gradonačelnika na severu Kosova, njihove odluke, migracije, Ohridski sporazum, ekologija i inkluzivno obrazovanje bile su neke od tema projekta „Prekinuti ćutanja“, kazala je Daniela Tomašević, glavna i odgovorna urednica Kontakt Plus radija.
„Bilo je teško naći sagovornike da pričaju, jer su smatrali da „nije najbolji trenutak“, politička kriza je bila u fokusu i nisam sigurna da su dobro ispraćene ove teme, budući da je situacija bila takva“, navela je Tomaševićeva.
Radio Goraždevac je jedini medij na srpskom jeziku koji informiše javnost o životu ljudi i događajima u Metohiji.
„Pokušavali smo da obavestimo javnost sa kakvim se problemima suočavaju građani koji žive u Goraždevcu, povratničkim sredinama u pećkom regionu, Istoku, gde živi mahom staračko stanovništvo i ti ljudi su stvarno bili u velikom problemu. U Goraždevcu se zatvorila jedina Poštanska štedionica koja je tu radila, a dosta su udaljeni od mesta u kojima mogu da podignu novac“, rekao je novinar Radija Goraždevac, Milić Petrović.
Glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović rekao je da su predajnici lokalnih radio stanica vrlo male snage i nisu u stanju da informišu više od getoizirane zajednice i ljude koji žive u neposrednoj blizini, a zbog zabrane uvoza srpske robe do građana već skoro godinu dana ne stižu ni štampani mediji.
„To je nakon rata rađeno vrlo namerno, precizno. Time se fingirala obaveza da Srbi budu u prilici da budu informisani i sprečavalo se da bude pokrivena čitava teritorija Kosova. Kada govorimo o izveštajima i vestima na srpskom jeziku evidentno je da na dnevnom nivou ima najviše vesti sa severa i centralnog Kosova, manje vesti iz Metohije, najmanje sa Gore, iz Zubinog Potoka, a Štrpce takođe živi godinama u gotovo potpunom medijskom mraku“, kazao je on.
Učesnici debate govorili su i o kršenju Zakona o upotrebi jezika, otkrivanju lažnih vesti i međusobnoj saradnji.